Prethodni

ITALIJANSKI JEZIK

II razred

gimnazija opšteg tipa

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Složena rečenica

Eksplicitne zavisne rečenice:

finale (Lo faccio perchè voi siate felici)

causale (Sono triste perchè ho sbagliato)

concessiva (Guardo il film, benchè non mi interessi) s odgovarajućim veznicima: perchè/affinchè; sebbene/benchè/anche se; poichè/ siccome i sl..

Zavisna rečenica u konjunktivu

Konjunktiv prošlih vremena (congiuntivo passato, congiuntivo imperfetto, congiuntivo trapassato) - oblici i upotreba (receptivno)

Izražavanje:

- bojazni: Temo che oggi faccia freddo.

- želje: Spero che Maria venga.

- zapovesti, volje: E’ necessario che tu finisca questo lavoro.

Pogodbeni način (condizionale presente, condizionale passato).

Hipotetične rečenice (realne, potencijalne, irealne, mešovite):

Se fa bel tempo, andiamo in gita.

Se facesse tempo andremmo in gita.

Se avesse fatto bel tempo, saremmo andati in gita.

Se avesse fatto bel tempo stamattina, adesso saremmo in gita.

Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ)

Glagol

Imperativ:

Imperativ glagola avere, essere, sapere.

Član

Upotreba člana uz prisvojni pridev, imenicu i opisni pridev (Il mio fratello maggiore).

Osnovna pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice. (Vado a Milano. La mia Roma è cambiata molto. Torno dalla Francia mercoledì).

Imenica

Imenice bez oblika množine ili jednine.

Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga.

Imenice s nastavkom -ista, -tore, -aio; drugi sufiksi za izvođenje imena vršioca radnje.

Imenice centinaio i migliaio i njihova množina.

Pridev

Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, superlativ.

Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo; razlika u značenju.

Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga assai, molto, troppo. Sufiks - issimo.

Redni brojevi (1. - 10.); nastavak -esimo za građenje ostalih rednih brojeva.

Prisvojni pridevi altrui i proprio.

Nepromenljivi pridevi.

Osnovni sufiksi za alteraciju prideva.

Zamenica

Združeni oblici nenaglašenih zamenica.

Relativna zamenica cui.

Sintagma član (sa predlogom ili bez njega) + cui sa relativno - posesivno vrednošću.

Zamenica si i njeno značenje (povratno, bezlično, pasivno).

Rečca ecco i nenaglašene lične zamenice.

Rečce

Rečce ci i ne i nenaglašene zamenice lo, la, li, le.

Rečca ne s priloškom (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).

Leksikografija

Učenik treba da se obuči da pravilno koristi rečnik, i da se upozna sa nekim osnovnim pojmovima iz oblasti leksikografije. Opis odrednice u rečniku

III razred

gimnazija opšteg tipa

(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasiv

Sa glagolom venire.

Sa glagolom andare.

Si passivante.

Nelični glagolski oblici

Infinito

Infinito passato

Gerundio

Gerundio passato

Futuro anteriore (predbuduće vreme)

Quando sarai arrivata a Firenze sarai stanca.

Stare + gerundio

Sto leggendo il libro.

Marco sta preparando da mangiare.

Složena rečenica

(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)

- vremenska

- posledična

- uzročna

- relativna

Bezlične konstrukcije

E’ meglio che, è bene che, è utile che, è facile che,

(ukazati na upotrebu konjunktiva u ovim rečenicama)

Član

Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (Il mio caro fratellino; Dov’è la Marisa?).

Posebni slučajevi upotrebe člana uz geografske pojmove: struktura In tutta Italia.

Gradovi koji zahtevaju član (L’Aia); upotreba predloga ispred takvih gradova (Vado malvolentieri all’Aia). Države koje odbacuju član (Proviene da Cuba; Vado a Cipro).

Imenica

Najfrekventnije imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).

Alternativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.

Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi

Lažne alteracije.

Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice i prideva: cavolfiore; cassaforte, francobollo; chiaroscuro i sl.).

Pridev

Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.

Sufiksi -enne i -ina za brojeve (u službi označavanja nečijih godina: quarantenne, sulla quarantina).

Morfološke odlike prideva santo, grande.

Sintetički oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva alto i basso.

Sintetičko građenje superlativa apsolutnog pomoću pomoću prefiksa arci-, stra-, iper-, ultra-. Idiomi sa vrednošću superlativa apsolutnog (ricco sfondato; stanco morto, ubriaco fradicio i sl.).

Zamenica

Relativna zamenica il quale.

Lične zamenice u službi subjekta koje su manje zastupnjene u govornom jeziku (egli, esso, essa, essi, esse).

Pokazne zamenice codesto, stesso, medesimo.

Neodređene zamenice ili pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.

Neodređene zamenice: nulla, niente, un tale, qualcosa.

Rečce

Priloška rečca ci i povratni glagoli (Franco ci si reca spesso. Anche noi vi ci rechiamo qualche volta).

Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).

Leksikografija

Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima.

IV razred

gimnazija opšteg tipa

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Složena rečenica

Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; i receptivno i produktivno); izražavanje hipotetičnosti: kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; i receptivno i produktivno)

Eksplicitna zavisna i implicitna rečenica

Pretvaranje eksplicitne zavisne rečenice u implicitnu pomoću pasiva ili kauzativnih glagola (fare, lasciare).

Zavisne rečenice:

limitativa (Per quello che ne sappiamo, non dovrebbe piovere).

eccettuativa (Ci vediamo stasera, a meno che...).

esclusiva (È andato via senza che abbia detto niente).

Upotreba vremena imperfetta umesto condizionale passato i congiuntivo trapassato u irealnim hipotezama.

Upotreba vremena imperfetto umesto oblika condizionale passato u službi budućnosti u prošlosti.

Slaganje prostog prošlog vremena participio passato u funkciji vremenske ili uzročne rečenice sa:

objektom (kod prelaznih glagola: Prese le chiavi, Marco uscì di corsa);

subjektom (kod neprelaznih povratnih glagola: Tornata a casa, Luisa fece una doccia).

Zavisna vremenska rečenica koja temporalno prethodi glavnoj: eksplicitne (trapassato prossimo) i implicitne varijante (infinito passato, gerundio passato, participio passato).

Izmeštanje priloške odredbe za mesto ispred predikata i upotreba rečca ci i ne (A Firenze ci vado spesso. Di amici ne ho tanti).

Član

Pravila o izostavljanju člana. Glagoli nominare, eleggere, dichiarare.

Izostavljanje, upotreba člana u nabrajanjima.

Upotreba člana u poslovicama

Imenica

Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).

Tvorba složenih imenica i mnnožina takvih imenica. (kombinacije imenice, glagola, priloga): lavastoviglie, lavasciuga; buttafuori; benestare i sl.).

Pridev

Položaj jednog ili više prideva u odnosu na imenicu.

Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja uz imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).

Superlativ prideva acre, celebre, salubre i sl.

Zamenica

Pokazne zamenice costui / costei / costoro; colui / colei / coloro.

Pokazne zamenice questi, quegli.

Neodređene zamenice chiunque i altri.

Glagol

Osnovne informacije o davnoprošlom svršenom vremenu trapassato remoto.

Passato remoto nepravilnih i pravilnih.

Klasifikacija povratnih glagola (riflessivi propri, apparenti, reciproci, pronominali, d’affetto).

Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena.

Razlika između passata prossima i passata remota.

Apsolutna upotreba:

oba vremena gerundija (gerundio)

participa prošlog (participio passato).

Particip prezenta (participio presente).

Prilog

Klasifikacija priloga.

Prilog dovunque.

Predlog

Razlikovanje priloga od predloga (È entrato dentro; È entrato dentro la casa).

Rečce

Priloška rečca ci i povratni glagoli (Franco ci si reca spesso. Anche noi vi ci rechiamo qualche volta).

Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).

Leksikologija

Najčešći idiomi i frazeologizmi

Leksikografija

Enciklopedijski rečnici; najpoznatije enciklopedije i služenje njima

II razred

gimnazija društveno-jezičkog smera

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa, uz produbljivanje jezičke građe i uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:

Glagoli

Obratiti posebnu pažnju na:

- upotrebu prošlih vremena;

- upotrebu konjunktiva;

- slaganje vremena.

Književnost

Čitanje i analiza sadržaja kraćih odlomaka dela iz korpusa tzv. literature za mlade, po izboru nastavnika.

Alberto Moravia: Racconti (izbor)

Luigi Pirandello: Novelle per un anno (izbor)

Italo Calvino: Racconti (izbor)

Natalia Ghinzburg: Lessico familiare (izbor)

III razred

gimnazija društveno-jezičkog smera

(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa, uz produbljivanje jezičke građe i uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:

Glagoli

Obratiti posebnu pažnju na:

- upotrebu prošlih vremena;

- upotrebu konjunktiva;

- slaganje vremena.

Sintaksa složene rečenice

Zavisne rečenice (subordinacija)

a) vezničke rečenice: poredbene, vremenske, uzročne, dopusne, finalne, hipotetične

b) objekatske rečenice sa indikativom i konjunktivom

c) relativne rečenice

Zavisne implicitne rečenice.

Imenička grupa

Imenice. Rod i broj imenica. Rod i broj složenica. Pluralia tantum.

Određeni član. Odsustvo određenog člana.

Neodređeni član (značenje u jednini i množini)

Brojevi. Redni brojevi.

Pridevi. Položaj prideva u odnosu na imenicu.

Lične zamenice. Sistematizacija morfosintakse nenaglašenih ličnih zamenica.

Glagolska grupa

Sistematizacija morfosintakse glagolskih oblika indikativa i konjunktiva. Proširivanje znanja o pasivnim konstrukcijama. Proširivanje liste nepravilnih glagola.

Prilozi

Sistematizacija najvažnijih priloga (na -mente i ostalih).

Fonetika

Sistematizacija osnovnih principa akcentuacije u italijanskom jeziku

Leksikografija

Najvažnije serije homonima, sinonima, antonima iz osnovnog italijanskog rečnika

Korišćenje rečnika sinonima, rečnika idioma i fraza, i sl.

Književnost

Čitanje i analiza (komentar) sadržaja kraćih odlomaka (do 2 strane) jednog ili dva dela iz korpusa tzv. literature za mlade, po izboru nastavnika

IV razred

gimnazija društveno-jezičkog smera

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksa rečenice

Sistemski pregled i upotreba svih vrsta složenih rečenica uz upotrebu svih vremena indikativa i konjunktiva, kao i bezličnih glagolskih oblika (infinitiv i participi)

Imenice. Poimeničavanje prideva i drugih vrsta reči.

Neodređeni član u jednini. Razlikovanje od osnovnog broja

Pridevi. Mesto prideva uz imenicu. Relativni i apsolutni superlativ.

Brojevi. Procenti i razlomci.

Lične zamenice. Morfosintaksa naglašenih i nenaglašenih oblika.

Glagoli. Sistematizacija svih ličnih glagolskih oblika.

Leksikologija

Najvažnije serije homonima, sinonima, i antonima. Idiomi.

Leksikografija

Enciklopedijski rečnici (opšti i posebni, terminološki rečnici, npr. rečnik književnih termina, rečnik osnovnih lingvističkih termina, itd.)

Književnost

Čitanje i analiza (komentar) sadržaja kraćih odlomaka (do 4 strane) jednog ili dva dela iz korpusa savremene italijanske književnosti, po izboru nastavnika (koji treba da vodi računa o primerenosti sadržaja i teme uzrastu učenika).

II razred

gimnazija prirodno-matematičkog smera

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa.

III razred

gimnazija prirodno-matematičkog smera

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa.

Brojevi

Razlomci, matematički znakovi radnje.

Leksikografija

Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.

IV razred

gimnazija prirodno-matematičkog smera

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Složena rečenica

Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti: kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno)

Pridevi

Komparacija prideva.

Imenice

Sistemski pregled roda i broja

Brojevi

Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji

Tvorba reči

Sistematizacija

Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija

Leksikologija

Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.

Leksikografija

Stručni i enciklopedijski rečnici.

Književnost

Čitanje i analiza (komentar) sadržaja kraćih odlomaka (do 6 strana) jednog ili dva dela iz korpusa savremene italijanske književnosti, po izboru nastavnika (koji treba da vodi računa o primerenosti sadržaja i teme uzrastu učenika).

DRUGI STRANI JEZIK

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranog jezika je ovladavanje komunikativnim veštinama i razvijanje sposobnosti i metoda učenja stranog jezika; razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova; razvijanje opštih i specifičnih strategija učenja i kritičkog mišljenja; razvijanje sposobnosti za samostalno, autonomno učenje, traženje, selekciju i sintezu informacija do kojih dolazi kroz samostalan rad i pretraživanje izvornika različitog tipa (pisani i elektronski izvori, samostalna istraživanja na terenu, intervjui, itd.); sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji; sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika.

Zadaci nastave stranog jezika su da učenici:

- budu osposobljeni da u školskoj i van školskoj svakodnevnici mogu pismeno i usmeno da ostvare svoje namere, diferencirano i shodno situaciji;

- produbljuju i proširuju komunikativne sposobnosti i postavljaju osnove za to da strani jezik koriste i posle završetka svog obrazovanja, funkcionalno, za studije, u budućem poslu ili daljem obrazovanju;

- steknu uvid u jezičku stvarnost i budu osposobljeni da uoče kontraste i vrše poređenja u odnosu na sopstvenu stvarnost;

- upoznaju tekstove iz književnosti određenog jezika koji su pogodni za tumačenje na stranom jeziku i koji omogućavaju interaktivne procese;

- budu osposobljeni da se u usmenoj i pisanoj komunikaciji kompetentno i samosvesno sporazumevaju sa ljudima iz drugih zemalja, usvajaju norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uče, kao i da nastave, u okviru formalnog obrazovanja i samostalno, učenje i trećeg stranog jezika;

- izgrađuju i unapređuju individualne afinitete prema višejezičnosti;

- do kraja četvrtog razreda gimnazije savladaju prvi strani jezik do nivoa B1, odnosno B1+ ukoliko se radi o opštem tipu gimnazije ili društveno-jezičkom smeru, a naročito engleskom jeziku, a drugi strani jezik do nivoa A2+, odnosno B1 ukoliko se radi o stranom jeziku koji učenici nastavljaju da uče u srednjoj školi pošto su ga već učili u osnovnoj školi.

Napomena:

Ističemo da će stepen postignuća po jezičkim veštinama varirati, odnosno da će receptivne veštine (razumevanje govora i čitanje) biti na predviđenom nivou, dok se za produktivne veštine (govor, interakcija, medijacija i pisanje) može očekivati da budu za jedan nivo niže (na primer, B1+ receptivno, B1 produktivno; B2 receptivno, B1+ produktivno; A2+ receptivno, A2 produktivno, itd.)

Komunikativne funkcije:

1. Predstavljanje sebe i drugih

2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak;formalno, neformalno, specifično po regionima)

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.

4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi

5. Izražavanje molbi i zahvalnosti

6. Izražavanje izvinjenja

7. Izražavanje potvrde i negiranje

8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa

11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja

12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta

13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

14. Izražavanje pripadanja i posedovanja

15. Skretanje pažnje

16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja

17. Traženje i davanje dozvole

18. Iskazivanje čestitki

19. Iskazivanje preporuke

20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti

21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

Tematika:

II razred

Teme iz prethodne godine koje se tiču svakodnevnog života i rada u porodici, školi i mestu u kome učenik živi (u zemljama čiji se jezik uči i našoj zemlji), integrišu se u nove šire teme: kraća putovanja, poseta pozorištu, muzeju, znamenitim mestima. Osnovni podaci iz istorije i kulture naroda čiji se jezik uči i naših naroda.

Opšta geografska obeležja i turistička područja zemalja čiji se jezik uči. Glavni grad. Novac i karakteristični običaji.

Prirodne lepote, turistički centri i prirodna bogatstva zemalja čiji se jezik uči i naše zemlje.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

III razred

Teme iz savremenog života u zemljama čiji se jezik uči i našoj zemlji. Kulturno-istorijski spomenici i druge znamenitosti karakteristične za razumevanje kulture i običaja naroda čiji se jezik uči. Primeri ljudske solidarnosti. Zaštita čovekove sredine. Sportske i druge aktivnosti mladih.

Nacionalni praznici i običaji. Putovanja (prevozna sredstva, informacije na stanici, aerodromu, turističkoj agenciji, hotelu i restoranu).

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

IV razred

Život i rad učenika u školi i van nje. Školovanje i izbor zanimanja. Međunarodna saradnja omladine. Aktuelne teme iz svakodnevnog društvenog života u zemljama čiji se jezik uči i našoj zemlji. Sredstva javnog informisanja. Dostignuća savremene nauke i tehnike. Iz života i rada znamenitih ljudi. Kulturno-istorijsko blago. Prikaz znamenitosti naše zemlje strancu.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Napomena:

Ako su učenici u osnovnoj školi učili dva strana jezika, drugi strani jezik u gimnaziji uče po programu za gimnaziju prirodno-matematičkog smera (peta godina učenja).

ENGLESKI JEZIK

II razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

1. Nezavisno složena rečenica sa and, but, or, neither... nor

They went to the theatre and we went to the cinema.

She neither sings nor dances.

2. Pitanja

a) "WH" question

"Where are you going?"

b) Kratka pitanja

When? Where? Who with? What about?

v) Tag questions (R)

She´s pretty, isn´t she?

3. Neupravni govor

a) izjave - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena

"Tom will meet you at the station". He says that Tom will meet me at the station.

b) molbe, zahtevi, naredbe

"Give me the book". She told me to give her the book.

"Open the window, please." He asked me to open the window.

v) pitanja - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena

- Yes/No questions

"Can you do it later?" He asks if we can do it later.

- "WH" questions

"Where does Peter live?" She wants to know where Peter lives.

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Određeni član uz nazive planinskih venaca, imena zemalja the Alps, the Netherlands

b) Određeni član uz imenice jedine u svojoj vrsti (the sun, the eart)

v) Neodređeni član u izrazima za meru, količinu i vreme.

He drove 90 km an hour. The apples are 40 p a kilo. He will come in a day or two.

g) Nulti član uz nazive kontinenata, jezera, zemalja, pojedinih planina i ostrva.

Africa, Lake Michigan, England, ben Nevis, Greenland

2. Imenice

a) Množina najčešćih složenica:

armchairs, postmen, passers by

b) Imenice sa glagolom u jednini (news, information i dr.)

I´ve got some very useful information.

What´s the news?

v) Imenice sa glagolom u množini (people, cattle i dr.)

There were many people at the meeting. The cattle are grazing.

g) Drugi nominali - gerund

- u funkciji subjekta

Painting is a nice hobby.

- u funkciji objekta

I like reading.

d) Saksonski genitiv sa imenicom u množini

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Povratne zamenice

John has hurt himself.

- Prisvojne zamenice

The book I found was hers.

- Upitne zamenice (R), which

Whose is this book? Which of these boys is your brother?

- Neodređene zamenice (some, any i složenice sa some i any - somebody, someone, something; anybody, anyone, anything)

Something very interesting happened to him last night.

Anyone can do that. He didn´t see anything. Some like it hot.

b) Determinatori

- Upitni determinatori

What books do you read? Whose daughter is she?

- Odrični determinator no

There´s no butter in the fridge. He has no friends.

4. Pridevi

a) Analitički komparativ i superlativ

She is more popular than her sister. She is the most popular hirl in her class.

b) Nepravilno poređenje (good, bad, little)

He is better than Paul. Is he really the worst pupil in his school?

5. Brojevi

Prosti brojevi preko 100.

6. Partitivni kvantifikatori

a slice of bread, a bottle of wine i dr.

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

b) The Simple Past Tense nepravilnih glagola

v) The Present Perfect Tense

- za radnju koja se upravo završila

Magy has just arrived. He has finished it at last.

- u rezultativnom značenju

Who has broken the glass?

g) The Past Continuous Tense

- za isticanje dužeg trajanja jedne prošle radnje u odnosu na drugu prošlu radnju

He was sitting in a café when I saw him.

- za isticanje trajnosti radnje

They were training all afternoon yesterday.

d) Future time - will (shall)

Do you think they will laugh at my accent? I hope that lots of people will come to the party. I´ll have coffee. I´ll be in Glasgow next week.

đ) Imperativ - prvo i treće lice jednine i treće lice množine (R)

Let me do it! Let them go!

e) Nepotpuni glagoli

can (be able to) - simple past

I couldn´t come earlier.

must (have to) - simplepresent/past

I have to seen him. Why did you have to leave so early?

may (značenje dozvole)

May I take your pen, please? You may go now.

ž) Najčešći dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

look forward, look for, depend on i dr.

2. Prilozi

a) Izvođenje priloga

She always drives slowly.

b) Prilog well

You have done it well.

3. Veznici

and, but, or; neither... nor

IV. TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu prideva

il-, im-, ir-, un-; -able, -ful, -less, -y i dr.

V. LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i fraze.

VI. LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih rečnika.

III razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

1. Složena rečenica

a) Relativne klauze

Is this the girl whose mother is very ill?

The man (that) you saw yesterday is my father. (Obratiti pažnju na kontaktne rečenice).

b) Adverbijalne klauze:

- za poređenje

He runs faster than I do.

- za mesto

I don´t know where he lives.

- za vreme

I haven´t seen him since he left school.

2. Slaganje vremena

I know that he likes/liked/will like you. He was sure I would come again.

3. Neupravni govor

a) slaganje vremena u potvrdnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena)

"I´ll meet him tomorrow." She said the would meet him the following day.

b) slaganje vremena u upitnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena):

- Yes/No questions

"Have you ever been to London?" He asked me if I had ever been to London.

- "WH" questions

"Where does Peter live?" He wanted to know where Peter lived.

4. Pitanja

a) You will come, won´t you?

b) Učtiva pitanja

Would you give me the book, please?

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Određeni član ispred prezimena u množini, ispred naziva muzičkih instrumenata, u predloškim frazama.

the Smiths, the piano, in the morning

b) Neodređeni član u uzvičnim rečenicama

What a day! What a mess!

v) Nulti član uz nazive sportova i igara

He plays football.

2. Imenice

- Adjektivalna upotreba imenica

She likes chesse pie. Who has seen the film "Love Story?"

- Pluralia tantum

scissors, spectacles, trousers

3. Zamenički oblici

Zamenice

a) Uzajamno povratne zamenice - each other, one another

Tom and Mary have known each other for years. We must understand one another if we want to live tohether.

b) Relativne zamenice - who, which, whose, what, that

This is the man who you met last night.

The book which I brought this morning is Mary´s. Say what you think of him. I saw the man that you told me about.

v) Odrične zamenice (none, složenice sa no- nobody, no one, nothing)

Nobody saw him. I saw nothing. None of us is getting any younger.

4. Pridevi

a) Obnoviti poređenje prideva

b) pridevi u nominalnoj funkciji

the rich, the poor i dr.

Ne´ s sollecting money for the blind.

5. Brojevi

Četiri računske radnje

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

b) The Present Perfect Tense

- uz priloge ever, never, since, for, lately

Have you ever been to London? I have never seen a mummy.

I haven´t seen him since his birthday. He has been ill for two weeks now. Have you seen a good film lately?

- u kontinuativnom značenju

Have you been to the cinema this week?

v) The Past Perfect Tense

After I had heard the news I hurried to see him.

g) The Passive Voice (simple present/past)

English is spoken all over the world. This book was published last month.

d) Nepotpuni glagoli - should, would, ought to

You shold go to the dentist. Would you do me a favour?

You ought to finish it on time.

đ) Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

take a look, run short of, turn into, go into i dr.

e) Gerund

a) Posle predloga

She is fond of reading. She left without saying a word.

b) Posle nekih glagola (enjoy, prefer, keep on i dr.)

She enjoys painting. She prefers reading to walking.

2. Prilozi

Poređenje priloga

fast-faster - fastest; cleverly - more cleverly - most cleverly

IV. TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu glagola

dis-, mis-, re-, un-; -en, -ize, -fy

V. LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze.

VI. LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika

IV razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

1. Složena rečenica

a) Adverbijalne klauze

- namerna

He went to the airport to see Mary off.

- uzročna

We camped there because it was too dark to go on.

b) pogodbene rečenice

- realna

I shall understand you better if you speak slowly.

- potencijalna

If I had the book, I would give it to you.

- irealna (R)

If I had seen him, I would have told him to come.

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Obnoviti naučene upotrebe člana.

b) Određeni član uz gradivne imenice, nazive godišnjih doba, obeda, uz nazive institucija, hotela

The milk I bought yesterday was sour. I´ll always remember the spring of 1975. The supper I had last night was very good.

He booked a room ar the Metropol.

v) Nulti član uz delove dana (sa predlogom at)

at sunset

g) Član uz nazive novina i časopisa - Vogue, The New York Times

2. Imenice

a) Obnoviti množinu imenica

b) Genitiv mere

a two miles´s walk, a day´s work

v) Dupli genitiv (R)

a friend of his father´s

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Obnoviti naučene zamenice

- Bezlična upotreba ličnih zamenica množine (we, you, they)

They say she left him years ago.

- Neodređeno ONE

I needed a pen and he gave me one.

- Opšte zamenice (each, all, složenice sa every, everybody, everyone, everything)

Everybody liked him. He knew everyone. I know everything.

Each had a book. He was sorry for them all.

b) Determinatori

- Obnoviti naučene determinatore

- Opšti determinatori

every, each, all

He comes here every day. Each boy got an apple. He works all day.

4. Pridevi

Obnavljanje upotrebe i poređenja prideva.

5. Brojevi

Decimali, razlomci

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnoviti

b) The Present Perfect Continuous

She has been living here since 1980.

v) The Passive Voice (future, present perfect)

Your letter will be delivered tomorrow. His books have been translated into English:

g) Gerund

Posle prideva worth, busy

She was busy peeling the apple. The exibition is worth seeing.

d) Infinitiv

Infinitiv sa TO i bez TO (bare infinitive)

Are you ready to go now? I must finish this homework.

He makes us work very hard. I saw him cross the street.

Posle upitnih reči

I don´t know how to open this box. I´ve no idea which bus to take.

Posle prideva (R)

I´m glad to have met you. This bag is too heavy to carry.

đ) Participi

Participi kao adjektivali

stolen money, running water

e) Nepotpuni glagoli

can (be able to, be allowed to)

Can I use your phone, please?

could

Could I use your phone?

must (have to)

I must try to be nicer to him. I have to go home.

Dvočlani glagoli (frazalni i predloški) - take part, give up, call on i dr.

2. Prilozi

a) Konverzija priloga i prideva

early, fast pretty i dr.

She´s a pretty girl. It´s pretty hard for us to understand him.

This is a fast car. He runs fast.

b) izvedeni sa -ly uz promenu značenja (hard near i dr.)

He works hard. He hardly works at all.

3. Predlozi

Sistematizacija predloga za vreme, pravac kretanja, mesto i način.

IV. TVORBA REČI

Tvorba složenica i deminutiva

V. LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze.

VI. LEKSIKOGRAFIJA

Rečnik sinonima, rečnik izgovora.

NEMAČKI JEZIK

II razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Uz korišćenje rečničkih modela obrađenih u prvoj godini uvesti sledeće nove oblike:

PASIVNE KONSTRUKCIJE

- Pasiv radnje (prezent, preterit)

Dieses Buch wird viel gelesen. Darüber wird oft gesprochen. In unserer Schule wurde viel Sport getrieben. Ihre Leisutungen wurden viel gelobt.

- Pasiv stanja (prezent, preterit)

Dieser Roman ist schon übersetzt. Sind die Aufgaben noch nicht gelöst? Die Ausstellung war gut vorbereitet. Nein, sie waren nicht eingeladen.

NEUPRAVNI GOVOR

- Za radnju koja se dešava istovremeno sa momentom govora:

konjunktiv prezenta ili preterita

Sie sagt: "Ich gehe jetzt ins Jugendheim."

Sie sagt, sie ginge jetzt ins Jugendbeim.

Sie sagt, dass sie jetzt ins Jugendheim ginge.

- Pitanje u neupravnom govoru

Er fragt mich, ob ich mitkomme. Sie fragten uns, wer/wo, wohin, woher, wie, wann... usw.

- Negativno pitanje

Du kennst ihn nicht? Doch, ich kenne ihn gut.

Hat er das noch nicht gesehen? Doch!

INFINITIV SA "ZU" UZ NEKE GLAGOLE I IZRAZE

Hast du noch viel zu lemen?

Sie hat keine Lust (Zeit, keinen Wunsch), mit ihm darüber zu sprechen.

ZAVISNOSLOŽENE REČENICE (položaj glagola)

- Vremenske rečenice (wenn, als, bis, während)

Als die Stunde endete, gingen wir in den Park. Wenn er Zeit hat, spielen wir Schach. Ich werde warten, bis du kommst. Während wir Fussball spielen, kannst du ins Kino gehen.

- Uzročne rečenice (weil, da)

Er kann nicht kommen, weil er dem Vater holfen muss.

Da er dem Vater helfen muss, kann er nicht kommen.

- Odnosne rečenice

Hier ist das Buch, das du lesen sollst. Das war der Bus, den wir nehmen sollten.

- Pogodbene rečenice. Realne (wenn)

Wenn du Lust hast, komm mit ins Kino! Wenn sein Freund wünscht, gehen wir heute ins Konzert.

- Potencijalne rečenice (wenn; konjunktiv preterita ili würde + infinitiv)

Wenn es noch Zeit gäbe, würde ich gern die Stadt besichtigen.

Wenn er frei wäre, käme er bestimmt.

Član

- Određeni i neodređeni u svim padežima jednine i množine

- Određeni član uz geografske pojmove: nazive zemalja muškog i ženskog roda, reka, planina, mora, zatim uz imena godišnjih doba, meseci i dana u nedelji

Sie waren am Schwarzen Meer. Er lebt in der Türkei.

Der Montag ist der erste Tag in der Woche. Der Sonntag ist heute. Der Sommer ist die heisseste Jahreszeit.

- Nulti član. Lična imena, nazivi zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata, predikativno upotrebljeni nazivi zanimanja, gradivne imenice, uzvici i izrazi.

Jugoslawien ist eine sozialistische föderative Republik.

Berlin ist die Hauptstadt der DDR. Ich soll Milch, Brot und Butter kaufen. Hilfe! Zu Bett gehen, zu Wort kommen.

Zamenice

- Lične, pokazne, prisvojne i relativne zamenice u promeni

Hast du meinen Bruder gasehen? Gib mir dein Heft, bitte!

Hast du diese Schallplatte gehört? Das ist die schallplatte, die ich gestern gekauft habe. Das darf man nicht tun.

Pridevi

- Pregled pridevskih promena

- Poređenje prideva

Das war eine interessante Ausstellung. Ich habe heute einen guten Film gesehen. Wir fahren mit dem letzten Bus. Er war immer der beste Schüler in unserer Klasse.

Redni brojevi

Heute ist der 15. Januar. Wir lemen die 19. Lektion.

Glagoli

- Prezent i preterit konjunktiva; pluskvamperfekt indikativa

LEKSIKOLOGIJA

- Složenice, prefiksacija glagola, izvedene imenice i pridevisufiksacija

Hochschule, Schulzimmer, Schulhof, aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Freundschaft Fröhlichkeit, zeiting, fahrbar, herzlich

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih rečnika.

III razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

SINTAKSA

Valentnost glagola i osnovni rečenični modeli

Sie verkäuft Obst. Du hilfst mir. Ich habe dir die Schlüssel gegeben. Wir denken an die Zukunft.

Nominalne i pridevske fraze

Dieses dicke langweilige Buch. Der alte Hut unseres Lehrers. Sehr schnell, höchst interessant, reich an Kupfer, stolz auf mich

Neupravni govor - radnja se dešava pre ili posle trenutka govora

Sie sagt, sie habe/hätte ihn gesehen. Er behauptet, er werde/würde sofort schreiben.

Konjunktiv u samostalnoj rečenici (želja, pretpostavka)

Hätte ich nur Zeit! Du könntest recht haben!

Zamenica "es" (kao subjekt i objekt)

Es ist nicht leicht, mit dir zu leben. Er schaffte es rechtzeitig die Fahrkarten zu lösen.

Infinitivne konstrukcije sa "zu", "um zu", "ohne... zu" "statt... zu"

Sie hat keine Lust mitzukommen. Er hörte mir zu, ohne etwas zu sagen.

ZAVISNOSLOŽENE REČENICE

- Vremenske (nachdem, bis)

Nachdem sie das gehört hatte, begann sie zu weinen.

Sie wartete auf ihn, bis die Vorstellung zu Ende war.

- Irealne (sa wenn ili bez njega)

Wenn er das gehört hätte/Hötte er das gehört, wäre er glücklich gewesen.

- Namerne rečenice (damit)

Ich sage es, damit du es begreifst.

- Načinske (indem, ohne dass, statt dass)

Er redete, indem er das Bild betrachtete. Er ging aus dem Zimmer, ohne dass es jemand bemerkte.

MORFOLOGIJA

- Glagoli - futur pasiva (radnje i stanja); konjunktiv perfekta, pluskvamperfekta i futura

- Zamenički prilozi

- Predlozi sa genitivom

- Prilozi za vreme, mesto, uzrok i način

LEKSIKOLOGIJA

- Osnovni obrasci tvorbe reči. Osnovno i preneseno značenje reči

LEKSIKOGRAFIJA

- Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika.

IV razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

SINTAKSA

Valentnost glagola, prideva i imenica, sa težištem na razlikama u srpskohrvatskom i nemačkom jeziku

Er ähnelt seinem Vater. Sie ist zu allem fähig.

Hoffnung aus bessere Zukunft. Mangel an Kohle.

ZAVISNOSLOŽENE REČENICE

- Posledične rečenice (so... dass; nicht so... als dass - glagol u konjunktivu preterita)

Er ist so taub, dass er nichts gehört hat. Er ist nicht so taub, als dass er nichts hören könnte.

- Poredbene rečenice (wie, als, als ob, als wenn - glagol u konjunktivu)

Es war so leicht, wie wir es erwartet hatten. Es war leichter, als wir es erwartet hatten. Sie sieht aus, als ob sie ganze Nacht nicht geschlafen habe/hätte.

Er redete, als ob er alles wüsste.

- Dopusne rečenice (obwohl, obschon)

Obwohl es schon spät war, wollte er nicht nach Hause gehen.

ZAMENIČKE FRAZE

Du in der letzten Bank, er als Direktor, wir Jugoslawen, ich armer Teufel!

MODALNI GLAGOLI

- perfekt modalnih glagola

- za izražavanje želje, pretpostavki i slično

Er hat nicht kommen wollen. Sie will in Wien gelebt haben. Sein Vater soll sehr alt sein. Das dürfte nicht lange dauern.

PARTICIP PREZENTA I PERFEKTA (atributivna i predikativna upotreba)

Das schlafende Kind; der verlorene Ring

Er hörte schweingend zu. Von der Reise zurückgekehrt, traf er niemanden zu Hause an.

MORFOLOGIJA

Negacija sa: keineswegs, nirgendwo, nirgendwohin, niemand, niemals, weder... noch

Er wird uns niemals verlassen.

Sie ist weder faul noch dumm.

LEKSIKOLOGIJA

- Fraze i izrazi, leksikalizovani spojevi reči, idiomi.

- Najčešće derivacije i polusloženice po vrstama reči

LEKSIKOGRAFIJA

Rečnik sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik.

RUSKI JEZIK

II razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Rečenica sa subjektom tipa мы с тобой (Мы с братом будем решать задачи).

Rečenice sa atributom izraženim pridevima i prisvojnim zamenicama u različitim padežima (Я читаю интересную книгу; Он думает о красивой девушке; У моего хорошего друга есть брат).

Rečenice s predikatom tipa: должен, нужно, надо, неопходимо - infinitiv (Я должен учиться; Мне нужно учиться).

Rečenice sa priloškim odredbama za mesto izraženim: a) genitivom i predlozima: у, около, вокруг, возле; b) akuzitivom s predlozima под, за; v) instrumentalom s predlozima: под, за, над, перед. Rečenice s priloškim odredbama za vreme izraženim: a) genitivom - iskazivanje datuma; b) akuzativom s predlogom в; v) lokativom s predlogom в.

Rečenice s priloškom odredbom za cilj izraženom infinitivom.

Rečenice s priloškim odredbama za uzrok izraženim instrumentalom (uz glagole tipa болеть).

Direktan i indirektan govor.

Imenice

Promena imenica ženskog roda na -ъ. Promena srednjeg roda na -мя. Sistematizacija oblika genitiva množine svih tipova imenica.

Zamenice

Promena pridevskih zamenica.

Pridevi

Duži i kraći oblik prideva. Atributivna i predikativna upotreba prideva.

Brojevi

Promena rednih brojeva.

Glagoli

Vidski parovi sa različitim korenima: брать - бзятъ, говорить - сказать, класть - положить, ложиться - лечь, седиться - сесть.

Perfekat glagola sa osnovom na suglasnik. Imperativ (1 l. mn., 3. l. jed. i mn.). Glagoli kretanja: бегать - бежать, нести - носить.

Prilozi

Prilozi za količinu tipa: достаточно, немного, несколько.

Predlozi

Najčešće upotrebljavani predlozi: у, около, вокруг, возде, для s genitivom; к sa dativom; за, под s akuzativom; за, под, над, перед s instrumentalom.

Izgovor, čitanje, pisanje

Tokom druge godine učenja učenici treba da:

- shvate sistem obeležavanja mekoće u ruskom jeziku, kao i da u potpunosti savladaju njegovu praktičnu primenu;

- usvoje pravilan izgovor nenaglašenih samoglasnika, posebno е, я;

- ovladaju pravilnim izgovorom reči sa suglasničkim grupama u kojima se pojedini suglasnici ne izgovaraju (здравствуй, солнце, сердце i sl.);

- shvate funkciju ъ, ь ispred я, е, ë, э, и;

U ovom razredu sistematizovati znanja o ruskom glasovnom sistemu, pravilima čitanja i pisanja.

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih rečnika.

III razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Rečenica s predikatom izraženim potencijalom.

Rečenica sa atributom izraženim: a) komparativom, b) superlativom.

Rečenice sa priloškim odredbama za mesto izraženim: a) genitivom s predlozima из-за, из-под; b) akuzativom s predlozima через, сквозь; v) instrumentalom s predlogom между.

Rečenice s priloškim odredbama za vreme izraženim: a) dativom s predlogom по (по вторникам, по ночам i sl.); b) dativom s predlogom к (к вечеру, к Первому мая i sl.); v) instrumentalom s predlogom перед (перед уроком).

Rečenice s priloškim odredbama za cilj izraženim: a) dativom s predlogom к (uz glagole tipa готовиться к кому-чему); b) instrumentalom s predlogom за (uz glagole kretanja, na primer: идти за хлебом); v) genitovom s predlogom для.

Rečenice s priloškim odredbama za uzrok izraženim: a) genitivom s predlozima из-за, от; b) dativom s predlogom по.

Rečenice s priloškim odredbama izraženim glagolskim prilozima.

Imenice

Genitiv jednine na -у; lokativ jednine na -у; nominativ množine na -а, -я. Promena imenica na -ата, -ята, -анин, -янин. Imenice kojima se označavaju ljudi po nacionalnoj, socijalnoj i teritorijalnoj pripadnosti.

Zamenice

Upotreba i značenje neodređenih (кто-то, кто-нибудь, что-то, что-нибудь, чей-то, чей-нибудь) i odričnih zamenica (не с кем, не о чëм).

Pridevi

Komparativ i superlativ - građenje i upotreba.

Brojevi

Promena osnovnih brojeva.

Glagoli

Potencijal. Glagolski prilozi. Glagoli kretanja: вести-водить, вести-возить, лететь-летать i dr.

Prilozi

Poređenje priloga.

Leksika

Sinonimi, homonimi, međujezički homonimi.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika.

IV razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Participske konstrukcije. Zavisno složene rečenice: iskazne, odnosne, vremenske, namerne, uzročne, ciljne i uslovne. Pretvaranje participskih konstrukcija u složene rečenice i obratno. Razvijanje priloških odredbi u zavisnu rečenicu; kondenzovanje zavisnih rečenica u priloške odredbe.

Imenice

Sistematizacija promene imenica. Nepromenljive imenice. Singularija i pluralija tantum. Imenice opšteg roda. Imenice pridevskog i participskog porekla. Deminutivi.

Zamenice

Sistematizacija zamenica.

Pridevi

Sistematizacija promene i upotrebe prideva.

Brojevi

Upotreba osnovnih brojeva - sistematizacija.

Glagoli

Sistematizacija ranije obrađenih glagolskih oblika. Participi. Glagoli kretanja sa prefiksima. Sistematizacija usvojenih glagola koji se rekcijski razlikuju od ekvivalentnih glagola u maternjem jeziku učenika.

Prilozi

Sistematizacija priloga za vreme, mesto, način, količinu. Naročitu pažnju posvetiti pravilnoj upotrebi priloga za mesto: там-туда, здесь-сюда, где-куда i sl.

Predlozi

Klasifikacija predloga prema upotrebi uz padeže. Ukazivanje na razlike u upotrebi ruskih predloga u odnosu na predloge u maternjem jeziku.

Veznici

Najefikasniji veznici u složenoj rečenici.

Leksika

Mnogoznačnost reči. Antonimi, paronimi, međujezički homonimi i paronimi. Složenice.

LEKSIKOGRAFIJA

Rečnici sinonima, homonima, antonima; frazeološki rečnici.

FRANCUSKI JEZIK

II razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Sadržaje iz prve godine integrisati u nove oblike i koristiti u različitim govornim situacijama već usvojenom i novom leksikom.

Izrazi:

Il faut + infinitiv

Il faut travailler.

On doit + infinitiv

On doit servir...

Kako postaviti pitanja:

a) par l´intonation seule:

Tu viens chez moi? Oui,... Non,...

b) est-ce que...

Est-ce que c´est fini?

qu´est-ce que

Quest-ce que vous faites?

v) par l´inversion

Vient-il ce soir? Descendez-vous dans notrehôtel?

g) pronoms interrogatifs (qui-sujet et objet) à qui, de qui, à quoi, avec qui, pour qui...

Qui est venu? Que fait-il?

De quoi s´agit-il? A quoi pencez-vous? Pour qui est cette lettre?

d) adjectifs interrogatifs

Quelle est son adresse?

Quel pays allez-vous visiter?

đ) adverbes interrogatifs

Qù va-t-il? D´où vient-il?

Depuis quand attendez-vous ici?

Comment est-il venu? (en voiture, par le train, à pied, à bicyclette,...)

Pourquoi va-t-elle à Belgrade? Parce qu´elle veut voir la ville.

Les questions indirectes:

Dites-moi combien de garçons travaillent ici. Je vous demande pourquoi il part.

U okviru ovih struktura obrađuju se sledeći gramatički oblici:

Groupe du nom

Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju, uz uočavanje razlika u izgovoru i prepoznavanje nastavaka u tekstu. Upotreba određenog ili neodređenog člana u najtipičnijim slučajevima i glavna pravila o upotrebi imenica bez člana. Pregled determinanta (iz prošle godine) dopuniti: tous les déterminants possessifs; les déterminants indéfinis: chaque, autre, certain, quelques; tout (u različitim značenjima kao: tout le pays, tout pays indépendant, tous les pays...). Mogućnosti kazivanja posesivnosti (pored adjectifs possessifs) i pomoću à moi, à toi... itd.

Groupe du verbe

Passé composé - avec avoir et avec être - uz ukazivanje na slaganje sa participom kada se takvi slučajevi pojave u tekstu.

Imparfait, Futur. Conditionnel présent. Upotreba imperfekta za nesvršenu (trajnu) radnju u prošlosti i prošlog vremena za svršenu radnju - u govornom jeziku. Kondicional samo u frazama, kao: je voudrais une tasse de thé. Elle aimerait une chambre. Pourriez-vous me donner votre passeport.

Govorni modeli sa primerima:

Sujet + Verbe + Complément d´objet (direct, indirect): Je montre cette salle à mes clients. Je leur montre cette salle. Tu me montreras la piscine. Oui, je te la montrerai.

Sujet + Verbe + Adverbe: Il conduit attentivement.

Sujet + Verbe + Complément circonstanciel de lieu: en (au) aux - pour les pays, les continents, les régions (en Yougoslavie, au Monténégro, aux Etats-Unis, en Afrique, au Japon, en Egypte, en Provance... etc.)

Comparaison des adjectifs qualificatifs et des adverbes (plus (aussi) moins...); (meilleur, mieux); kao: Elle est plus jeune que lui. Il parle français aussi bien que toi, mieux que son frère. Cette robe est plus élégante mais moins chère que celle-là. C´est mon meilleur ami.

LEKSIKOGRAFIJA

- Upotreba dvojezičnih rečnika

III razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksa rečenice

Zavisne rečenice (subordinacija)

a) vezničke rečenice:

Vremenske sa quand (osnovna sintaksa) dès que, avant que, pendant que.

Uzročne sa parce que, puisque.

Pogodbene sa si (Si je viens, si j´avais...)

b) objekatske rečenice sa que: najvažniji glagoli koji zahtevaju indikativ, odnosno subjunktiv.

Slaganje vremena. Samo u slučajevima kada je u objekatskoj rečenici sa que indikativ, a u glavnoj neko prošlo vreme.

v) zavisno-upitne rečenice: najvažniji obrti.

g) relativne rečenice sa qui, que - osnovna pravila.

Upotreba infinitiva: Nekoliko najvažnijih glagola koji infinitivnu dopunu vezuju: 1. bez predloga, 2. pomoću de, 3. pomoću à.

Konstrukcija pour + infinitiv prezenta.

Particip prezenta i gerundiv u funkciji zavisne rečenice.

Morfologija sa sintaksom rečeničkih delova

a) imenička grupa

Imenice. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množine.

Članovi. Određeni, neodređeni i partitivni - osnovna pravila upotrebe. Partitivno de posle izraza za količinu.

Demonstrativi kao determinanti.

Posesivi kao determinanti.

Brojevi. Sistem prostih, rednih brojeva i razlomački brojevi.

Pridevi. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množine.

Poređenje prideva. Pridevi sa dva oblika u muškom rodu.

Predlozi. Upotreba à, de, en, par, dans.

b) Glagolska grupa

Lične zamenice. Sistematizacija nenaglašenih i naglašenih oblika.

Zamenica on.

Priloške zamenice: en, u (osnovna pravila upotrebe)

Glagoli. Vremena indikativa: futur, imperfekt, pluskvamperfekt.

Vremena subjunktiva: prezent. Kondicional prezenta.

Particip perfekta.

Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Slaganje participa perfekta - osnovna pravila.

Prilozi. Pregled priloških grupa.

Fonetika

Vežbe iz fonetike:

1. Osnovne samoglasničke opozicije:

- obrazac lit (lu) loud

- obrasci peur / père, le / les, mener / mèné, je dis / j´ai dit

2. Izgovor poluvokala.

3. Vezivanje u grupi determinant + imenica i u grupi lična zamenica + glagol.

4. Intonacija proste i prostoproširene potvrdne i upitne rečenice.

Pravopis

Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred. Dijalektički znaci.

LEKSIKA

Nekoliko najvažnijih homonimskih serija.

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba jednojezičnih rečnika

IV razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksa rečenice.

Zavisne rečenice (subordinacija).

a) Vezničke rečenice:

Pogodbene sa si (si j´avais eu)

Finalne sa pour que, afin que.

b) Objekatske rečenice sa que; najvažniji glagoli koji zahtevaju indikativ, odnosno subjektiv.

v) Relativne rečenice sa dont, où - osnovna pravila. Upotreba infinitiva. Konstrukcije avant de + infinitiv, sans + infinitiv, après + infinitiv.

Particip prezenta u pridevskoj funkciji.

Morfologija sa sintaksom rečničkih delova

a) Imenička grupa

Imenice. Imenice sa dva roda.

Određeni član. Glavni slučajevi odsustva člana.

Demonstrativi u funkciji pronomena. Pojačanje sa ci i là.

Posesivi u funkciji pronomena.

Pridevi. Mesto prideva uz imenicu.

Prilozi. Upotreba à, de, en, par, dans - šira sintaksa.

b) Glagolska grupa

Glagoli. Vremena indikativa: anteriorni futur, prosti perfekt (u pisanom jeziku). Vremena subjunktiva: perfekat. Kondicional perfekta. Infinitiv perfekta. Particip prezenta i gerundiv.

Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Pasiv. Najvažniji aspekatski glagoli.

Prilozi. Priloški izrazi.

Fonetika

Vežbe iz fonetike:

1. Osnovne samoglasničke opozicije:

- obrazac vent/vont vin

- obrasci chien/chienne, bon/bonne, paysan/paysanne

2. Fonetske posledice aspirovanog h.

3. Nazalni vokali u vezivanju (mon ami, un ami, en allant nasuprot ancien appartement).

4. Mesto akcenta u francuskom.

Pravopis

Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred.

LEKSIKA

Nekoliko homonimskih serija.

LEKSIKOGRAFIJA

Rečnici sinonima, homonima, frazeološki rečnici

Napomena: Program za italijanski i španski jezik urađeni su za početni nivo učenja. Ukoliko su neke škole uvele ova dva strana jezika pre školske 2003/04. godine, kao program za drugi strani jezik koristiće program za prvi strani jezik za prirodno-matematički smer.

PROGRAM ŠPANSKOG JEZIKA KAO DRUGOG STRANOG JEZIKA ZA GIMNAZIJU

II razred

(druga godina učenja)

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci za drugi razred, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju drugog razreda, učenik treba da:

- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji većinom sadrže jezičku građu obrađenu tokom prvog i drugog razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;

- postavlja pitanja predviđena programom za drugi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane); stupi u dijalog i u okviru šest do osam replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog i drugog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;

- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd;

- spontano čestita rođendan, praznik, neki uspeh, Novu godinu, Božić, Uskrs.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- razume, globalno i selektivno, sadržaj elektronske poruke, telefonske pisane poruke, telegrama i kratkog neformalnog pisma;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i nepoznate reči, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;

- piše složenije rečenice i tekstove do 80 reči na osnovu datog modela;

- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;

- piše rečenice izolovano ili u kraćim celinama (do 80 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;

- piše jednostavne elektronske poruke, telegrame i kratka neformalna pisma;

- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe (do 80 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (zanimanja članova porodice, vođenje domaćinstva, ishrana, opis mesta, škola (problemi učenika, sistem obrazovanja lični stav učenika prema školi), slobodno vreme, druženje, muzika, sport značajni kulturni spomenici i istorijski događaji, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Fonetika i ortografija

Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa.

Morfosintaksa

Član

Proširivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana.

Najvažnija pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice.

Upotreba člana uz geografske pojmove, dane u nedelji, mesece,...

Imenica

Proširivanje znanja o rodu i broju imenica.

Zamenice

Mesto nenaglašenih ličnih zamenica uz glagol u finitnom i infinitnom obliku.

Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica.

Povratne zamenice.

Pridevi

Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ. Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga muy. Sufiks - ísimo.

Pridevi bueno, malo, grande i pequeño (poređenje i apokopa)

Brojevi do 1000 i više hiljada.

Glagol

Pretprošlo svršeno vreme (Pretérito pluscuamperfecto).

Particip prošli najfrekventnijih nepravilnih glagola

Subjunktiv prezenta (Presente del Subjuntivo)

Upotreba subjunktiva prezenta u naredbama, u neupravnom govoru i uz izraze sumnje i nesigurnosti

Osnovne glagolske perifraze sa infinitivom (tener que + Infinitivo, deber + Infinitivo, al + Infinitivo, acabar de + Infinitivo, hay que + Infinitivo)

Prilog

Poređenje priloga

Mesto priloga u rečenici

Upotreba tan i muy

Predlozi

Proširivanje znanja o upotrebi predloga

Sintaksa

Zavisne rečenice: vremenska sa cuando, mientras, mientras que

Uzročne: Voy al cine porque porque quiero ver esa pelicula.

Namerne: Trabajo para ganar dinero.

Uzvične: ¡Qué vergüenza!

Neupravni govor:

a) izjave: Tu tio dice que Belgrado es una ciudad muy bonita.

b) molbe, zahtevi, naredbe: Te pide que tengas paciencia y que experes cinco minutos más.

v) pitanja: Roberto pregunta a Mario si Ana es española.

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

III razred

(treća godina učenja)

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju trećeg razreda, učenik treba da:

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja od deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom prvog, drugog i trećeg razreda.

Usmeno izražavanje:

Učenik treba da:

- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- postavlja pitanja predviđena programom za prvi, drugi i treći razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane, davanje saveta, sugerisanje);

- stupi u dijalog i u okviru osam do deset replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog, drugog i trećeg razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;

- u nekoliko rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet itd;

- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;

- razume obveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od pretežno poznate jezičke građe;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i uočava pravilnosti i nepravilnosti;

- piše kratke tekstove na osnovu datog modela (do 100 reči);

- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u njegovoj okolini ili njega lično;

- piše kraće celine (do 100 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;

- piše kratka neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;

- prepriča, rezimira obrađeni dijalog ili tekst uz izdvajanje najbitnijih elemenata i preformulisanje sadržaja (do 100 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: problemi porodice i pojedinca, život u gradu, specifičnosti svakodnevnog života, društvena kretanja, mogućnosti obrazovanja, savremene tehnologije (kompjuter, mobilna telefonija i sl.), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, putovanja, ekologija.

Morfosintaksički sadržaji

Član

Produbljivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana

Imenica

Neke nepravilnosti imenica muškog i ženskog roda (el tema, el dilema, el sistema, la victima, el testigo...)

Defektne imenice sa oblicima samo za jedninu ili množinu (las tijeras, los pantalones...)

Gradivne imenice (harina, arena ...)

Zamenice

Pregled svih oblika združenih nenaglašenih zamenica.

Nenaglašene lične zamenice uz oblike infinitiva, gerunda, i imperativa

Povratne zamenice

Pridevi

Proširivanje znanja o tvorbi i upotrebi prideva

Položaj prideva u odnosu na imenicu (adjetivos explicativos y especificativos)

Glagoli

Sistematizacija znanja o zapovednom načinu (Imperativo). Odrični oblici zapovednog načina

Glagolski prilog sadašnji, gerund (Gerundio). Upotreba gerunda.

Struktura estar + Gerundio (Estoy leyendo un libro muy interesante)

Ostale glagolske perifraze sa gerundom (salir + Gerundio, ir + Gerundio)

Subjunktiv imperfekta (Imperfecto del Subjuntivo)

Upotreba subjunktiva prezenta i imperfekta u zavisnim rečenicama.

Prilozi

Proširivanje znanja o funkciji priloga i njihovom položaju u rečenici

Predlozi

Upotreba predloga u raznim vrstama rečenica. Predloški izrazi.

Sintaksa

Relativne rečenice: El libro que estoy leyendo es muy interesante

Komparativne: Han trabajado menos de lo que esperábamos.

Posledične: Estoy muy cansada, de modo que tengo que quedarme en casa. Subjekatske, objekatske rečenice

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

IV razred

(četvrta godina učenja)

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju četvrtog razreda, učenik treba da:

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu;

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- u potpunosti savlada izgovor glasova;

- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske šeme;

- koristi spontano ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;

- postavlja pitanja predviđena Programom, koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;

- stupi u razgovor telefonom;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;

- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji;

- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- dalje savlada tehnike čitanja;

- dalje savladava pravila grafije i ortografije kao i najznačajnije nepravilnosti;

- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;

- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke, telefonske poruke;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;

- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;

- piše svoj curriculum vitae;

- piše kratke sastave (do 150 reči), posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- piše kraće celine (do 150 reči), na osnovu datih elemenata, vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;

- piše kratka neformalna pisma, elektronske poruke, telefonske poruke raznovrsnog sadržaja;

- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili a uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa između delova teksta (do 150 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica, školski sistem, sva sredstva i vidovi savremene komunikacije, stereotipi (diskutovati o uvreženim predrasudama i opštim mestima), zaštita životne sredine, zaštita životinja i društveno korisne aktivnosti.

U realizaciji nastave, aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Španije i zemalja hispanskog govornog područja.

Morfosintaksički sadržaji

Član

Pravila o izostavljanju člana.

Izostavljanje, odnosno upotreba člana u nabrajanjima.

Imenica

Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.

Augmentativi i diminutivi.

Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice, glagola i priloga: sacacorchos, rascacielos, parabrisasa, limpiaparabrisas i sl.).

Pridev

Položaj prideva u odnosu na imenicu.

Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na imenicu (es un hombre grande, es un gran hombre)

Zamenice

Proširivanje znanja o sistemu zamenica, ličnih, pokaznih i prisvojnih

conmigo, contigo,...

mismo

Glagol

Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena indikativa i subjunktiva u složenim zavisnim rečenicama, kao i u naredbama i uzvičnim rečenicama

Prilog

Klasifikacija priloga na osnovu morfoloških osobina (prosti, izvedeni, složeni prilozi i priloški izrazi).

Predlog

Prosti i složeni predlozi, osnovni principi upotrebe, razlike i sličnosti.

Sintaksa

Zavisne rečenice:

finales, causales, consecutivas, temporales, concesivas, modales, comparativas,...

Kondicionalne rečenice

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

ŠPANSKI JEZIK

(početni nivo)

II razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci za drugi razred, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju drugog razreda, učenik treba da:

- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji većinom sadrže jezičku građu obrađenu tokom prvog i drugog razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;

- postavlja pitanja predviđena programom za drugi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane); stupi u dijalog i u okviru 6 do 8 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog i drugog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;

- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd;

- spontano čestita rođendan, praznik, neki uspeh, Novu godinu, Božić, Uskrs.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- razume, globalno i selektivno, sadržaj elektronske poruke, telefonske pisane poruke, telegrama i kratkog neformalnog pisma;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i nepoznate reči, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;

- piše složenije rečenice i tekstove do 80 reči na osnovu datog modela;

- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;

- piše rečenice izolovano ili u kraćim celinama (do 80 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;

- piše jednostavne elektronske poruke, telegrame i kratka neformalna pisma;

- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe (do 80 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (zanimanja članova porodice, vođenje domaćinstva, ishrana, opis mesta, škola (problemi učenika, sistem obrazovanja lični stav učenika prema školi), slobodno vreme, druženje, muzika, sport značajni kulturni spomenici i istorijski događaji, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Fonetika i ortografija

Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa.

Morfosintaksa

Član

Proširivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana.

Najvažnija pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice.

Upotreba člana uz geografske pojmove, dane u nedelji, mesece,....

Imenica

Proširivanje znanja o rodu i broju imenica.

Zamenice

Mesto nenaglašenih ličnih zamenica uz glagol u finitnom i infinitnom obliku

Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica.

Povratne zamenice.

Pridevi

Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ. Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga muy. Sufiks - ísimo.

Pridevi bueno, malo, grande i pequeño (poređenje i apokopa)

Brojevi do 1000 i više hiljada.

Glagol

Pretprošlo svršeno vreme (pretérito pluscuamperfecto).

Particip prošli najfrekventnijih nepravilnih glagola

Subjunktiv prezenta (presente del subjuntivo)

Upotreba subjunktiva prezenta u naredbama, u neupravnom govoru i uz izraze sumnje i nesigurnosti

Osnovne glagolske perifraze sa infinitivom (tener que + infinitivo, deber + infinitivo, al+infinitivo, acabar de + infinitivo, hay que+ infinitivo)

Prilog

Poređenje priloga

Mesto priloga u rečenici

Upotreba tan i muy

Predlozi

Proširivanje znanja o upotrebi predloga.

Sintaksa

Zavisne rečenice: vremenska sa cuando, mientras, mientras que

Uzročne: Voy al cine porque porque quiero ver esa película.

Namerne: Trabajo para ganar dinero.

Uzvične: ¡Qué vergüenza!

Neupravni govor:

a) izjave: Tu tío dice que Belgrado es una ciudad muy bonita.

b) molbe, zahtevi, naredbe: Te pide que tengas paciencia y que esperes cinco minutos más.

c) pitanja: Roberto pregunta a Mario si Ana es española.

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

III razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju trećeg razreda, učenik treba da:

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom prvog, drugog i trećeg razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- postavlja pitanja predviđena programom za prvi, drugi i treći, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane, davanje saveta, sugerisanje);

- stupi u dijalog i u okviru 8 do 10 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog, drugog i trećeg razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;

- u nekoliko rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet itd;

- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;

- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od pretežno poznate jezičke građe;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i uočava pravilnosti i nepravilnosti;

- piše kratke tekstove na osnovu datog modela (do 100 reči);

- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u njegovoj okolini ili njega lično;

- piše kraće celine (do 100 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;

- piše kratka neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;

- prepriča, rezimira obrađeni dijalog ili tekst uz izdvajanje najbitnijih elemenata i preformulisanje sadržaja (do 100 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: problemi porodice i pojedinca, život u gradu, specifičnosti svakodnevnog života, društvena kretanja. mogućnosti obrazovanja, savremene tehnologije (kompjuter, mobilna telefonija i sl.), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, putovanja, ekologija.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član

Produbljivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana

Imenica

Neke nepravilnosti imenica muškog i ženskog roda (el tema, el dilema, el sistema, la víctima, el testigo....)

Defektne imenice sa oblicima samo za jedninu ili množinu (las tijeras, los pantalones,...)

Gradivne imenice (harina, arena,...)

Zamenice

Pregled svih oblika združenih nenaglašenih zamenica.

Nenaglašene lične zamenice uz oblike infinitiva, gerunda, i imperativa

Povratne zamenice

Pridevi

Proširivanje znanja o tvorbi i upotrebi prideva

Položaj prideva u odnosu na imenicu (adjetivos explicativos y especificativos)

Glagoli

Sistematizacija znanja o zapovednom načinu (Imperativo). Odrični oblici zapovednog načina

Glagolski prilog sadašnji, gerund (Gerundio) Upotreba gerunda,

Struktura estar + gerundio (Estoy leyendo un libro muy interesante)

Ostale glagolske perifraze sa gerundom (salir + gerundio, ir + gerundio)

Subjunktiv imperfekta (Imperfecto del subjuntivo)

Upotreba subjunktiva prezenta i imperfekta u zavisnim rečenicama.

Prilozi

Proširivanje znanja o funkciji priloga i njihovom položaju u rečenici

Predlozi

Upotreba predloga u raznim vrstama rečenica. Predloški izrazi.

Sintaksa

Relativne rečenice: El libro que estoy leyendo es muy interesante

Komparativne: Han trabajado menos de lo que esperábamos.

Posledične: Estoy muy cansada, de modo que tengo que quedarme en casa.

Subjekatske, objekatske rečenica

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

IV razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju četvrtog razreda, učenik treba da:

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- u potpunosti savlada izgovor glasova;

- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme;

- koristi spontano ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;

- postavlja pitanja predviđena Programom, koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;

- stupi u razgovor telefonom;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;

- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji;

- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- dalje savlada tehnike čitanja;

- dalje savladava pravila grafije i ortografije kao i najznačajnije nepravilnosti;

- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;

- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke, telefonske poruke;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;

- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;

- piše svoj curriculum vitae;

- piše kratke sastave (do 150 reči), posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- piše kraće celine (do 150 reči), na osnovu datih elemenata, vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;

- piše kratka neformalna pisma, elektronske poruke, telefonske poruke raznovrsnog sadržaja;

- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili a uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa između delova teksta (do 150 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Govorni činovi

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica, školski sistem, sva sredstva i vidovi savremene komunikacije, stereotipi (diskutovati o uvreženim predrasudama i opštom mestima), zaštita životne sredine, zaštita životinja i društveno korisne aktivnosti.

U realizaciji nastave, aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Španije.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član

Pravila o izostavljanju člana.

Izostavljanje, odnosno upotreba člana u nabrajanjima.

Imenica

Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.

Augmentativi i diminutivi.

Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice, glagola i priloga: sacacorchos, rascacielos, parabrisasa, limpiaparabrisas i sl.).

Pridev

Položaj prideva u odnosu na imenicu.

Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na imenicu (es un hombre grande, es un gran hombre)

Zamenice

Proširivanje znanja o sistemu zamenica, ličnih, pokaznih i prisvojnih

conmigo, contigo,...

mismo

Glagol

Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena indikativa i subjunktiva u složenim zavisnim rečenicama, kao i u naredbama i uzvičnim rečenicama

Prilog

Klasifikacija priloga na osnovu morfoloških osobina (prosti, izvedeni, složeni prilozi i priloški izrazi).

Predlog

Prosti i složeni predlozi, osnovni principi upotrebe, razlike i sličnosti

Sintaksa

Zavisne rečenice:

finales, causales, consecutivas, temporales, concesivas, modales, comparativas,...

Kondicionalne rečenice

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

ITALIJANSKI JEZIK

(početni nivo)

II razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci za drugi razred, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju drugog razreda, učenik treba da:

- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji većinom sadrže jezičku građu obrađenu tokom prvog i drugog razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;

- postavlja pitanja predviđena programom za drugi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane); stupi u dijalog i u okviru 6 do 8 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog i drugog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;

- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd;

- spontano čestita rođendan, praznik, neki uspeh, Novu godinu, Božić, Uskrs.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- razume, globalno i selektivno, sadržaj elektronske poruke, telefonske pisane poruke, telegrama i kratkog neformalnog pisma;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i nepoznate reči, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;

- piše složenije rečenice i tekstove do 80 reči na osnovu datog modela;

- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;

- piše rečenice izolovano ili u kraćim celinama (do 80 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;

- piše jednostavne elektronske poruke, telegrame i kratka neformalna pisma;

- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe (do 80 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (zanimanja članova porodice, vođenje domaćinstva, ishrana, opis mesta, škola (problemi učenika, sistem obrazovanja lični stav učenika prema školi), slobodno vreme, druženje, muzika, sport značajni kulturni spomenici i istorijski događaji, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Fonetika i ortografija

Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa.

Sintaksa

Zavisne rečenice: vremenska sa quando, mentre, mentre che, dopo che.

Uzročne: Vado a passeggio perché fa bel tempo.

Namerne: Siamo in Italia per imparare la lingua italiana.

Uzvične: Che vergogna!

Nezavisne složene rečenice: I due amici sono al bar e parlano di come hanno passato il fine settimana.

Neupravni govor:

a) izjave: Tuo zio dice che Belgrado è una bella città.

b) molbe, zahtevi, naredbe: Ti ha chiesto di avere pazianza e di aspettare ancora dieci minuti.

v) pitanja: Roberto domanda a Paolo se marta è italiana.

Član

Proširivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana.

Najvažnija pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice.

Upotreba člana uz geografske pojmove.

Imenica

Množina imenica (nomi mobili) (il ragazzo, la ragazza, il professore, la professoressa, l`uomo, la donna...), imenice na - tore: -l`attore, l`attrice.

Imena životinja, voćaka i plodova.

Zamenice

Nenaglašene lične zamenice u funkciji indirektnog (mi, ti, Le gli, le, ci, vi, gli) i direktnog objekta (mi, ti, La, lo, la, ci, vi, li, le).

Mesto nenaglašenih ličnih zamenica uz glagol, uz modalne glagole, uz oblike infinitiva, participa prošlog (passato prossimo).

Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica.

Povratne zamenice.

Pridevi

Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ. Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga molto, troppo. Sufiks - issimo.

Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji prideva.

Pridev bello i quello

Brojevi do 1000 i više hiljada.

Glagol

Prošlo nesvršeno vreme (imperfetto) pravilnih i nepravilnih glagola. Upotreba imperfekta.

Pretprošlo svršeno vreme (trapassato prossimo).

Prošlo vreme pogodbenog načina (condizionale passato).

Upotreba pogodbenog načina.

Prilog

Poređenje priloga

Načinski prilozi na -mente

Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji priloga (Abbiamo mangiato tanto. Hanno bevuto parecchio)

Predlozi

Proširivanje znanja o upotrebi predloga.

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

III razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju trećeg razreda, učenik treba da:

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom prvog, drugog i trećeg razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- postavlja pitanja predviđena programom za prvi, drugi i treći, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane, davanje saveta, sugerisanje);

- stupi u dijalog i u okviru 8 do 10 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog, drugog i trećeg razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;

- u nekoliko rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet itd;

- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;

- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od pretežno poznate jezičke građe;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i uočava pravilnosti i nepravilnosti;

- piše kratke tekstove na osnovu datog modela (do 100 reči);

- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u njegovoj okolini ili njega lično;

- piše kraće celine (do 100 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;

- piše kratka neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;

- prepriča, rezimira obrađeni dijalog ili tekst uz izdvajanje najbitnijih elemenata i preformulisanje sadržaja (do 100 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: problemi porodice i pojedinca, život u gradu, specifičnosti svakodnevnog života, društvena kretanja. mogućnosti obrazovanja, savremene tehnologije (kompjuter, mobilna telefonija i sl.), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, putovanja, ekologija.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član

Upotreba člana uz vlastita imena: Il buon Carlo, la Magnani..., imena gradova L`antica Roma... Il Cairo, la Mecca, L`Aia...

Imenica

Neke nepravilnosti imenica muškog i ženskog roda (il poeta -i poeti, la guardia...)

Defektne imenice sa oblicima samo za jedninu ili množinu (gli occhiali, le forbici...)

Zamenice

Pregled svih oblika združenih nenaglašenih zamenica.

Nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice uz oblike infinitiva, gerunda, imperativa, apsolutnog participa i rečcu ecco

Povratne zamenice

Relativne zamenice (oblici che, cui i il quale)

Pridevi

Oblici prideva santo

Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo. Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore).

Alteracija prideva, lažna alteracija.

Glagoli

Zapovedni način (Imperativo). Odrični oblici zapovednog načina

Glagolski prilog sadašnji, gerund (Gerundio) Upotreba gerunda,

Struktura stare + gerundio (Sto leggendo un libro interessante)

Konjunktiv sadašnjeg vremena (Congiuntivo presente), prošlo vreme konjunktiva (Congiuntivo passato). Upotreba konjunktiva u zavisnim rečenicama.

Prošlo nesvršeno vreme konjunktiva (Congiuntivo imperfetto), pretprošlo svršeno vremena konjunktiva (Congiuntivo trapassato). Upotreba konjunktiva u zavisnim rečenicama.

Prilozi

Poređenje priloga bene, male, molto, poco.

Predlozi

Upotreba predloga u raznim vrstama rečenica. Predloški izrazi.

Sintaksa

Relativne rečenice: Questo è il libro che mi piace di più.

Komparativne: Hanno portato meno di quello che avevo aspettato.

Posledične: Sono talmente stanco che non riesco di stare in piedi.

Subjekatske, objekatske

Leksikologija

Građenje imenica sufiksima -ante, -ente, -enza, -ezza, -eria... (cantante, partenza, dolcezza...)

Alteracija imenica i prideva.

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

IV razred

oba tipa gimanzije

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju četvrtog razreda, učenik treba da:

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu;

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- u potpunosti savlada izgovor glasova;

- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme;

- koristi spontano ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;

- postavlja pitanja predviđena Programom, koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;

- stupi u razgovor telefonom;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;

- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji;

- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh;

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- dalje savlada tehnike čitanja;

- dalje savladava pravila grafije i ortografije kao i najznačajnije nepravilnosti;

- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;

- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke, telefonske poruke;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;

- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;

- piše svoj curriculum vitae;

- piše kratke sastave (do 150 reči), posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- piše kraće celine (do 150 reči), na osnovu datih elemenata, vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;

- piše kratka neformalna pisma, elektronske poruke, telefonske poruke raznovrsnog sadržaja;

- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili a uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa između delova teksta (do 150 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica, školski sistem, sva sredstva i vidovi savremene komunikacije, stereotipi (diskutovati o uvreženim predrasudama i opštim mestima), zaštita životne sredine, zaštita životinja i društveno korisne aktivnosti.

U realizaciji nastave, aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Italije.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Ortografija

Imenice s etimološkim "i" (crociera, coscienza i sl.).

Deljenje reči na slogove.

Član

Pravila o izostavljanju člana. Glagoli nominare, eleggere, dichiarare.

Izostavljanje, odnosno upotreba člana u nabrajanjima.

Imenica

Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.

Lažne alteracije.

Imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).

Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).

Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice, glagola i priloga: lavastoviglie, lavasciuga; buttafuori; benestare i sl.).

Pridev

Položaj prideva u odnosu na imenicu.

Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).

Neodređeni pridevi: ogni, qualche, qualunque, qualsiasi.

Prisvojni pridev altrui.

Zamenica

Pokazne zamenice costui / costei / costoro; colui / colei / coloro.

Pokazne zamenice questi, quegli.

Neodređene zamenice chiunque i altri.

Glagol

Passato remoto pravilnih i nepravilnih glagola.

Osnovne informacije o davnoprošlom svršenom vremenu (Trapassato remoto).

Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena.

Apsolutna upotreba:

gerunda sadašnjeg i prošlog (gerundio presente, gerundio passato)

participa prošlog (participio passato).

Particip prezenta (participio presente) s glagolskom vrednošću (La fontana ha una statua raffiguarante un pesce).

Prilog

Klasifikacija priloga na osnovu morfoloških osobina (prosti, izvedeni, složeni prilozi i priloški izrazi).

Prilog dovunque.

Predlog

Razlikovanje priloga od predloga (È entrato dentro; È entrato dentro la casa).

Sintaksa

Zavisne rečenice:

- limitativa (Per quello che ne sappiamo, non dovrebbe piovere).

- eccettuativa (Ci vediamo stasera, a meno che...).

- esclusiva (È andato via senza che abbia detto niente).

Hipotetički period.

Upotreba imperfetta umesto condizionale passato i congiuntivo trapassato u irealnim hipotezama.

Upotreba imperfetta umesto condizionale passato u službi budućnosti u prošlosti.

Slaganje participa prošlog u funkciji vremenske ili uzročne rečenice sa: objektom (kod prelaznih glagola: Prese le chiavi, marco usci di corsa); subjektom (kod neprelaznih i povratnih glagola: Tornata a casa, Luisa fece una doccia).

Zavisna vremenska rečenica koja temporalno prethodi glavnoj: eksplicitne (trapassato prossimo) i implicitne varijante (infinito passato, gerundio passato, participio passato).

Kauzativno fare i nenaglašene lične zamenice (Fammi vedere. L`ho pregato di non farglielo toccare).

Izmeštanje priloške odredbe za mesto ispred predikata i upotreba rečca ci i ne(A Firenze ci vado spesso. Di amici ne ho tanti).

Pasivna struktura andare + participio passato (Questo vino va bevuto subito).

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program drugog stranog jezika namenjen je četvorogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u gimnazijama oba tipa i to s jedne strane čini zaokruženu celinu sa programom stranih jezika za osnovnu školu, obezbeđujući tako kontinuitet učenja stranog jezika započetog u osnovnoj školi, ili pak početak učenja drugog stranog jezika koji se oslanja na iskustva učenja prvog stranog jezika koristeći pozitivan transfer.

Strukturu programa čine:

a) zahtevi i sadržaji koji su zajednički za oba tipa gimnazije;

b) zahtevi i sadržaji koji su diferencirani prema razlikama u fondu časova i ukupnoj orijentaciji datog tipa gimnazije;

- školski pismeni zadaci (za svaki razred posebno, sa razlikama u II, III i IV razredu);

- lektira - za svaki razred posebno (sa razlikama u II, III i IV razredu);

- jezička građa (za svaki jezik i svaki razred posebno, sa razlikama od II razreda);

- književnost (za svaki jezik i svaki razred posebno, u II, III i IV razredu gimnazije društveno-jezičkog smera).

Oblici nastave

Komunikativna nastava stranih jezika se realizuje tako što se primenjuju različiti oblici rada kao npr. rad u grupama i parovima, rad u plenumu ili pojedinačni uz primenu dodatnih sredstava u nastavi (audio-vizuelnih materijala, informaciono-tehnoloških izvora, igara, autentičnog materijala, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU...)

Preporuke za realizaciju nastave

U nastavnom procesu neophodno je uskladiti uloge nastavnika, učenika i nastavnih sredstava. Nastavnik mora da dobro odredi koliko vremena na času može da bude potrošeno na frontalna izlaganja i objašnjenja, frontalne aktivnosti kao što su pitanja i odgovori (razlikujući pri tom referencijalna, demonstrativna i test pitanja) kao i na ostale oblike rada.

Nastavnici treba da shvate da su njihovi postupci kojima odražavaju svoje stavove i sposobnosti najvažniji deo okruženja za učenje i usvajanje jezika. Stoga je neophodno da nastavnik prida značaj:

- veštinama podučavanja;

- veštinama organizovanja rada u učionici;

- sposobnostima da sprovodi istraživanja prakse i da razmišlja o svom iskustvu;

- stilovima podučavanja;

- razumevanju testiranja, ocenjivanja i evaluacije i sposobnostima za njihovo sprovođenje;

- znanjima i sposobnostima da predaje sociokulturne sadržaje;

- intekulturnim stavovima i veštinama;

- znanjima o estetskoj vrednosti književnosti i sposobnostima da razvije takvo razumevanje kod učenika;

- sposobnostima za individualizaciju rada u odeljenju u kojem nastavu pohađaju tipovi učenika s različitim sposobnostima za učenje.

Ovi relevantni kvaliteti i sposobnosti se najbolje razvijaju kada nastavnik:

- nadgleda, prati rad i održava red u učionici

- stoji na raspolaganju učenicima i pruža im individualne savete

- preuzme ulogu supervizora i facilitatora uvažavajući primedbe u vezi sa njihovim učenjem, reagujući na njih i koordinirajući njihove aktivnosti.

Stoga se u nastavi stranih jezika preporučuju sledeće aktivnosti kojima se garantuje najefikasnija realizacija nastavnog programa, i to su:

- slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa;

- rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.);

- manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.);

- debate i diskusije primerene uzrastu (debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu);

- obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate;

- usklađivanje Programom predviđene gramatičke građe sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije;

- evaluacija (formativna koja se sprovodi tokom godine i služi nastavniku da usmerava dalji tok nastavnog procesa i sumativna na kraju godine koja ukazuje na ostvarenje ciljeva i zadataka) i samoevauacija (jezički portfolio) učeničkih postignuća.

OBRAZOVNI STANDARDI NA KRAJU IV RAZREDA

SLUŠANJE

Učenik će moći da razume pojedinačne rečenice i kraće tekstove u vezi sa njima poznatim temama, razume suštinu jasno formulisanih poruka jednostavnog sadržaja i nedvosmislene sadržaje sa audio vizuelnih zapisa.

Učenik može da:

- razume i u određenoj meri koristi zahteve, uputstva i jednostavne naloge (u školi, u sportu i igri);

- razume bitne pojedinosti iz razgovora o svakodnevnim aktivnostima ako se radi o njegovoj porodici, prijateljima, interesovanjima i temama kao što su škola i slobodno vreme i da na odgovarajući način reaguje na njih;

- prepozna i izdvoji bitne informacije u jednostavno formulisanim objašnjenjima i uputstvima (putokaz, uputstvo za igru) i da se na odgovarajući način ophodi prema njima;

- razume kratke i više puta ponavljane i jednostavno formulisane iskaze, izdoji bitne informacije i da adekvatno reaguje na njih (polazak i dolazak dolasku vozova ili autobusa, reklame na radiju i televiziji);

- uz više ponavljanja razume pesme, priče i audio scene sa audio-vizuelnog zapisa (animirani filmovi i kraće filmske sekvence);

- razlikuje osnovne strategije razumevanja slušanjem (selektivno izdvajanje informacija i globalno razumevanje).

GOVOR

INTERAKCIJA

Učenici će na ovom nivou moći da u jednostavnim rutinskim situacijama razmenjuju informacije o poznatim temama i o temama koji su u domenu ličnog interesovanja, uzvraćaju pitanja sagovorniku i da jednostavnim jezičkim sredstvima saopšte svoje mišljenje, odnosno da reaguju na mišljenje drugih.

Učenik može da:

- izveštava o stvarima koje je sam doživeo;

- opiše delatnosti kojima se bavi, navike i aktivnosti iz svakodnevnog života;

- informiše o planovima, rezultatima i dogovorima;

- opiše i objasni svoja interesovanja i iskaže svoje naklonosti;

- jednostavnim jezičkim sredstvima formuliše sopstveno mišljenje, obrazloži ga i odgovori na jednostavna pitanja;

- uz pomoć gestike i mimike sagovornika zaključi i ono što tokom razgovora ne razume;

- prepozna svrhu gestike, mimike, intonacije i naglašavanja u razgovoru kao i da ih sam ciljno koristi.

MONOLOŠKO IZLAGANJE

Učenik može na ovom nivou da održi prezentaciju o poznatoj temi iz oblasti ličnog iskustva i interesovanja, koristeći jednostavne povezane rečenice prethodno uvežbane poštujući koherenciju i upotrebljavajući osnovne elemente za smisleno povezivanje rečenica.

Učenik može da:

- informiše o planovima, događajima i rezultatima;

- opiše delatnosti, navike i aktivnosti iz svakodnevnog života;

- izveštava o ličnim doživljajima i interesovanjima;

- opiše i objasni svoja interesovanja i iskaže svoje naklonosti;

- svoje izlaganje odmereno dopuni gestikom i mimikom.

ČITANJE

Učenik može na ovom nivou da razume bitne izjave u jasno strukturisanom tekstu i da iz njega izdvoji važne informacije.

Tekstovi se odnose na situacije i teme koje su bliske mladima i od značaja za njihov svakodnevan život.

Učenik može da:

- čita na glas duže delove teksta razumevajući njihov smisao;

- razume zahtevnija uputstva za rad i vežbanja kao i zaključke i rezimee do kojih je samostalno došao;

- izdvoji u jednostavnim kraćim, stručnim tekstovima i uputstvima (brošure, prospekti), važne informacije i detalje;

- razume jednostavne pesme, adaptirane pripovetke vezane za omladinsku literaturu i dramske tekstove;

- primenjuje različite strategije razumevanja pročitanog teksta (globalno, selektivno i detaljno čitanje).

PISANJE

Učenik na ovom nivou može da napiše tekst koristeći jednostavne fraze i rečenice

Učenik može da:

- sastavi lično saopštenje (kratko pismo) u kojem se zahvaljuje, izvinjava, dogovara ili odgovara na pitanje;

- jednostavnim jezičkim sredstvima izveštava o interesantnim događajima, opisuje svoje hobije i interesovanja i pita druge o istim tim stvarima;

- proširi date tekstove, dopuni, preinači ili pak da sastavi tekst prema datom modelu;

- ono što je čuo, pročitao, video ili doživeo reprodukuje kratkim i jednostavnim rečenicama i na jednostavan način iznese svoje mišljenje.

ITALIJANSKI JEZIK

(DRUGI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Složena rečenica

Eksplicitne zavisne rečenice:

finale (Lo faccio perchè voi siate felici)

causale (Sono triste perchè ho sbagliato)

concessiva (Guardo il film, benchè non mi interessi) s odgovarajućim veznicima: perchè/affinchè; sebbene/benchè/anche se; poichè/ siccome i sl.

Zavisna rečenica u konjunktivu

Konjunktiv prošlih vremena (congiuntivo passato, congiuntivo imperfetto, congiuntivo trapassato) - oblici i upotreba (receptivno).

Izražavanje:

bojazni: Temo che oggi faccia freddo.

želje: Spero che Maria venga.

zapovesti, volje: E’ necessario che tu finisca questo lavoro.

Pogodbeni način (condizionale presente, condizionale passato).

Hipotetične rečenice (realne, potencijalne, irealne, mešovite):

Se fa bel tempo, andiamo in gita.

Se facesse tempo andremmo in gita.

Se avesse fatto bel tempo, saremmo andati in gita.

Se avesse fatto bel tempo stamattina, adesso saremmo in gita.

Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).

Glagol

Imperativ:

Imperativ glagola avere, essere, sapere.

Član

Upotreba člana uz prisvojni pridev, imenicu i opisni pridev (Il mio fratello maggiore).

Osnovna pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice. (Vado a Milano. La mia Roma è cambiata molto. Torno dalla Francia mercoledi).

Imenica

Imenice bez oblika množine ili jednine.

Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga.

Imenice s nastavkom -ista, -tore, -aio; drugi sufiksi za izvođenje imena vršioca radnje.

Imenice centinaio i migliaio i njihova množina.

Pridev

Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, superlativ.

Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo; razlika u značenju.

Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga assai, molto, troppo. Sufiks - issimo.

Redni brojevi (1. - 10.); nastavak -esimo za građenje ostalih rednih brojeva.

Prisvojni pridevi altrui i proprio.

Nepromenljivi pridevi.

Osnovni sufiksi za alteraciju prideva.

Zamenica

Združeni oblici nenaglašenih zamenica.

Relativna zamenica cui.

Sintagma član (sa predlogom ili bez njega) + cui sa relativno - posesivno vrednošću.

Zamenica si i njeno značenje (povratno, bezlično, pasivno).

Rečca ecco i nenaglašene lične zamenice.

Rečce

Rečce ci i ne i nenaglašene zamenice lo, la, li, le.

Rečca ne s priloškom (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).

Leksikografija

Učenik treba da se obuči da pravilno koristi rečnik, i da se upozna sa nekim osnovnim pojmovima iz oblasti leksikografije. Opis odrednice u rečniku.

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasiv

Sa glagolom venire.

Sa glagolom andare.

Nelični glagolski oblici

Infinito

Infinito passato

Particip prošli (participio passato).

Particip prezenta (participio presente).

Futuro anteriore (predbuduće vreme)

Quando sarai arrivata a Firenze sarai stanca.

Passato remoto pravilnih glagola.

Složena rečenica

(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)

- vremenska,

- relativna.

Bezlične konstrukcije

E’ meglio che, è bene che, è utile che, è facile che,

(ukazati na upotrebu konjunktiva u ovim rečenicama).

Član

Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (Il mio caro fratellino; Dov’è la Marisa?).

Posebni slučajevi upotrebe člana uz geografske pojmove: struktura In tutta Italia.

Imenica

Najfrekventnije imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).

Alternativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.

Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.

Lažne alteracije.

Pridev

Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.

Sufiksi -enne i -ina za brojeve (u službi označavanja nečijih godina: quarantenne, sulla quarantina).

Morfološke odlike prideva santo, grande.

Zamenica

Relativna zamenica il quale.

Lične zamenice u službi subjekta koje su manje zastupljene u govornom jeziku (egli, esso, essa, essi, esse).

Pokazne zamenice codesto, stesso, medesimo.

Rečce

Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).

Leksikografija

Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima.

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

Pasiv

Si passivante.

Nelični glagolski oblici

Gerundio.

Gerundio passato.

Passato remoto nepravilnih glagola.

Stare + gerundio

Sto leggendo il libro.

Marco sta preparando da mangiare.

Složena rečenica

(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)

- posledična,

- uzročna.

Član

Gradovi koji zahtevaju član (L’Aia); upotreba predloga ispred takvih gradova (Vado malvolentieri all’Aia). Države koje odbacuju član (Proviene da Cuba; Vado a Cipro).

Izostavljanje, upotreba člana u nabrajanjima.

Upotreba člana u poslovicama.

Imenica

Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).

Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice i prideva: cavolfiore; cassaforte, francobollo; chiaroscuro i sl.).

Pridev

Sintetički oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva alto i basso.

Sintetičko građenje superlativa apsolutnog pomoću prefiksa arci-, stra-, iper-, ultra-. Idiomi sa vrednošću superlativa apsolutnog (ricco sfondato; stanco morto, ubriaco fradicio i sl.).

Položaj jednog ili više prideva u odnosu na imenicu.

Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja uz imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).

Zamenica

Neodređene zamenice ili pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.

Neodređene zamenice: nulla, niente, un tale, qualcosa.

Rečce

Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).

Leksikografija

Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima, enciklopedijama, leksikonima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA DRUGOG STRANOG JEZIKA
(UPUTSTVO)

Strukturu programa čine:

a) zahtevi i sadržaji koji su zajednički za date jezike;

b) zahtevi i sadržaji koji su diferencirani po jezicima i prema zahtevima obrazovnog profila.

U izradi ovog programa primenjeni su isti principi kao i u izradi programa prvog stranog jezika, tj. princip spiralnog programiranja. Prilikom usvajanja gradiva insistira se na komunikativnom pristupu, a gramatika se uči u kontekstu.

Nastava drugog stranog jezika ima odlike početne nastave.

Imajući u vidu uzrast učenika koji započinje učenje drugog stranog jezika, programski zahtevi su dati "zgusnutije" nego što je to slučaj u programima prvog stranog jezika.

U početku nastave potrebno je odvojiti oralno od pisanog, radi efikasnijeg prisvajanja izgovora i karakteristične intonacije. Oralna nastava treba da traje do dve nedelje. U početnoj fazi korišćenje audiovizuelnih sredstava i tehnike totalnog fizičkog odgovora olakšava inicijalno usvajanje lingvističkog sistema stranog jezika i umanjuje eventualne teškoće koje nastaju kao posledica interferencije maternjeg jezika i prvog stranog jezika.

Efikasnost ostvarivanja nastave stranih jezika uslovljena je aktivnim učešćem svakog učenika u vaspitno-obrazovnom procesu i njegovom punom motivisanošću za rad. To se može postići izvođenjem nastave u grupi do 20 učenika i korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava i oblika rada.

Pismeno izražavanje se neguje odgovorima na pitanja, pisanjem teza za opis, rezimea, pisama kraćih sastava, popunjavanjem formulara i sl.

Gramatika se tumači u meri koja je neophodna za shvatanje zakonitosti jezika, a usvaja primenom različitih tipova komunikativnih vežbi u kojima se gramatička forma pojavljuje kao sastavni deo nosioca značenja jezičke poruke.

Po pravilu, veći deo raspoloživog vremena (2/3 od ukupnog fonda časova) treba posvetiti interaktivnom i aktivnom učenju, i razvijanju umenja, kroz aktivan i kreativan rad učenika na času. Učenik je u centru nastavnog procesa, a nastavnik organizator i koordinator učeničkih aktivnosti.

Predložena tematika je odabrana tako da ne remeti normalno usvajanje jezika. Zasniva se na zadacima nastave i treba da doprinese uspešnoj realizaciji tih zadataka. Teme su date okvirno i ne treba ih poistovećivati sa određenim narativnim tekstom u udžbeniku.

OBRAZOVNI STANDARDI OD I DO IV RAZREDA

U toku I razreda učenik treba da:

- upozna i usvoji fonološki sastav jezika i one prozodijske elemente koji su bitni za usmeno izražavanje i komunikaciju;

- aktivno usvoji oko 350 reči i izraza i ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama;

- osposobi se za jednostavnu usmenu komunikaciju usvajanjem rečeničkih struktura;

- upozna i usvoji osnovna pravila čitanja, osposobi se za čitanje u sebi i razumevanje pročitanog teksta;

- upozna osnovna pravila grafije i ortografije u okviru stečenih znanja.

U toku II razreda učenik treba da:

- usvoji, korektno reprodukuje i koristi u govoru oko 400 novih reči i izraza, ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama;

- usavrši izgovor i intonaciju;

- razvije govorno sporazumevanje, razume sagovornika i učestvuje u razgovoru; samostalno monološki izlaže kraće celine;

- prepoznaje naučne strukture u pisanom jeziku i čita tekstove poznate sadržine sa razumevanjem smisla celine i značenja poznatih reči u novom kontekstu;

- dalje upoznaje pravila ortografije;

- piše kratke sastave na osnovu pitanja, slike ili teze.

U toku III razreda učenik treba da:

- usvoji oko 400 novih reči i izraza, uključi i terminologiju vezanu za struku, ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama u usmenom izlaganju, opisivanju i dijalogu u okviru obrađenih tema;

- osposobi se za razumevanje usmenih izlaganja sagovornika (neposredno ili putem medija);

- dalje se osposobi za razumevanje nepoznatog teksta uz korišćenje rečnika i za pismenu reprodukciju savladanih rečničkih struktura i leksike i pisanje kraćih sastava, pisama i sl;

- osposobi se za korišćenje rečnika i razvijanje samostalnog rada.

U toku IV razreda učenik treba da:

- usvoji oko 350 novih reči i izraza, predviđene morfosintaksičke strukture u spontanom izražavanju i razgovoru o obrađenim temama;

- razume različite rečenične strukture i leksiku u usmenim izlaganjima sagovornika (neposredno ili putem medija) i u tekstovima, šire od obima usvojene jezičke građe;

- osposobi se za davanje osnovnih informacija o našoj zemlji u okviru obrađene tematike i poslova vezanih za struku;

- razvije globalno razumevanje lakših tekstova bez korišćenja rečnika i prepoznaje značenje reči u kontekstu.

LATINSKI JEZIK

II razred

gimnazija društveno-jezičkog smera i gimnazija opšteg tipa

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Glagoli

Značenje i upotreba načina. Konjunktiv u nezavisnim rečenicama. Konjunktiv svih vremena u aktivu i pasivu glagola I-IV konjugacije i glagola III konjugacije na - io. Konjunktiv svih vremena glagola esse.

Složenice glagola esse.

Deponentni i semideponentni glagoli. Imperativ prezenta pasiva.

Glagolska imena: participi i gerundiv; gerund i infinitivi.

Perifrastična konjugacija aktivna i pasivna.

Verba anomala: ire, ferre, velle i složenice.

Verba defectiva. Verba impersonalia.

Sintaksa glagolskih imena (konstrukcije)

Ablativ apsolutni sa i bez participa.

Akuzativ s infinitivom (kao objekat i kao subjekat).

Nominativ s infinitivom.

Sintaksa rečenica

Nezavisna rečenica. Nezavisno-upitna rečenica.

Složena rečenica i odnos rečenica u njoj. Način u zavisnim rečenicama. Consecutio temporum. Zavisno-upitne rečenice.

Finalne rečenice

Rečenice posle verba postulandi, impediendi, timendi.

Temporalne rečenice.

Kauzalne rečenice.

Koncesivne rečenice.

Konsekutivne rečenice.

Rečenice sa quin.

Komparativne rečenice.

Kondicionalne rečenice.

Relativne rečenice.

Pismeni zadaci: u prvom polugodištu predviđen je jedan kontrolni (test) i jedan pismeni zadatak, u drugom polugodištu dva pismena zadatka (prevod rečenica sa latinskog na srpskohrvatski jezik i obratno ili prevod lakšeg kontinuiranog teksta sa latinskog jezika uz pomoć rečnika).

Lektira: mitovi i rimske legende u izboru.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastava latinskog jezika u gimnaziji ima odlike početne nastave jer se učenici nisu susretali sa ovim jezikom ali se oslanja na znanja i kompetencije stečene učenjem maternjeg i stranih jezika. Za latinski, koji spada u grupaciju stranih jezika, iako nije govorni jezik, važe isti standardi i pravila Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike za određene veštine. Iako se, naime, ovaj predmet u gimnazijama tradicionalistički određuje kao opšteobrazovni predmet, on, u skladu sa savremenim potrebama učenika i napretkom nauke o jeziku, počinje da gubi svojstvo univerzalnosti, a sve više dobija značaj kao integrativni faktor, što se jasno može sagledati iz ciljeva i zadataka nastave ovog predmeta, koja redovno referira na maternji i strane jezike u smislu terminologije, pre svega naučne, što je za obrazovanje i najvažnije. Latinskim se ne govori, ali je on, na svoj način, uslov za komunikaciju, naravno na višem nivou nego što je to svakodnevni govor. Najzad, sporedna korist učenja svakog stranog jezika, pa tako i latinskog, sastoji se u upoznavanju određenih segmenata kulture, rimske, s obzirom da je reč o latinskom jeziku.

Preporuke za ostvarivanje programa:

- Na svakom času treba da bude zastupljen i frontalni i interaktivni način rada; ukoliko je moguće, primeniti kontekstualni pristup, sličan onom koji je zastupljen u učenju stranih jezika, tako da latinski ne bude model univerzitetske nastave u "smanjenom" obimu.

- U nastavi jezika memorisanje se može primenjivati ograničeno vremenski na one sadržaje predmeta koji će se često ponavljati. Učenicima treba skrenuti pažnju na metod učenja: pitanje je ne kako naučiti latinski nego kako primeniti ono što razumemo kao latinski jezik - reč je o praktičnoj upotrebi znanja o jeziku stečenih učenjem latinskog jezika. Učenici treba da vežbaju učenje napamet: tridesetak latinskih izreka ili izraza, eventualno odlomak iz proznog teksta ili pesme ili nekoliko epigrama (po izboru učenika, v. tehnike).

- Treba nastojati da opšte i posebne teme (iz udžbenika) budu nastavna jedinica, sa gramatikom, a ne sama gramatika koju "ilustruju" rečenice ili tekstovi.

- Nastava latinskog podrazumeva da se jezička znanja i kompetencije usvajaju i produbljuju zajedno sa sticanjem znanja iz kulturne istorije. Učenik u tom slučaju lakše i brže usvaja gramatičke strukture i leksiku budući da se vezuju za određene situacije.

- U nastavi latinskog jezika više pažnje treba posvetiti upoznavanju učenika sa obeležjima civilizacije (rimske) nego što se to čini pri učenju drugih stranih jezika, naročito onih koji čine osnovu evropske civilizacije. U cilju osavremenjivanja nastave koristiti PowerPoint prezentacije i internet.

- Na početku nastave latinskog učenicima treba ukratko i jednostavnim rečima objasniti šta im se pruža ovim predmetom i šta se očekuje od njih, koja su njihova prava i obaveze, koji su zahtevi i pravila (ocenjivanja). Bez jasnih i strukturisanih ograničenja učenik ne može sagledati sopstvene mogućnosti i sposobnosti. Pri tom, pravo je učenika da napreduje onako kako njemu odgovara, da se zalaže za ocenu koju želi i da postiže rezultate prema sposobnostima. Uz obavezu nastavnika da regularno ponavlja (neophodna) objašnjenja postiže se progresija koja ne mora značiti napredovanje prema nekim okoštalim merilima.

Nastava latinskog jezika obuhvata sledeće teme koje se obrađuju:

- Klasični (rekonstruisani) i tradicionalni izgovor; akcenat u srpskom i latinskom jeziku; uloga penultime pri naglašavanju višesložnih reči;

- Poreklo svih latiničnih i ćiriličnih pisama od grčkog alfabeta;

- Služenje rečnikom i udžbenikom. Glosar;

- Navođenje latinskih reči (usmeno i pismeno) u poređenju sa srpskim i stranim jezicima;

- Vrste reči u srpskom i latinskom: sličnosti i razlike;

- Nominalne i verbalne kategorije; isto, slično i različito u srpskom i latinskom;

- Imenice: jednina i množina, muški i ženski rod; prirodni i gramatički rod; živi i neživi rod; pravilo srednjeg rod;

- Lične zamenice - subjekat u srpskom i latinskom jeziku;

- Prisvojne zamenice i prisvojni pridevi; upitne zamenice i upitni pridevi;

- Glagoli: lični i nelični oblik i njihova funkcija;

- Nepravilni glagoli;

- Sintaksa glagolskih imena i sintaksa rečenice.

Radi što efikasnije realizacije programa i unapređenja nastavnog procesa nastava latinskog jezika mora da bude interaktivna i interesantna. U tu svrhu preporučuju se razne tehnike rada koje su u velikoj meri slične tehnikama koje se primenjuju u nastavi stranih jezika npr: pogađanje lica ili predmeta, igra po ulogama, lingvistička radionica (pronalaženje srodnih reči), ilustrovanje latinskih poslovica, zajedničko pravljenje ilustrovanih materijala ("zidne" novine, na sajtu škole ili društvenoj mreži, sa zanimljivim detaljima o znamenitim Rimljanima), čitanje rimske književnosti (u prevodu), organizovanje maskenbala, oblačenje rimske odeće (za to će poslužiti čaršavi) i pravljenje rimskih jela (Apicijev kuvar).

USTAV I PRAVA GRAĐANA

Cilj i zadaci

Cilj nastave ovog predmeta je sticanje elementarne političke kulture i znanja o demokratskom uređenju, položaju građanina, njegovom učešću u vršenju vlasti i političkom životu uopšte.

Zadaci nastave predmeta ustav i prava građana su da učenici:

- prouče sve relevantne pojmove ustava, zakona, drugih pravnih fenomena, političkih institucija i ustavnih principa koji su obuhvaćeni sadržinom predmeta;

- upoznaju ustavna prava i ustavom i zakonima predviđene instrumente i mogućnosti učešća građana u političkom procesu, tj. u vršenju vlasti i političkom životu uopšte - počev od izbora, glasanja na referendumu itd;

- steknu opštu predstavu o uređenju Republike Srbije;

- usvoje vrednosti na kojima se zasnivaju ljudska prava i demokratsko društvo;

- razviju spremnost da deluju u duhu poštovanja demokratskih vrednosti;

- razumeju složenost života u multikulturalnoj zajednici i potrebu uzajamnog uvažavanja i poštovanja različitosti;

- uzmu učešće u životu zajednice, pokreću akcije i preuzimaju odgovornost za lične odluke;

- unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritičku procenu, primenu i prenošenje informacija iz različitih izvora relevantnih za život u demokratskom društvu;

- unaprede sposobnost iskazivanja sopstvenog stava uz korišćenje argumenata.

IV razred

oba tipa gimnazije

(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. USTAV I PRAVNA DRŽAVA U REPUBLICI SRBIJI

- Obeležja Ustava Republike Srbije od 2006.

- Princip ustavnosti i zakonitosti

- Ustavni sud

- Sudovi u Republici Srbiji

2. DEMOKRATIJA I MEHANIZMI VLASTI U REPUBLICI SRBIJI

- Suverenost naroda i suverenost građana

- Oblici neposredne demokratije

- Višestranački sistem

- Izbori

- Najviši organi državne vlasti u Republici Srbiji (Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike)

3. GRAĐANIN I NJEGOVA PRAVA I SLOBODE U REPUBLICI SRBIJI

- Lična prava

- Politička prava

- Ekonomska i socijalna prava

- Prava pripadnika nacionalnih manjina

- Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda

4. DRŽAVNO UREĐENJE I TERITORIJALNA ORGANIZACIJA REPUBLIKE SRBIJE

- Ustavna istorija Srbije

- Teritorijalna autonomija u Republici Srbiji

- Lokalna samouprava u Republici Srbiji

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Polazište u izradi koncepcije sadržaja nastavnog predmeta Ustav i prava građana zasniva se na potrebi da učenici shvate značaj ustavnosti kao istorijskog, civilizacijskog dostignuća u procesu demokratizacije vlasti i ograničavanja birokratske i apsolutističke tendencije u razvoju države i u okviru toga, da upoznaju ustavno uređenje Republike Srbije.

U realizaciji sadržaja programa treba nastojati da se kod učenika razvija kritički odnos prema postojećem i sposobnost prepoznavanja pravnih civilizacijskih vrednosti, kao i spremnost za aktivno učestvovanje u političkom životu zemlje u kojoj živi.

Neophodno je uspostaviti dobru korelaciju sa nastavom istorije, sociologije i drugim društvenim naukama radi svestranijeg sagledavanja problema i nastojanja da se nepotrebno ne ponavlja, ali i da sticanje potrebnih pojmova bude što potpunije sa aspekta sociološkog, ontološkog, gnoseološkog uz korišćenje svih mogućnosti saznanja materijalne istine.

Pri izlaganju sadržaja svakog poglavlja treba poći od teorijskih analiza osnovnih pojmova, postojećih rešenja u praksi naprednih demokratskih zemalja sadašnjeg stanja i kraćeg istorijskog razvoja u Republici Srbiji.

Izučavanje ustava i pravne države u Republici Srbiji podrazumeva da učenici upoznaju nastanak i značenja ustavnosti u naprednim demokratskim zemljama u svetu, ostvarivanje principa ustavnosti i zakonitosti. Posebnu pažnju treba posvetiti ustavnom sudstvu u Republici Srbiji, sudovima i javnom tužilaštvu.

U okviru druge tematske celine uvodno izlaganje treba posvetiti utvrđivanju i sagledavanju pojma suverenosti naroda i, u tom kontekstu, mestu, ulozi i pravu građana da učestvuju u ostvarivanju narodnog suvereniteta. Analiza oblika neposredne demokratije i izbora (izbornog mehanizma) upravo treba da ukažu na ulogu građana i načine ostvarivanja narodnog suvereniteta. Posebnu pažnju treba posvetiti stvarnom demokratskom značenju višestranačkog sistema. Na kraju bi trebalo objasniti položaj i ulogu najviših organa državne vlasti u Republici Srbiji (Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike).

Pored upoznavanja učenika sa svim političkim, ličnim, ekonomskim i drugim slobodama i pravima treba posebno objasniti način na koji se građanin štiti od vlasti i kome se pri tom obratiti. Pri obradi ovih sadržaja obavezno navesti i nekoliko konkretnih primera iz prakse. Uporednom analizom međunarodnih konvencija i deklaracija i pozitivno-pravno priznatih sloboda i prava građana određene države učenici mogu i da samostalno zaključuju o stepenu zaštite ljudskih sloboda i prava građana određene države i drugih lica (stranci, lica bez državljanstva, apatridi). Skrenuti pažnju i na mere koje se preduzimaju prema državama koje ne poštuju ljudska prava i slobode.

U izučavanju tradicije ustavnosti u Republici Srbiji treba ukazati na karakteristična obeležja razvoja ustavnosti u srpskoj državi, donošenje prvih ustava u Srbiji i njihov značaj, kao i na sadašnje stanje. Uporediti sa nekim zemljama sveta, posebno Evrope. Treba objasniti osnovna obeležja teritorijalne autonomije uopšte i u Republici Srbiji. Najzad, treba posvetiti određenu pažnju pojmu lokalne samouprave i lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji.

S obzirom na prirodu ovog predmeta, sadržaj programa, cilj i zadatke, rad nastavnika ne sme da se svodi na predavanja "ex catedra" već nastavu treba postaviti problemski, uz maksimalno aktiviranje učenika, vođenjem dijaloga, postavljanjem pitanja, traženjem komparacija korišćenjem tekstova iz dokumenata, navođenjem primera iz života. U nastavi se moraju koristiti, pored tekstova iz dokumenata (ustavne odredbe, pojedine odredbe iz konvencija i deklaracija), šeme, grafikoni, slajdovi i odgovarajući filmovi. Potrebno je izbeći ideološku indoktrinaciju učenika, ne glorifikovati neka postojeća rešenja, već razvijati kritički i kreativan odnos učenika uz prihvatanje onih vrednosti koje predstavljaju vrhunsku civilizacijsku tekovinu.

SOCIOLOGIJA

Cilj i zadaci

Cilj predmeta sociologija jeste da učenici ovladaju osnovnim sociološkim pojmovima, kako bi bolje razumeli savremeno društvo i uspešnije ostvarili svoju ulogu i mesto u njemu; da učenici steknu primenljiva i funkcionalna znanja o društvenim pojavama, strukturi, razvoju i protivurečnostima savremenog društva, kako bi razvili ključne kompetencije potrebne za život i participaciju u demokratski uređenom multikulturalnom društvu.

Zadaci nastave sociologije su da učenici:

- ovladaju osnovnim znanjima o načinu povezanosti pojedinca, društva i kulture;

- unaprede sposobnosti zauzimanja kritičkog i angažovanog stava prema društvu i društvenim institucijama;

- razviju sposobnosti za ulogu odgovornog građanina, za život i participaciju u demokratski uređenom i humanom društvu;

- usvoje vrednosti i formiraju autonomni vrednosni sistem u skladu sa osnovnim (univerzalnim) vrednostima pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti;

- razviju lični i nacionalni identitet u duhu multikulturalizma, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine;

- unaprede i prošire opštu kulturu;

- jačaju osetljivost u odnosu na postojanje društvenih nejednakosti (ekonomskih, obrazovnih, rodnih, klasnih, etničkih, globalnih...);

- razviju spremnost za uspostavljanje aktivnog odnosa prema rešavanju društvenih problema;

- unaprede sposobnost da samostalno pronalaze relevantne informacije i da uspostave kritički odnos prema njima;

- unaprede sposobnost svih oblika komunikacije, dijaloga i iskazivanja argumentovanog stava;

- unaprede sposobnost kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima (grupnog rada, timskog rada).

IV razred

gimnazija opšteg tipa i gimnazija prirodno-matematičkog smera

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

gimnazija društveno-jezičkog smera

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. SOCIOLOŠKI PRISTUP DRUŠTVU

1. Određenje predmeta i metoda sociologije

2. Moderno i savremeno društvo

3. Nastanak sociologije

4. Pojedinac, kultura i društvo

II. DRUŠTVENA STRUKTURA I DRUŠTVENE PROMENE

1. Društvena struktura i sistem: grupe, organizacije, institucije

2. Društvena struktura i sistem: stratifikacija, pokretljivost

3. Društvena struktura i sistem: društvene uloge, društveni položaji, moć, ugled

4. Društvene nejednakosti

5. Društvene promene i razvoj

6. Društvo i stanovništvo

III. OSNOVNE OBLASTI DRUŠTVENOG ŽIVOTA

1. Sfera rada

2. Ekonomski aspekti društva

3. Kultura

4. Religija

5. Politika

6. Etnički aspekti društva

7. Ideologija

8. Porodica

IV. POJAVE I PROBLEMI SAVREMENOG DRUŠTVA

1. Socijalno-patološke pojave

2. Društvo i prostor

3. Ekološki problemi

4. Globalizacija

5. Mladi u savremenom društvu

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program Sociologije u gimnaziji podrazumeva da se njegovo puno ostvarenje realizuje u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima kao što su građansko vaspitanje, istorija, filozofija, srpski jezik i književnost, psihologija, ustav i prava građana, muzička kultura, likovna kultura, kao i uključivanjem učenika u različite vannastavne aktivnosti.

Sadržaj programa i način njegove realizacije treba da obezbede ostvarenje postavljenih ciljeva i zadataka predmeta, koji se ne odnose samo na sticanje znanja, već i na formiranje stavova i ovladavanje veštinama značajnim za snalaženje u savremenom društvu. Predviđene sadržaje treba prezentovati kroz četiri veće tematske oblasti, koje tretiraju različite teorijske i praktične aspekte sociologije kao naučne discipline: sociološki pristup društvu; društvena struktura i društvene promene; osnovni oblici društvenog života (ekonomski, kulturni, religijski i politički aspekti društva); pojave i problemi savremenog društva. Važno je da učenici razumeju specifičnost sociološkog pristupa društvu, da uoče sličnosti i razlike socioloških orijentacija i nivo njihove primenljivosti. Nastavnicima se preporučuje da sa učenicima diskutuju o specifičnostima ovih pristupa, kao i da koriste primere konkretnih socioloških istraživanja. Učenicima treba omogućiti da u okviru škole organizuju interno sociološko istraživanje na neku od tema za koju su zainteresovani (npr. stavovi mladih o kvalitetu našeg obrazovnog sistema; mladi i slobodno vreme; problem alkoholizma ili narkomanije kod mladih...).

Pojmove poput vrednosti, normi, identiteta i socijalizacije smatramo posebno važnim jer oni predstavljaju neophodni pojmovni aparat za razumevanje osnovnih oblika društvenog života, što će doprineti formiranju autonomnog vrednosnog sistema u skladu sa osnovnim vrednostima pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti i doprineti razvoju ličnog i nacionalnog identiteta uz razvijanje multikulturalizma. Preporučuje se nastavnicima da ove pojmove proširuju i stalno koriste u objašnjenju društvenih pojava, jer je potrebno da učenici uvide da je svet kulture omeđen upravo ljudskim potrebama, normama i vrednostima, da one posreduju između čoveka i društva, i na poseban način oblikuju društvene institucije i čoveka kao individualno i socijalno biće.

Posebnu pažnju treba posvetiti uporednoj analizi različitih socioloških teorija klasa, što je od ključnog značaja za razumevanje društvene strukture i društvenih promena u savremenom društvu. Nastavnike upućujemo da ovu temu dopune i podacima o raslojavanju, odnosima i glavnim izvorima moći, eliti i kvazieliti unutar srpskog društva.

Tema društvenih nejednakosti je posebno važna, pa je treba obraditi kroz niz raznovrsnih primera, koji govore o različitim oblicima nejednakosti (ekonomskih, obrazovnih, rodnih, klasnih, etničkih, globalnih...) u odnosu na njihove različite socijalne i istorijske izvore i posledice po pojedinca i društvo. Od nastavnika se očekuje da sa učenicima diskutuje o uzrocima, oblicima i nivoima nejednakosti u našem društvu, kao i načinima za njihovo eventualno ublažavanje ili iskorenjivanje.

Problemu društvene promene i razvoja treba pristupiti kroz stalno prisutno dvojstvo čoveka i društva, svojstva stalnosti i promenljivosti. Upoznavanje učenika sa ranim i savremenim teorijskim konceptima o društvenoj promeni i njenim pokretačkim mehanizmima i oblicima treba kombinovati sa učeničkim radionicama, u okviru kojih će učenici, na osnovu iznetih stanovišta, biti ohrabreni da iznesu vlastito mišljenje o vrstama. kvalitetu i posledicama društvenih promena u našem društvu. Za učenike je posebno važno da razumeju vlastiti položaj unutar socijalne strukture, kao i postojeće socijalne nejednakosti, koje utiču na stepen njihove vlastite socijalne slobode, kako bi bili u poziciji da kritički promisle i odgovore koji je to put ka društvu koji daje podjednake šanse svima, kao i da uvide značaj društvenih promena na ličnom i opštem planu.

Nastavnici u svom radu, uz postojeće udžbenike, treba da koriste i drugu literaturu relevantnu za sociologiju (originalna autorska dela, brojna teorijska i empirijska sociološka istraživanja, stručne časopise, Statistički godišnjak, ali i - internet, specijalizovane sajtove, odgovarajuće probrane filmove, audio ili video zapise, jer su to oblici komunikacije bliski mladima, na kojima se mogu prepoznati i analizirati mnogi problemi života u savremenom svetu. Važno je da sami nastavnici koriste različite izvore informacija i da na njih upućuju učenike, ali i da osposobe učenike da samostalno pronalaze odgovarajuće informacije i da uspostave kritički odnos prema njima.

Priroda sadržaja ovog predmeta omogućava korišćenje različitih oblika rada i nastavnih metoda, koje angažuju učenike i povećavaju njihovu zainteresovanost. Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave, uz usaglašavanje sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima. Uz tradicionalni, frontalni oblik, neophodno je primeniti i druge različite oblike radioničarskog rada (simultana individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, grupna diskusija, debata...) Preporučuje se primena brojnih tehnika aktivnog i kooperativnog učenja, iskustvenog učenja, učenja otkrićem, upoznavanje sa tehnikama istraživačkog rada kao i projektnog rada. Korišćenjem interaktivnih metoda u prezentovanju određenih tematskih oblasti i pojmova učenike treba podstaći da kritički preispitaju vlastita, odnosno lična i socijalna iskustva i interpretiraju ih u sociološkom ključu - na način koji doprinosi boljem razumevanju aktuelnih socijalnih procesa unutar srpskog i šireg globalnog društvenog konteksta. Učenike treba podsticati da pronalaze informacije, da ih kritički procenjuju, da postavljaju relevantna pitanja, da unapređuju kulturu dijaloga, da argumentovano zastupaju ili osporavaju određena stanovišta ili sopstvene stavove. Vrednovanje učeničkog postignuća treba da uključi, pored stepena usvojenog znanja, svaku od pomenutih aktivnosti učenika, jer je to dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije. Potrebno je da kontinuiranu evaluaciju i samoevaluaciju primenjuju kako nastavnici, tako i učenici. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ciljeva, zadataka i ishoda predmeta, kao i napredak drugih učenika u grupi, uvek uz odgovarajuću argumentaciju.

Sledeći