|
Naziv modula: |
Fiziološko dejstvo masaže |
|||
|
Trajanje modula: |
18 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje znanja o istorijskom razvoju masaže pojmu i podeli; • Sticanje znanja o opštem fiziološkom i humoralnom dejstvu masaže; • Sticanje znanja o dejstvu masaže na kožu i potkožno tkivo, mišiće i unutrašnje organe; • Sticanje znanja o uzimanju anamneze, indikacijama i kontraindikacijama za masažu; • Sticanje znanja o prijemu pacijenta u salon i odnosu masera prema pacijentu • Sticanje znanja o pripremi masera i pacijenta za masažu, postavljanja u određeni položaj; • Sticanje znanja o određivanju vrste, intenziteta i trajanja masaže. |
• objasni istorijski razvoj masaže; • objasni pojam masaže i klasifikuje masažu prema sredstvu, lokalizaciji i nameni; • objasni fiziološko dejstvo masaže; • pripremi ambijent i obezbedi neophodne uslove za masažu; • uradi prijem pacijenta u salon i uspostavi uzajamni odnos simpatije i poverenja; • utvrdi anamnezu i prepozna indikacije i kontraindikacije za masažu; • izvrši pripremu pacijenta za masažu; • izvede postavljanje pacijenta u početni položaj za masažu; • izabere vrstu, intenzitet i trajanje masaže(tj. pravilno dozira masažu). |
Teorija: • Istorijski razvoj masaže; • Pojam i podela masaže; • Preparati za masažu; • Fiziološko dejstvo masaže. ___________________________ Vežbe: • Izgled prostorije u kojoj se izvodi masaža i priprema prostorije u kojoj se izvodi masaža (odabir boja, osvetljenja, ventilacija, muzika...); • Prijem pacijenta, odnos pri prijemu i uzimanje anamneze; • Psihička i fizička priprema pacijenta i masera za izvođenje masaže; • Određivanje početnog položaja za izvođenje masaže; • Pravilan izbor preparata/sredstava za izvođenje masaže; • Određivanje vrste, inteziteta i trajanje masaže (doziranje masaže); • Indikacije za primenu masaže i kontraindikacije za primenu masaže;
Vežbe u bloku • Uvežbavanje prijema pacijenta, odnosa pri prijemu i uzimanje anamneze; • Uvežbavanje pripreme pacijenta i masera za izvođenje masaže; • Uvežbavanje određivanja vrste, inteziteta i trajanje masaže (doziranja masaže).
|
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Realizacija nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (4 časova) • vežbe (8 časova) • vežbe u bloku (6 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije: • vežbi • vežbi u bloku.
Mesto realizacije nastave • teorijska nastava se realizuje u učionici • praktična nastava se realizuje u kabinetu za masažu • vežbe u bloku se realizuju u nastavnoj bazi Preporuke za realizaciju nastave • Interaktivna teorijska nastava • Praktične vežbe u ovom modulu ralizovati sa 2 časa nedeljno • Organizovati rad u parovima • Poseta kozmetičkim salonima • Metod demonstracije • Nastavnik i učenici su obavezni da imaju radnu odeću i obuću • Individualno uvežbavanje sa svakim učenikom • Upotreba nastavnih sredstava i učila: oprema (ležaj...) i sredstava za masažu (masti, kreme, ulja, talk, aparati) • Učenik je obavezan da vodi dnevnik praktičnog rada • Na kraju modula učenik radi test znanja
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja • usmeno izlaganje • aktivnost na času • testove praktičnih veština • dnevnike praktičnog rada |
|
|
Naziv modula: |
Masažni hvatovi i međuhvatovi |
|||
|
Trajanje modula: |
34 časa |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje znanja o značaju i dejstvu masažnih hvatova i međuhvatova; • Osposobljavanje učenika da uradi tehniku razgibavanja zglobova ruku; • Usvajanje tehnike izvođenja masažnih hvatova: glađenja, trljanja, gnječenja, lupkanja i vibracija; • Usvajanje tehnika izvođenja masažnih međuhvatova: češljanja,štipkanja,istezanja,rastresanja,valjanja, kompresije, peglanja i nabiranja kože. |
• objasni značaj i dejstvo masažnih hvatova i međuhvatova; • uradi razgibavanje ruku; • izvede masažne hvatove i međuhvatove; • kombinuje i primeni sve hvatove i međuhvatove u jednoj masaži.
|
Teorija: • Značaj i dejstvo glađenja i trljanja; • Značaj i dejstvo gnječenja; • Značaj i dejstvo lupkanja i vibracija; • Značaj i dejstvo masažnih međuhvatova.
Vežbe: • Razgibavanje ruku terapeuta pre izvođenja masaže; • Izvođenje masažnog hvata-glađenja; • Izvođenje masažnog hvata-trljenja; • Izvođenje masažnog hvata-gnječenja; • Izvođenje masažnog hvata-lupkanja; • Izvođenje masažnog hvata-vibracija; • Kombinovanje osnovnih masažnih hvatova; • Izvođenje masažnih međuhvatova-češljanja i nabiranja kože; • Izvođenje masažnih međuhvatova-valjanje i rastresanja; • Izvođenje masažnih međuhvatova-kompresije i istezanja; • Izvođenje masažnih međuhvatova-štipkanja i peglanja; • Mogućnost kombinovanja masažnih hvatova i međuhvatova u jednoj masaži;
Vežbe u bloku • Uvežbavanje izvođenja osnovnih masažnih hvatova; • Uvežbavanje kombinovanja osnovnih masažnih hvatova; • Uvežbavanje izvođenja masažnih međuhvatova; • Uvežbavanje kombinovanja masažnih međuhvatova.
|
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Realizacija nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (6 časova) • vežbe (22 časa) • vežbe u bloku (6 časova) Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije: • vežbi i vežbi u bloku.
Mesto realizacije nastave • teorijska nastava se realizuje u učionici • praktična nastava se realizuje u kabinetu za masažu • vežbe u bloku se realizuju u nastavnoj bazi Preporuke za realizaciju nastave • Interaktivna teorijska nastava • Praktične vežbe u ovom modulu realizovati sa fondom od 2 časa nedeljno • Rad u malim grupama i rad u parovima • Individualno uvežbavanje sa svakim učenikom • Metode demonstracije i metode praktičnog rada • Nastavnik i učenici su obavezni da imaju radnu odeću i obuću • Upotreba nastavnih sredstava i učila: oprema (ležaj...), preparati • Učenik je obavezan da vodi dnevnik praktičnog rada Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja • usmeno izlaganje i aktivnost na času • testove praktičnih veština • dnevnike praktičnog rada |
|
|
Naziv modula: |
Higijensko-medicinska masaža |
|||
|
Trajanje modula: |
47 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje znanja o anatomiji vrata, grudnog koša, leđa, trbuha, gornjih ekstremiteta, donjih ekstremiteta; • Osposobljavanje učenika da izvede masažu vrata, kapilicijuma, grudnog koša, trbuha, leđa, gornjeg i donjeg ekstremiteta |
• opiše i objasni topografsku anatomiju vrata, grudnog koša, trbuha, leđa, ruke i noge; • izvede masažu vrata; • izvede masažu grudnog koša; • izvede masažu trbuha; • izvede masažu leđa; • izvede masažu ruku; izvede masažu nogu. |
Teorija: • Topografska anatomija vrata; • Masaža vrata; • Topografska anatomija grudnog koša; • Masaža grudnog koša; • Topografska anatomija trbuha; • Masaža trbuha; • Topografska anatomija leđa; • Masaža leđa; • Topografska anatomija gornjeg ekstremiteta; • Masaža ruku; • Topografska anatomija donjeg ekstremiteta; • Masaža nogu.
Vežbe: • Muskulatura vrata; • Masaža vrata i kapilicijuma; • Muskulatura grudnog koša; • Masaža grudnog koša; • Muskulatura trbuha; • Masaža trbuha; • Muskulatura leđa; • Masaža leđa; • Muskulatura ruke; • Masaža šake i podlakta; • Masaža nadlakta i ramenog pojasa; • Muskulatura noge; • Masaža stopala i potkolenice; • Masaža nadkolenice i glutealne regije;
Vežbe u bloku • Uvežbavanje masaže vrata i kapilicijuma; • Uvežbavanje masaže grudnog koša; • Uvežbavanje masaže trbuha; • Uvežbavanje masaže leđa; • Uvežbavanje masaže šake i podlakta; • Uvežbavanje masaže nadlakta i ramenog pojasa; • Uvežbavanje masaže stopala i potkolenice; • Masaža nadkolenice i glutealne regije.
|
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Realizacija nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (15 časova) • vežbe (26 časova) • vežbe u bloku (6 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije: • vežbi • vežbi u bloku.
Mesto realizacije nastave • teorijska nastava se realizuje u učionici • praktična nastava se realizuje u kabinetu za masažu • vežbe u bloku se realizuju u nastavnoj bazi
Preporuke za realizaciju nastave • Interaktivna teorijska nastava • Praktične vežbe u ovom modulu realizovati sa fondom od 2 časa nedeljno • Rad u parovima • Poseta kozmetičkim salonima • Metod demonstracije • Nasatavnik i učenici su obavezni da imaju radnu odeću i obuću • Individualno uvežbavanje sa svakim učenikom • Upotreba nastavnih sredstava i učila: oprema (ležaj...) i sredstava za masažu (masti, kreme, ulja, talk, aparati) • Učenik je obavezan da vodi dnevnik praktičnog rada • Na kraju modula učenik radi test znanja
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja • usmeno izlaganje • aktivnost na času • testove praktičnih veština • dnevnik praktičnog rada |
|
|
Naziv predmeta: |
|||||
|
Godišnji fond časova: |
66 časova |
||||
|
|
|||||
|
Ciljevi predmeta |
- Sticanje znanja o higijenskim principima na osnovu kojih učenici formiraju pozitivan stav sa ciljem da se usvoji i uvek primenjuje zdravo ponašanje - zdrav stil življenja, kao osnova za očuvanje zdravlja, održavanja lične higijene u prevenciji nastanka raznih bolesti i poremećaja koji nastaju kao posledica nedovoljnog i nepravilnog održavanja lične higijene i nehigijenskog načina življenja; - Sticanje znanja o uticaju fizičke aktivnosti na organizam - u zavisnosti od starosnog doba i psihofizičkih sposobnosti, kao i usvajanje fizičke aktivnosti kao stila života; - Sticanje znanja o značaju očuvanja mentalnog zdravlja i upoznavanja higijenskih aspekata prevencije; - Sticanje znanja o značaju i ulozi higijene ishrane u zaštiti i unapređenju zdravlja i poremećaji i bolesti koji najčešće nastaju kao posledica nepravilne ishrane; - Sticanje znanja i shvatanje značaja komunalne higijene, školske higijene, higijene rada, higijene vanrednih uslova kao i upoznavanje sa pozitivnim i negativnim uticajima životne sredine na zdravlje; - Sticanje znanja o ciljevima, metodama i oblicima zdravstveno-vaspitnog rada, kao i priprema učenika za samostalan zdravstveno-vaspitni rad. |
||||
|
TEMA |
CILJEVI |
ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: |
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA |
|
|
Lična higijena |
• Sticanje pozitivnih stavova i navika u ličnoj higijeni; • Sticanje znanja o higijenskim principima koji sprečavaju nastanak poremećaja i bolesti usled nepravilnog održavanja lične higijene; • Sticanje znanja o bolestima koje se prenose polnim kontaktom.
|
• da navede definiciju zdravlja SZO; • objasni pojam duševnog i telesnog zdravlja; • navede faktore koji utiču na zdravlje; • objasni značaj redovnog lekarskog pregleda; • da održava ličnu higijenu; • odabere zdravstveno ispravna sredstva za održavanje lične higijene;sa posebnim osvrtom na higijenu usne duplje i sredstava u prevenciji kariesa • se zaštiti od bolesti koje se prenose polnim kontaktom; • odabere i upotrebi odgovarajuće kontraceptivno sredstvo; • odabere adekvatnu odeću i obuću. |
• Definicija zdravlja, koncept zdravlja; • Značaj i principi održavanja higijene kože, sluzokože i adneksa; • Indeks KEP; • Higijenski zahtevi sredstava za održavanje lične higijene i poremećaji koji nastaju usled neodgovarajućeg kvaliteta tih sredstava; • Bolesti koji nastaju usled nepravilnog održavanja lične higijene; • Polno prenosive bolesti; • Zdravstveni aspekti; kontracepcije i primene kontraceptivnih sredstava • Higijenski i zdravstveni značaj odeće i obuće. |
Na početku nastane teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Realizacija nastave Nastavna tema se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (66 časova) Mesto realizacije nastave • Učionica
Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava • demonstracija • rad u grupama Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testove znanja 3. aktivnost na času |
|
|
Higijena fizičke kulture i telesnog vaspitanja |
• Sticanje znanja o fiziologiji rada, zamora, umora i premora; • Sticanje znanja o odmoru, rekreaciji i snu; • Sticanje znanja o uticaju atmosferskih faktora na zdravlje; • Sticanje znanja o uticaju vode i fizičke aktivnosti na očuvanje i unapređenje zdravlja; • Sticanje znanja o uticaju fizičke aktivnosti na organizam, u zavisnosti od starosnog doba i psihofizičkih sposobnosti. |
• Razlikuje vrstu rada mora i prilagodi telesnoj konstituciji i zdravstvenom stanju organizma; • planira dnevne aktivnosti, fizičku aktivnost, odmor i san; • koristi blagodeti vode, vazduha i sunčevog zračenja u cilju unapređenja zdravlja; • se zaštiti od nepovoljnog dejstva sunčevog zračenja; • primenjivanjem fizičke aktivnost prihvata zdrav stil života.
|
• Fiziološki aspekti higijene rada, odmora,rekreacije i sna; • Umor, zamor, premor; • Uloga sunčevog zračenja, vode, vazduha i fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja; • Fizička aktivnost kao mera prevencije oboljenja u različitim životnim dobima.
|
Broj časova po temama • Lična higijena (8 časova) • Higijena fizičke kulture i telesnog vaspitanja (8 časova) • Mentalna higijena (13 časova) • Higijena ishrane (10 časova) • Komunalna higijena (10 časova) • Školska higijena (8 časova) • Higijena u vanrednim uslovima (4 časa) • Zdravstveno vaspitanje (5 časova)
|
|
|
Mentalna higijena |
• Sticanje znanja o značaju očuvanja mentalnog zdravlja i upoznavanje sa faktorima koji mogu da naruše mentalno zdravlje; • Sticanje znanja o specifičnostima mentalnog zdravlja u zavisnosti od starosnog doba; • Sticanje znanja o rizičnom ponašanju dece i adolescenata; • Sticanje znanja o bolestima zavisnosti i njihovoj prevenciji. |
• se prilagođava uticajima sredine i deluje kao stabilna i zrela ličnost • odupre faktorima koji narušavaju mentalno zdravlje • primeni mere koje podižu nivo psihičke kondicije; • usvoji zdrav stil života, što znači da ne postane zavisan od nikotina, alkohola i opojnih droga. |
• Mentalno zdravlje, odnos telesnog i mentalnog zdravlja, faktori koji utiču na mentalno zdravlje; • Interpersonalni odnosi i njihova pozitivna modifikacija; • Specifičnosti mentalnog zdravlja kod dece i omladine; • Zrelost mladih za brak i formiranje porodice; • Specifičnosti mentalnog zdravlja žena u prelaznom dobu i starih ljudi; • Prevencija duševnih poremećaja u zavisnosti od starosnog doba; • Stres; • Prevencija bolesti zavisnosti: pušenje, narkomanija i alkoholizam. |
|
|
|
Higijena ishrane |
• Sticanje znanja o značaju i ulozi higijene ishrane u zaštiti i unapređenju zdravlja; • Sticanje znanja o hranljivim materijama, namirnicama i njihovoj biološkoj vrednosti; • Sticanje znanja o povezanosti pravilne ishrane i nastanku bolesti; • Sticanje znanja u cilju usvajanja navika za zdrav način života. |
• se pravilno hrani i koristi zdravstveno bezbedne namirnice; • navede koje hranljive materije je neophodno da unosi; • objasni značaj i ulogu vitamina • objasni koje bolesti nastaju usled nepravilne ishrane i neispravne hrane; • prepozna bolesti nastaju usled poremećaja ponašanja u ishrani; • zapamti da sve konsultacije vezane za bolesti nepravilne ishrane traži od stručnog lica |
• Fiziologija ishrane; • Energetski bilans; • Hranljive materije; • Grupe namirnica i njihova biološka vrednost; • Vitamini:rastvorljivi u mastima i vitamini rastvorljivi u vodi; • Osnovni principi pravilne ishrane; • Procena uhranjenosti i poremećaji usled nepravilne ishrane; • Poremećaji ponašanja u ishrani; • Bolesti usled neispravne hrane; • Sanitarno-higijenski nadzor, zdravstvena ispravnost, zdravstveno bezbedna hrana i zakonska regulativa. |
|
|
|
Komunalna higijena |
• Sticanje znanja o pozitivnim i negativnim uticajima spoljne sredine na zdravlje; • Sticanje znanja o značaju vode za piće i resursima vode kod nas; • Sticanje znanja o kruženju materijai energija i zaštiti životne sredine; • Sticanje znanja o higijeni stanovanja i higijenskom mestu stanovanja; • Sticanje znanja o zračenjima u životnoj sredini; • Sticanje znanja o otpadnim materijama u životnoj sredini; • Sticanje znanja o značaju zemljišta; • Sticanje znanja o atmosferi i aerozagađenju; • Sticanje znanja o globalnim poremećajima u životnoj sredini. |
• poveže kako vlaga, atmosferski pritisak, kretanje vazduha i temperatura utiču na zdravlje; • poveže kako aerozagađenje dovodi do nastanka bolesti; • analizira značaj higijenski ispravne vode za piće i bolesti koje nastaju upotrebom zagađene vode; • objasni metode prečišćavanja vode • objasni metode upravljanja otpadnim materijama • razlikuje tipove naselja i objasni značaj higijene stanovanja |
• Sastav atmosfere i aerozagađenje; • Higijenski,epidemiološki, ekološki i zdravstveni značaj vode za piće; • Higijenski zahtevi odlaganja otpadnih voda i čvrstih otpadnih materija; • Sastav zemljišta, kruženje materije i mere zaštite zemljišta od zagađenja; • Higijena naselja, tipovi naselja i higijena stanovanja; • Zračenja u životnoj sredini.
|
|
|
|
Školska higijena |
• Sticanje znanja o karakteristikama rasta i razvoja dečjeg uzrasta; • Sticanje znanja o uticaju faktora školske sredine na zdravlje učenika; • Sticanje osnovnih znanja o predškolskim ustanovama, domovima i objektima za rekreaciju. |
• prepozna karakteristike rasta i razvoja pojedinih faza dečjeg uzrasta; • opiše kako školska sredina, objekti i nameštaj utiču na zdravlje; • analizira osnovne karakteristike i prednosti korišćenja predškolskih ustanova, domova i objekata za rekreaciju; • proceni značaj prevencije bolesti koje bi nastale kao posledica uticaja školske sredine na učenika. |
• Osnovne karakteristike rasta i razvoja, periodizacija dečjeg uzrasta; • Školski objekti i školski nameštaj, faktori školske sredine koji utiču na zdravlje učenika; • Organizacija nastave; • Predškolske ustanove, domovi učenika, odmarališta i objekti za rekreaciju; • Najčešća oboljenja koja nastaju usled uticaja organizacije nastave i školske sredine. |
|
|
|
Higijena radne sredine i tokom vanrednih uslova |
• Sticanje znanja o uticaju radne sredine, štetnih noksi na zdravlje ljudi, prevenciji profesionalnih oboljenja i traumatizma; • Sticanje znanja o specifičnostima vanrednih situacija i specifičnoj epidemiološkoj problematici; • Sticanje znanja o snabdevanju higijenski ispravnom vodom i hranom tokom vanrednih stanja.
|
• razlikuje faktore i štetne nokse koje utiču na zdravlj, primeni preventivne mere i spreči profesionalne bolesti i profesionalni traumatizm; • prepozna doprinos mera zaštite ugroženih kategorija stanovništva, prepozna specifičnosti i posledice koje nastaju u vanrednim uslovima; • prepozna probleme koji nastaju sa vodosnabdevanjem, ishranom i smeštajem u vanrednim uslovima.
|
• Uticaj radne sredine i procesa rada na zdravlje, podela i značaj štetnih noksi radne sredine; • Prevencija profesionalnih oboljenja i profesionalnog traumatizma, zaštita zdravlja i posebni zahtevi za rad sa ugroženim kategorijama stanovništva; • Specifičnosti vanrednih uslova koji nastaju usled elementarnih i drugih vrsta katastrofa; • Specifični higijensko-epidemiološki problemi u vanrednim uslovima; • Snabdevanje higijenski ispravnom vodom za piće u vanrednim uslovima, ishrana u vanrednim uslovima; • Higijena smeštaja stanovništva u vanrednim uslovima; • Zadaci zdravstvene službe u sprovođenju higijenskih mera tokom vanrednih stanja. |
|
|
|
Zdravstveno vaspitanje |
• Sticanje znanja o ciljevima, metodama i oblicima zdravstveno-vaspitnog rada; • Sticanje znanja o korišćenju i primeni zdravstveno-vaspitnih sredstava; • Sticanje znanja o sprovođenju zdravstveno-vaspitnog rada u svakodnevnoj praksi. |
• objasni ciljeve zdravstveno vaspitnog rada; • napravi operativni plan i program zdravstveno-vaspitnog rada u okviru svoje kompetencije; • primeni oblike i metode zradvstveno- vaspitnog rada; • koristi očigledna zdravstveno- vaspitna sredstva. |
• Ciljevi i principi zdravstvenog vaspitanja; • Planiranje i programiranje zdravstvenog vaspitanja; • Metode i oblici zdravstveno-vaspitnog rada; • Očigledna sredstva u zdravstveno-vaspitnom radu; • Zdravstveno vaspitanje kao obavezan vid zdravstvene zaštite; • Zdravstveno vaspitanje kao sastavni deo rada zdravstvenih radnika. |
|
|
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Biologija
- Hemija
- Fizika
- Prva pomoć
- Anatomija i fiziologija
1. OSTVARIVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
|
RAZRED
|
NASTAVA |
PRAKSA
|
UKUPNO |
|||
|
Teorijska nastava |
Vežbe |
Praktična nastava |
Nastava u bloku |
|||
|
I |
66 |
|
|
|
|
66 |
2. CILJEVI PREDMETA
- Ovladavanje i primena stručne terminologije i frazeologije formulisane na klasičnim jezicima;
- Uviđanje uticaja klasičnih jezika na uobličenje leksike i frazeologije savremenih jezika i bolje razumevanje gramatičkih modela, kako u maternjem, tako i u stranim jezicima;
- Sticanje opštih znanja o antičkoj kulturi i medicini;
- Osposobljavanje učenika za razumevanje svakovrsnih poruka koje su u vezi sa strukom, formulisane na klasičnim jezicima;
- Upoznavanje učenika s bitnim elementima savremenog jezika struke, koji se zasniva na klasičnim jezicima.
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA
|
Red.br. |
NAZIV MODULA |
Trajanje modula (časovi) |
|
1. |
Latinski jezik |
66 |
4. CILJEVI, ISHODI, OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA
|
Naziv modula: |
Latinski jezik |
|||
|
Trajanje modula: |
66 |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Osposobljavanje učenika da pravilno (pro)čitaju i pišu/zapisuju reči, kratke rečenice i jednostavne prilagođene tekstove • Ovladavanje i primena znanja o jeziku • Razumevanje, prevođenje i interpretacija teksta • Prepoznavanje uticaja latinskog jezika na uobličenje leksike i frazeologije u savremenim jezicima • Uočavanje značaja kulturnog nasleđa antičke kulture i sticanje sociokulturne kompetencije |
• tačno primenjuje pravila izgovora i naglašavanja • tačno primenjuje pravila ortografije • uoči specifičnosti izgovora i pravopisa u latinskom jeziku • savlađuje i samostalno primenjuje osnovne gramatičke kategorije • usvoji određeni fond reči vezan za struku u prilagođenim i jednostavnim originalnim tekstovima • upoređuje i povezuje gramatiku maternjeg i latinskog jezika • samostalno ili uz pomoć nastavnika sastavlja kratke rečenice, popunjava stručne termine u tekstu ili povezuje delove teksta • samostalno koristi dvojezične rečnike • prepozna i razume sadržaj i značenje stručnih termina u jednostavnim originalnim tekstovima • ispravno pročita i odredi osnovne funkcije reči u sintagmama/rečenicama • uz pomoć rečnika ili nastavnika prevodi stručne izraze i kratke rečenice sa latinskog na maternji jezik 1. prepozna i razume na osnovu stručnih naziva u latinskom jeziku značenje i smisao teksta na nekom savremenom jeziku • prepozna i razume na osnovu latinskih izraza reči u savremenim jezicima koje su izvedene i slične sa latinskim jezikom 2. koristi znanje latinskog jezika da bi shvatio značenje reči latinskog porekla u maternjem i drugim jezicima • sagledava povezanost prošlosti i sadašnjosti uočavajući sličnosti i razlike u kulturama. |
GRAMATIČKI SADRŽAJI • Latinsko pismo, izgovor i akcenat • vrste reči i njihove promene • kategorije nominalne i verbalne promene Imenske reči • imenice I, II, III, IV, V deklinacije; izuzeci treće deklinacije; grčke imenice • pridevi i njihova komparacija (svi tipovi) • zamenice: lične, prisvojne, povratne; pokazne, odnosne i upitne; • brojevi (odnosni i redni) Glagoli (sve četiri konjugacije i glagol esse) • indikativ prezenta aktiva i pasiva • imperativ prezenta aktiva • konjunktiv prezenta aktiva i pasiva • particip prezenta aktiva • particip perfekta pasiva • gerundiv i gerund • glagoli deponentni i semideponentni Nepromenljive reči: • prilozi (tvorba i komparacija) • predlozi
|
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Učenicima treba razjasniti šta im se pruža ovim predmetom i šta se očekuje od njih. Bez jasnih i strukturisanih ograničenja učenik ne može sagledati sopstvene mogućnosti i sposobnosti. Zato je važno mlađem srednjoškolcu jasno i taksativno nabrojati i prava i obaveze, zahteve i pravila (ocenjivanja), i to regularno ponavljati uz objašnjenja o čemu se govorilo, zašto i šta dalje sledi. Time se postiže progresija koja ne mora značiti napredovanje prema nekim okoštalim merilima. Naime, pravo je učenika da napreduje onako kako njemu odgovara, da se zalaže za ocenu koju želi i da postiže rezultate prema sposobnostima. U nastavi jezika memorisanje se može primenjivati ograničeno vremenski na one sadržaje predmeta koji će se često ponavljati
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava • pogađanje lica ili predmeta • igra po ulogama • lingvistička radionica (pronalaženje srodnih reči) • ilustrovanje latinskih stručnih termina ili pojmova Mesto realizacije nastave • učionica
Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava • rad u grupama • zajedničko pravljenje ilustrovanih materijala (zidne novine sa zanimljivim detaljima o znamenitim Rimljanima koji su se bavili određenom strukom, npr. lekari)
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testove znanja 3. aktivnost na času
|
|
5. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA, ODNOSNO MODULIMA
• Stručni predmeti
• Maternji jezik
• Drugi strani jezici
1. OSTVARIVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
|
RAZRED
|
NASTAVA |
PRAKSA
|
UKUPNO |
|||
|
Teorijska nastava |
Vežbe |
Praktična nastava |
Nastava u bloku |
|||
|
I |
|
|
|
60 |
|
60 |
2. CILJEVI PREDMETA
- Praktično obučavanje budućih zdravstvenih radnika za valjano ukazivanje neodložne pomoći životno ugroženim licima u nepredviđenim zadesnim situacijama što predstavlja osnovu spasavanja i očuvanja života u zbrinjavanju životno ugroženih, ublažavanje posledica nastalog stanja i potpomaganje oporavka praktičnim radnjama koje su na međunarodnom planu propisane i usvojene ako metode izbora;
- Podsticanje razvoja etičkih osobina ličnosti koje karakterišu profesionalni lik zdravstvenih radnika kao što su: humanost, altruizam, preciznost, samoinicijativnost, odgovornost i požrtvovanost;
- Razvijanje svesti kod pojedinaca i grupa o štetnim uticajima sredine i prihvatanje zdravog načina života;
- Osposobljavanje učenika za uspešno prenošenje saznanja iz domena prve pomoći u širu društvenu zajednicu;
- Formiranje kod učenika pozitivnog ponašanja u ličnom životu i profesionalnom radu.
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA
|
Red.br. |
NAZIV MODULA |
Trajanje modula (časovi) |
|
1. |
Osnovni principi prve pomoći i utvrđivanje stanja povređenih/obolelih lica |
8 |
|
2. |
Poremećaji stanja svesti |
6 |
|
3. |
Kardiopulmonalna reanimacija |
8 |
|
4. |
Krvarenja i rane |
8 |
|
5. |
Povrede kostiju i zglobova |
8 |
|
6. |
Povrede izazvane dejstvom fizičkih, hemijskih i bioloških faktora |
8 |
|
7. |
Povrede pojedinih telesnih segmenata i posebne povrede |
8 |
|
8. |
Iznenada nastale tegobe i bolesti |
6 |
4. CILJEVI, ISHODI, OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA
|
Naziv modula: |
Osnovni principi prve pomoći i utvrđivanje stanja povređenih/obolelih lica |
|||
|
Trajanje modula: |
8 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Upoznavanje sa stanjima koja zahtevaju pružanje neodložne prve pomoći, organizacijom pružanja kao i posebnostima koje zahtevaju različite situacije u akcidentalnim stanjima; • Sticanje znanja o načinu provere životnih funkcija (svesti, disanja, cirkulacije); • Usvajanje tehnike pregleda p/o radi utvrđivanja znakova povrede/oboljenja i stanja; • Prepoznavanje znakova smrti. |
• definiše prvu pomoć i razumeti njen značaj; • definiše hitan slučaj; • navede karike u lancu spasavanja i izdvoji one na koje utiče spasilac; • opiše postupak na mestu nesreće; • napravi plan akcije spasioca • vodi komunikaciju sa dispečerima službi koje poziva; • utvrdi stanje svesti; • utvrdi postojanje disanja; • utvrdi postojanje srčanog rada; • uradi pregled „od glave do pete“ i objasni svoje postupke pri pregledu; • opiše rane i kasne znake smrti; • definiše prividnu (kliničku) smrt.
|
Nastava u bloku: • Pojam, ciljevi, zadaci i značaj prve pomoći; • Uloga spasioca u pružanju prve pomoći; • Pojam hitnog slučaja; • Karike u lancu spasavanja; • Postupak na mestu nesreće; • Utvrđivanje stanja povređenog/obolelog; • Utvrđivanje stanja svesti; • Provera disanja; • Provera srčanog rada; • Pregled "od glave do pete"; • Postupak sa odećom i obućom; • Pojam, vrste i znaci smrti. |
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe u bloku (8 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije nastave u bloku.
Mesto realizacije nastave • kabinet za prvu pomoć • nastava u prirodi
Preporuke za realizaciju nastave • Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera; • Prikazati učenicima film sa ovom tematikom; • Organizovati rad u parovima ili grupi; • Trijažu u ovom modulu samo definisati.
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmeno izlaganje; • testove znanja: • aktivnost na času; • praćenje rada; • samostalni rad.
|
|
|
Naziv modula: |
Poremećaji stanja svesti |
|||
|
Trajanje modula: |
6 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje znanja o različitim poremećajima svesti; • Usvajanje veština za pružanje pomoći licima u besvesnom stanju.
|
• prepozna različite nivoe poremećaja svesti (somnolencija, sopor, koma); • postavi p/o u bočni relaksirajući položaj; • prepozna različite poremećaje svesti i zbrine p/o na odgovarajući način.
|
Nastava u bloku: • Pojam, uzroci i klasifikacija poremećaja svesti; • Postupak kod poremećaja svesti; • Nesvestica; • Epilepsija (i histerija); • Fras; • Potres mozga; • Moždani udar; • Poremećaji koncentracije šećera u krvi; • Koma. |
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe u bloku (6 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije nastave u bloku.
Mesto realizacije nastave • kabinet za prvu pomoć
Preporuke za realizaciju nastave • Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera; • Insistirati na traženju medicinske dokumentacije i lekova u odeći unesrećenih; • Organizovati rad u parovima ili grupi; • Koristiti realistički prikaz stanja.
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmeno izlaganje; • testove znanja; • aktivnost na času; • praćenje rada; • samostalni rad.
|
|
|
Naziv modula: |
Kardiopulmonalna reanimacija |
|||
|
Trajanje modula: |
8 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje znanja o kardiopulmonalnoj reanimaciji; • Usvajanje veština u tehnici oživljavanja.
|
• prepozna prestanak disanja i rada srca; • navede uzroke opstrukcije disajnih puteva i opiše postupke uspostavljanja prohodnosti disajnih puteva; • izvodi kardiopulmonalnu reanimaciju kod osoba različitog uzrasta; • primeni spoljašnji automatski defibrilator.
|
Nastava u bloku: • Pojam i ciljevi kardiopulmonalne reanimacije; • Prestanak disanja i rada srca - uzroci i znaci; • Uspostavljanje prohodnosti disajnih puteva; • Metode veštačkog disanja; • Spoljašnja masaža srca; • Specifičnosti KPR kod dece do prve godine starosti; • Specifičnosti KPR kod dece uzrasta od prve godine do puberteta; • Kada ne započinjati KPR; • Najčešće greške u postupku KPR; • Primena spoljašnjeg automatskog defibrilatora. |
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe u bloku (8 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije nastave u bloku.
Mesto realizacije nastave • kabinet za prvu pomoć
Preporuke za realizaciju nastave • Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera; • Vežbati tehnike KPR na lutkama - fantomima: beba, dete, odrasla osoba; • Organizovati rad u parovima ili individualni.
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmeno izlaganje; • testove znanja; • aktivnost na času; • praćenje rada; • samostalni rad.
|
|
|
Naziv modula: |
Krvarenja i rane |
|||
|
Trajanje modula: |
8 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje osnovnih znanja o uzrocima i vrstama krvarenja i usvajanje veština privremene hemostaze; • Sticanje znanja o zavojnom materijalu i usvajanje tehnika previjanja trouglom maramom i zavojem; • Sticanje znanja o ranama i usvajanje veština za njihovo zbrinjavanje.
|
• prepozna znake krvarenja i šoka; • primenjuje mere u borbi protiv šoka; • lokalizuje tačke digitalne kompresije; • zaustavi krvarenje različitim metodama; • opiše postupak zbrinjavanja amputacionih povreda; • pravilno zbrine ranu; • opiše postupak kod krvarenja iz prirodnih otvora; • pravilno koristi zavojni materijal; • previje pojedine telesne segmente trouglom maramom i zavojem.
|
Nastava u bloku: • Krvarenja - vrste i posledice; • Hemoragični šok; • Metode privremene hemostaze; • Traumatska amputacija i postupak kod očekivane replantacije; • Krvarenja iz prirodnih otvora; • Rane i postupak sa ranama; • Strano telo u rani; • Ratne rane; • Zavojni materijal; • Tehnike previjanja pojedinih segmenata tela trouglom maramom i zavojem. |
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe u bloku (8 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije nastave u bloku.
Mesto realizacije nastave • kabinet za prvu pomoć; • nastava u prirodi.
Preporuke za realizaciju nastave • Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera; • Koristiti realistički prikaz povreda; • Organizovati rad u parovima ili grupi.
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmeno izlaganje; • testove znanja; • aktivnost na času; • praćenje rada; • samostalni rad.
|
|
|
Naziv modula: |
Povrede kostiju i zglobova |
|||
|
Trajanje modula: |
8 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje znanja o uzrocima i vrstama povreda koštano-zglobnog sistema i usvajanje veština za njihovo zbrinjavanje; • Sticanje znanja o imobilizacionim sredstvima i usvajanje tehnika njihove primene.
|
• prepozna znake povreda zglobova i kostiju; • primenjuje mere u borbi protiv šoka; • definiše ciljeve i pravila imobilizacije; • izvrši imobilizaciju pojedinih telesnih segmenata; • kontroliše postavljenu imobilizaciju; • zbrine prelom sa krvarenjem; • primeni "trostruki hvat"; • učestvuje u prenošenju osobe sa povredom kičmenog stuba.
|
Nastava u bloku: • Povrede zglobova: nagnječenje, uganuće, iščašenje i prelom; • Povrede kostiju; • Imobilizacija - pojam, ciljev; • Pravila imobilizacije; • Sredstva za imobilizaciju; • Imobilizacija kičmenog stuba; • Specifičnosti oslobađanja disajnih puteva pri povredi vratne kičme; • Imobilizacija gornjih ekstremiteta; • Imobilizacija grudnog koša; • Imobilizacija karlice; • Imobilizacija donjih ekstremiteta. |
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe u bloku (8 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije nastave u bloku.
Mesto realizacije nastave • kabinet za prvu pomoć • nastava u prirodi
Preporuke za realizaciju nastave • Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera; • Koristiti realistički prikaz povreda; • Organizovati rad u parovima ili grupi.
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmeno izlaganje; • testove znanja; • aktivnost na času; • praćenje rada; • samostalni rad.
|
|
|
Naziv modula: |
Povrede izazvane dejstvom fizičkih, hemijskih i bioloških faktora |
|||
|
Trajanje modula: |
8 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje znanja o povredama izazvanim fizičkim, hemijskim i biološkim faktorima; • Usvajanje veština za praktično pružanje prve pomoći. |
• prepozna različite termičke povrede; • na odgovarajući način zbrine različite termičke povrede; • opiše postupak spasioca u različitim akcidentima i koristi mere samozaštite; • pruži adekvatnu prvu pomoć kod povreda elektricitetom; • prepozna hemijska oštećenja organizma i zbrine ih na adekvatan način; • pruži prvu pomoć kod bioloških povreda.
|
Nastava u bloku: • Povrede izazvane dejstvom visoke temperature na organizam: toplotni udar, sunčanica, opekotine; • Povrede izazvane dejstvom niske temperature na organizam: hipotermija i smrzotine; • Povrede elektricitetom: povrede električnom strujom i udar groma; • Hemijske opekotine; • Nagla trovanja udisanjem i gutanjem otrova; • Trovanja ugljenmonoksidom; • Trovanja kaustičnim sredstvima; • Trovanje alkoholom, lekovima i psihoaktivnim supstancama; • Biološke povrede; • Ujed zmija i drugih životinja; • Ubodi insekata (pčela, osa, stršljen, škorpion, pauk, krpelj). |
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe u bloku (8 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije nastave u bloku.
Mesto realizacije nastave • kabinet za prvu pomoć
Preporuke za realizaciju nastave • Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera; • Koristiti realistički prikaz stanja i povreda; • Organizovati rad u parovima ili grupi.
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmeno izlaganje; • testove znanja; • aktivnost na času; • praćenje rada; • samostalni rad.
|
|
|
Naziv modula: |
Povrede pojedinih telesnih segmenata i posebne povrede |
|||
|
Trajanje modula: |
8 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje znanja o povredama pojedinih telesnih segmenata; • Sticanje znanja o kraš i blast povredama i utopljenju; • Sticanje znanja o povredama u saobraćaju i specifičnostima o postupku na mestu nesreće; • Sticanje znanja o politraumi; • Sticanje znanja o trijažiranju p/o; • Usvajanje veština za praktično pružanje prve pomoći. |
• prepozna i zbrine kraniocerebralne povrede; • prepozna i zbrine povrede oka i uva; • prepozna i zbrine p/o sa povredama organa trbuha i karlice; • prepozna kraš i blast povrede i pruži adekvatnu prvu pomoć; • zbrine utopljenika uz poznavanje mera za bezbednost spasioca; • opiše postupak kod saobraćajnog udesa; • učestvuje u izvlačenju povređenog iz automobila i skidanju kacige kod motociklista; • opiše redosled zbrinjavanja povreda kod politraumatizovanih; • vrši trijažu p/o.
|
Nastava u bloku: • Kranio-cerebralne povrede; • Povrede oka i uva; • Povrede organa grudnog koša; • Povrede organa trbuha i karlice; • Kraš povrede; • Blast povrede; • Utopljenje u vodi; • Saobraćajni traumatizam; • Politrauma; • Trijaža p/o. |
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe u bloku (8 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije nastave u bloku.
Mesto realizacije nastave • kabinet za prvu pomoć • nastava u prirodi
Preporuke za realizaciju nastave • Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera; • Koristiti realistički prikaz stanja i povreda; • Organizovati rad u parovima ili grupi; • Organizovati poligon sa većim brojem povređenih/obolelih.
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmeno izlaganje; • testove znanja; • aktivnost na času; • praćenje rada; • samostalni rad.
|
|
|
Naziv modula: |
Iznenada nastale tegobe i bolesti |
|||
|
Trajanje modula: |
6 časova |
|||
|
CILJEVI MODULA |
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: |
OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA |
PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA |
|
|
• Sticanje znanja o postupcima kod najčešćih iznenada nastalih tegoba i bolesti.
|
• prepozna najčešće iznenada nastale tegobe i bolesti i pruži adekvatnu prvu pomoć.
|
Nastava u bloku: • Povišena telesna temperatura; • Bol u grudima; • Hipertenzija; • Bronhijalna astma; • Bol u trbuhu; • Povraćanje i proliv; • Glavobolja i vrtoglavica; • Alergijske reakcije. |
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe u bloku (6 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije nastave u bloku.
Mesto realizacije nastave • kabinet za prvu pomoć; • nastava u prirodi.
Preporuke za realizaciju nastave • Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera; • Koristiti realistički prikaz stanja i povreda; • Organizovati rad u parovima ili grupi; • Organizovati poligon sa većim brojem povređenih/obolelih.
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmeno izlaganje; • testove znanja; • aktivnost na času; • praćenje rada; • samostalni rad. |
|
5. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA, ODNOSNO MODULIMA
- Anatomija i fiziologija
- Fizika
- Hemija