Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Latinski jezik

66

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

60

60

Red.br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Osnovni principi prve pomoći i utvrđivanje stanja povređenih/obolelih lica

8

2.

Poremećaji stanja svesti

6

3.

Kardiopulmonalna reanimacija

8

4.

Krvarenja i rane

8

5.

Povrede kostiju i zglobova

8

6.

Povrede izazvane dejstvom fizičkih, hemijskih i bioloških faktora

8

7.

Povrede pojedinih telesnih segmenata i posebne povrede

8

8.

Iznenada nastale tegobe i bolesti

6

Naziv modula:

Osnovni principi prve pomoći i utvrđivanje stanja povređenih/obolelih lica

Trajanje modula:

8 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA

Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI  MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

•   Upoznavanje sa stanjima koja zahtevaju pružanje neodložne prve pomoći, organizacijom pružanja kao i posebnostima koje zahtevaju različite situacije u akcidentalnim stanjima;

•   Sticanje znanja o načinu provere životnih funkcija (svesti, disanja, cirkulacije);

•   Usvajanje tehnike pregleda p/o radi utvrđivanja znakova povrede/oboljenja i stanja;

•   Prepoznavanje znakova smrti.

•   definiše prvu pomoć i razumeti njen značaj;

•   definiše hitan slučaj;

•   navede karike u lancu spasavanja i izdvoji one na koje utiče spasilac;

•   opiše postupak na mestu nesreće;

•   napravi plan akcije spasioca

•   vodi komunikaciju sa dispečerima službi koje poziva;

•   utvrdi stanje svesti;

•   utvrdi postojanje disanja;

•   utvrdi postojanje srčanog rada;

•   uradi pregled "od glave do pete" i objasni svoje postupke pri pregledu;

•   opiše rane i kasne znake smrti;

•   definiše prividnu (kliničku) smrt.

Nastava u bloku:

•   Pojam, ciljevi, zadaci i značaj prve pomoći;

•   Uloga spasioca u pružanju prve pomoći;

•   Pojam hitnog slučaja;

•   Karike u lancu spasavanja;

•   Postupak na mestu nesreće;

•   Utvrđivanje stanja povređenog/obolelog;

•   Utvrđivanje stanja svesti;

•   Provera disanja;

•   Provera srčanog rada;

•   Pregled "od glave do pete";

•   Postupak sa odećom i obućom;

•   Pojam, vrste i znaci smrti.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

•   vežbe u bloku (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na  grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave

•   kabinet za prvu pomoć

•   nastava u prirodi

Preporuke za realizaciju nastave

•   Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;

•   Prikazati učenicima film sa ovom tematikom; 

•   Organizovati rad u parovima ili grupi;

•   Trijažu u ovom modulu samo definisati.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1. usmeno izlaganje;
2. testove znanja:
3. aktivnost na času;
4. praćenje rada;
5. samostalni rad.

Naziv modula:

Poremećaji stanja svesti

Trajanje modula:

6 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA

Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI  MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

•   Sticanje znanja o različitim poremećajima svesti;

•   Usvajanje veština za pružanje pomoći licima u besvesnom stanju.

•   prepozna različite nivoe poremećaja svesti (somnolencija, sopor, koma);

•   postavi p/o u bočni relaksirajući položaj;

•   prepozna različite poremećaje svesti i zbrine p/o na odgovarajući način.

Nastava u bloku:

•   Pojam, uzroci i klasifikacija poremećaja svesti;

•   Postupak kod poremećaja svesti;

•   Nesvestica;

•   Epilepsija (i histerija);

•   Fras;

•   Potres mozga;

•   Moždani udar;

•   Poremećaji koncentracije šećera u krvi;

•   Koma.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

•   vežbe u bloku (6 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na  grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave

•   kabinet za prvu pomoć

Preporuke za realizaciju nastave

•   Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;

•   Insistirati na traženju medicinske dokumentacije i lekova u odeći unesrećenih;

•   Organizovati rad u parovima ili grupi;

•   Koristiti realistički prikaz stanja.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1.   usmeno izlaganje;

2.   testove znanja;

3.   aktivnost na času;

4.   praćenje rada;

5.   samostalni rad.

Naziv modula:

Kardiopulmonalna reanimacija

Trajanje modula:

8  časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA

Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI  MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

•   Sticanje znanja o kardiopulmonalnoj reanimaciji;

•   Usvajanje veština u tehnici oživljavanja.

•   prepozna prestanak disanja i rada srca;

•   navede uzroke opstrukcije disajnih puteva i opiše postupke uspostavljanja prohodnosti disajnih puteva;

•   izvodi kardiopulmonalnu reanimaciju kod osoba različitog uzrasta ;

•   primeni spoljašnji automatski defibrilator.

Nastava u bloku:

•   Pojam i ciljevi kardiopulmonalne reanimacije;

•   Prestanak disanja i rada srca - uzroci i znaci;

•   Uspostavljanje prohodnosti disajnih puteva;

•   Metode veštačkog disanja;

•   Spoljašnja masaža srca;

•   Specifičnosti KPR kod dece do prve godine starosti;

•   Specifičnosti KPR kod dece uzrasta od prve godine do puberteta;

•   Kada ne započinjati KPR;

•   Najčešće greške u postupku KPR;

•   Primena spoljašnjeg automatskog defibrilatora.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

•   vežbe u bloku (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave

•   kabinet za prvu pomoć

Preporuke za realizaciju nastave

•   Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;

•   Vežbati tehnike KPR na lutkama - fantomima: beba, dete, odrasla osoba;

•   Organizovati rad u parovima ili individualni.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1.   usmeno izlaganje;

2.   testove znanja;

3.   aktivnost na času;

4.   praćenje rada;

5.   samostalni rad.

Naziv modula:

Krvarenja i rane

Trajanje modula:

8  časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA

Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI  MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

•   Sticanje osnovnih znanja o uzrocima i vrstama krvarenja i usvajanje veština privremene hemostaze;

•   Sticanje znanja o zavojnom materijalu i usvajanje tehnika previjanja trouglom maramom i zavojem;

•   Sticanje znanja o ranama i usvajanje veština za njihovo zbrinjavanje.

•   prepozna znake krvarenja i šoka;

•   primenjuje mere u borbi protiv šoka;

•   lokalizuje tačke digitalne kompresije;

•   zaustavi krvarenje različitim metodama;

•   opiše postupak zbrinjavanja amputacionih povreda;

•   pravilno zbrine ranu;

•   opiše postupak kod krvarenja iz prirodnih otvora;

•   pravilno koristi zavojni materijal;

•   previje pojedine telesne segmente trouglom maramom i zavojem.

Nastava u bloku:

•   Krvarenja - vrste i posledice;

•   Hemoragični šok;

•   Metode privremene hemostaze;

•   Traumatska amputacija i postupak kod očekivane replantacije;

•   Krvarenja iz prirodnih otvora;

•   Rane i postupak sa ranama;

•   Strano telo u rani;

•   Ratne rane;

•   Zavojni materijal;

•   Tehnike previjanja pojedinih segmenata tela trouglom maramom i zavojem.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

•   vežbe u bloku (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave

•   kabinet za prvu pomoć;

•   nastava u prirodi.

Preporuke za realizaciju nastave

•   Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;

•   Koristiti realistički prikaz povreda;

•   Organizovati rad u parovima ili grupi.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1.   usmeno izlaganje;

2.   testove znanja;

3.   aktivnost na času;

4.   praćenje rada;

5.   samostalni rad.

Naziv modula:

Povrede kostiju i zglobova

Trajanje modula:

8 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA

Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI  MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

•   Sticanje znanja o uzrocima i vrstama povreda koštano-zglobnog sistema i usvajanje veština za njihovo zbrinjavanje;

•   Sticanje znanja o imobilizacionim sredstvima i usvajanje tehnika njihove primene.

•   prepozna znake povreda zglobova i kostiju;

•   primenjuje mere u borbi protiv šoka;

•   definiše ciljeve i pravila  imobilizacije;

•   izvrši imobilizaciju pojedinih telesnih segmenata;

•   kontroliše postavljenu imobilizaciju;

•   zbrine prelom sa krvarenjem;

•   primeni "trostruki hvat";

•   učestvuje u prenošenju osobe sa povredom kičmenog stuba.

Nastava u bloku:

•   Povrede zglobova: nagnječenje, uganuće, iščašenje i prelom;

•   Povrede kostiju;

•   Imobilizacija - pojam, ciljev;

•   Pravila imobilizacije;

•   Sredstva za imobilizaciju;

•   Imobilizacija kičmenog stuba;

•   Specifičnosti oslobađanja disajnih puteva pri povredi vratne kičme;

•   Imobilizacija gornjih ekstremiteta;

•   Imobilizacija grudnog koša;

•   Imobilizacija karlice;

•   Imobilizacija donjih ekstremiteta.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

•   vežbe u bloku (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave

•   kabinet za prvu pomoć

•   nastava u prirodi

Preporuke za realizaciju nastave

•   Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;

•   Koristiti realistički prikaz povreda;

•   Organizovati rad u parovima ili grupi.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1.   usmeno izlaganje;

2.   testove znanja;

3.   aktivnost na času;

4.   praćenje rada;

5.   samostalni rad.

Naziv modula:

Povrede izazvane dejstvom fizičkih, hemijskih i bioloških faktora

Trajanje modula:

8 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA

Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI  MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

•   Sticanje znanja o povredama izazvanim fizičkim, hemijskim i biološkim faktorima;

•   Usvajanje veština za praktično pružanje prve pomoći.

•   prepozna različite termičke povrede;

•   na odgovarajući način zbrine različite termičke povrede;

•   opiše postupak spasioca u različitim akcidentima i koristi mere samozaštite;

•   pruži adekvatnu prvu pomoć kod povreda elektricitetom;

•   prepozna hemijska oštećenja organizma i zbrine ih na adekvatan način;

•   pruži prvu pomoć kod bioloških povreda.

Nastava u bloku:

• Povrede izazvane dejstvom visoke temperature na organizam: toplotni udar, sunčanica, opekotine;

•   Povrede izazvane dejstvom niske temperature na organizam: hipotermija i smrzotine;

•   Povrede elektricitetom: povrede električnom strujom i udar groma;

•   Hemijske opekotine;

•   Nagla trovanja udisanjem i gutanjem otrova;

•   Trovanja ugljenmonoksidom;

•   Trovanja kaustičnim sredstvima;

•   Trovanje alkoholom, lekovima i psihoaktivnim supstancama;

•   Biološke povrede;

•   Ujed zmija i drugih životinja;

•   Ubodi insekata (pčela, osa, stršljen, škorpion, pauk, krpelj).

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

•   vežbe u bloku (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave

•   kabinet za prvu pomoć

Preporuke za realizaciju nastave

•   Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;

•   Koristiti realistički prikaz stanja i povreda;

•   Organizovati rad u parovima ili grupi.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1.   usmeno izlaganje;

2.   testove znanja;

3.   aktivnost na času;

4.   praćenje rada;

5.   samostalni rad.

Naziv modula:

Povrede pojedinih telesnih segmenata i posebne povrede

Trajanje modula:

8  časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA

Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI  MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

•   Sticanje znanja o povredama pojedinih telesnih segmenata;

•   Sticanje znanja o kraš i blast povredama i utopljenju;

•   Sticanje znanja o povredama u saobraćaju i specifičnostima o postupku na mestu nesreće;

•   Sticanje znanja o politraumi;

•   Sticanje znanja o trijažiranju p/o;

•   Usvajanje veština za praktično pružanje prve pomoći.

•   prepozna i zbrine kraniocerebralne povrede;

•   prepozna i zbrine povrede oka i uva;

•   prepozna i zbrine p/o sa povredama organa trbuha i karlice;

•   prepozna kraš i blast povrede i pruži adekvatnu prvu pomoć;

•   zbrine utopljenika uz poznavanje mera za bezbednost spasioca;

•   opiše postupak kod saobraćajnog udesa;

•   učestvuje u izvlačenju povređenog iz automobila i skidanju kacige kod motociklista;

•   opiše redosled zbrinjavanja povreda kod politraumatizovanih;

•   vrši trijažu p/o.

Nastava u bloku:

•   Kranio-cerebralne povrede;

•   Povrede oka i uva;

•   Povrede organa grudnog koša;

•   Povrede organa trbuha i karlice;

•   Kraš povrede;

•   Blast povrede;

•   Utopljenje u vodi;

•   Saobraćajni traumatizam;

•   Politrauma;

•   Trijaža p/o.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

•   vežbe u bloku (8 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave

•   kabinet za prvu pomoć

•   nastava u prirodi

Preporuke za realizaciju nastave

•   Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;

•   Koristiti realistički prikaz stanja i povreda;

•   Organizovati rad u parovima ili grupi;

•   Organizovati poligon sa većim brojem povređenih/obolelih.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1.   usmeno izlaganje;

2.   testove znanja;

3.   aktivnost na času;

4.   praćenje rada;

5.   samostalni rad.

Naziv modula:

Iznenada nastale tegobe i bolesti

Trajanje modula:

6  časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA

Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI  MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

•   Sticanje znanja o postupcima kod najčešćih iznenada nastalih tegoba i bolesti.

•   prepozna najčešće iznenada nastale tegobe i bolesti i pruži adekvatnu prvu pomoć. 

Nastava u bloku:

•   Povišena telesna temperatura;

•   Bol u grudima;

•   Hipertenzija;

•   Bronhijalna astma;

•   Bol u trbuhu;

•   Povraćanje i proliv;

•   Glavobolja i vrtoglavica;

•   Alergijske reakcije.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

•   vežbe u bloku (6 časova)

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se deli na grupe (do 10 učenika u grupi) prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave

•   kabinet za prvu pomoć;

•   nastava u prirodi.

Preporuke za realizaciju nastave

•   Značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;

•   Koristiti realistički prikaz stanja i povreda;

•   Organizovati rad u parovima ili grupi;

•   Organizovati poligon sa većim brojem povređenih/obolelih.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1.   usmeno izlaganje;

2.   testove znanja;

3.   aktivnost na času;

4.   praćenje rada;

5.   samostalni rad.

Naziv predmeta:

MEDICINSKA ETIKA

Godišnji fond

33 časa 

Razred: prvi

Ciljevi predmeta:

-   Razvijanje moralne svesti, integrisanje saznanja i delanja u praktičnom životu i struci zdravstvenog radnika;

-   Usvajanje osnovnih etičkih pojmova, teorija i sistema vrednosti;

-   Doprinos razvijanju moralne svesti učenika i osetljivosti na neetičke pojave u životu i struci;

-   Osposobljavanje učenika da razumeju smisao moralnih dilema u životu i struci;

-   Podrška  kritičkom mišljenju učenika da uočavaju i razmatraju neetičke pojave i na odgovarajući način reaguju.

TEMA

CILJ

ISHODI

Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI 

PO TEMAMA

NAČIN

OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u etiku

•   Upoznavanje sa osnovnim etičkim pojmovima i teorijama.

•   razume osnovne etičke pojmove;

•   razlikuje sisteme vrednosnih i činjeničnih sudova;

•   razlikuje etičke teorije;

•   prepozna i pojasni pojam svesti kao osnove moralnog delovanja;

•   razume moralnu stvarnost u kojoj živi.

•   Etika i moral;

•   Začeci etičke svesti;

•   Čovek kao predmet etike;

•   Osnovni etički pojmovi (dobro i zlo, moralne norme, odnos stvarnog i normativnog, hipokrizija);

•   Etičke teorije;

•   Čovek kao izvor morala (razum, volja, slobodna volja, osećanja i savest);

•   Etika i profesija (etika i medicina).

•   Na početku školske godine učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave /učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave

 nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

Sadržaj predmeta se ostvaruje kombinovanjem

frontalnog oblika rada, čitanjem i tumačenje tekstova,  korišćenjem video prezentacija sa aktivnim metodama rada kao što su debate, radionice, simulacije, studije slučaja.

Učenike podsticati da sami nalaze materijale iz različitih izvora kao podlošku za rad, kao i da prikupljaju informacije o aktuelnim događajima iz života (posebno u oblasti zdravstva) u kojima prepoznaju  etičke dileme.

Predmet je prirodno povezan sa drugim opšteobrazovnim i stručnim predmetima i učenicima treba stalno ukazivati na moguće korelacije. Posebnu pažnju treba posvetiti opservacijama učenika nastalim na  praktičnoj nastavi jer su tada u neposrednom kontaktu sa pacijentima i mogu im se javiti  pitanja iz oblasti etike pogodna za diskusiju.

Podsticanje kritičkog mišljenja se najbolje postiže u situaciji kada se pred učenike postavljaju zahtevi da rešavaju probleme, donose različite odluke, da vrednuju te odluke, procenjuju njihovu adekvatnost u odnosu na kontekst, da procenjuju njihovu dalekosežnost, upotrebljivost, posledice.

Okvirni broj časova po temama

•   Uvod u etiku (4 časova)

•   Istorija etike (4 časova)

•   Posebni problemi normativne etike (12 časova)

•   Moralni aspekti zdravstvenog poziva (13 časova)

Istorija etike

•   Upoznavanje sa razvojem medicinske etike kroz istoriju..

•   razjasni etičke postupke različitih epoha i  religija;

•   analizira etičko utemeljenje ljudskih prava;

•   objasni uzroke sukoba u međuljudskim odnosima: psihološke, ekonomske, političke, moralne i religiozne.

Razvoj medicinske etike kroz istoriju

Antička etika

Etička učenja srednjeg i novog veka

Etička shvatanja savremenog doba

Postmoderna

•   Mesto etike i morala u  XXI veku.

Posebni problemi normativne etike

•   Razvijanje svesti o moralnoj stvarnosti zdravstvenih radnika.

•   kritički procenjuje nepoželjne pojave u moralnom životu ljudi, odnosu prema budućim generacijama i odnosu prema životnoj sredini;

•   ispravno vrednuje postupke u životu i struci zdravstvenog radnika;

•   poštuje u svakom pojedinačnom slučaju moralni kodeks i pomaže svakom pacijentu bez razlike;

•   uporedi i objasni problem opšteg važenja i utemeljenja vrednosti, moralnih načela i normi;

•   navede i objasni različite oblike povrede savesti (neznanje, nesagledavanje posledica delovanja ili namernog propuštanja delovanja).

•    Zakletve i kodeksi medicinske etike;

•    Deontološki problemi u medicinskoj praksi;

•   Pravno-etički problemi medicinske prakse;

•   Diskriminacija (klasna, politička, etnička, polna i moralna);

•   Moralni aspekti mita i korupcije;

•   Nova etika životne sredine.

•   Odnos prema budućim generacijama;

•   Etičke teme i dileme:

- smrtna kazna - za i protiv;

- samoubistvo - da li čovek ima pravo na taj čin;

-  reći istinu pacijentu ili ne;

- abortus;

- eutanazija ili prirodna smrt;

      - donorstvo organa i genetskog    materijala;

-  kloniranje.

Moralni aspekti zdravstvenog poziva

•   Razumevanje principa svetosti i nepovredivosti ljudskog života;

•   Razumevanje moralnih dilema koje donose novine u savremenoj medicini.

•   se odnosi prema pacijentu poštujući princip primum non nocere;

•   brani stav da je ljudski život najviša vrednost i da sve treba da bude u njegovoj službi;

•   procenjuje kriterijume vrednovanja pojedinih savremenih zahvata u tretiranju pacijenata;

•   shvati praktične posledice koje proizilaze kada se određena teorija primenjuje u životu i u struci zdravstvenih radnika;

•   iskaže kritički odnos prema postojećoj moralnoj praksi na osnovu stečenog znanja;

•   prati savremenu medicinu i praktikuje novine u tretmanu.

•   Moralne obaveze zdravstvenih radnika prema bolesnicima;

•   Etički problemi u zdravstvu (u stomatologiji, medicini, farmaciji);

•   Etički problemi u radu sa decom sa smetnjama u razvoju;

•   Etički pristup u slučaju zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja;

•   Lekarska tajna i pravo pacijenta na privatnost;

•   Etički problemi u privatnoj medicinskoj praksi;

•   Etički aspekti bioinženjeringa i genetskih istraživanja.