CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I
GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume rečenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)
• razume opšti sadržaj kraćih, prilagođenih tekstova
(računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, formularima, oznakama, etiketama)
• razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke i kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost i primena)

Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.
Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika. Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• u nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice (npr. u oglasima, na plakatima)
• razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i primenu)

STRUČNE TEME

• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenom i usmenom obliku na stranom jeziku (telefoniranje, ugovaranje sastanaka, potvrđivanje ili odbijanje rezervacije ili porudžbine, reklamacije i dr.)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
Obnoviti rečenične model obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
- Yes/No pitanja
- "WH" pitanja

• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje
• Slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje na stranom jeziku

• upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

- Direktna i indirektna pitanja

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice

2. Imenice
- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
- Brojive i nebrojive imenice

3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinaotri
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije, popunjavanje formulara, računa i dr. administrativnih papira (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.
Predviđen je po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• sastavlja kratak tekst (mejl, pismo) o odgovarajućoj temi
• piše kratke poruke relevantne za posao (mesto i termini sastanka)
• piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
• popunjava formular gde se traže opširniji lični i poslovni podaci

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
• postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama, vreme, datum)
• napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

- Modalni glagoli: may can, must
- Pasivne konstrukcije - sadašnje vreme/prošlo - the Simple present/past (prošlo vreme receptivno)
- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja)
- used to

2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba.
Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz osnovne i redne brojeve.

Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica.
Množina imenica na: -co, -go, -ca, -ga.
Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città), skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• na jednostavan način sažme i prepriča sadržaj kraćih tekstova

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?)
Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno).

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi.
Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

ZNANJE O JEZIKU

• prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije(imenički i glagolski nastavci, osnovni red reči)

Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme
Priloške rečce ci i vu.

Predlozi
Prosti predlozi du, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti,
dietro.

Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei utaluano. No, uo non sono utaluano. (Tu) seu utaluano?
Složena rečenica:
Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonu utulu.

Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt zapisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so.....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit
najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne.

RUSKI JEZIK

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor.

Imenice
Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine na -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; nominativ
množine na -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -ие, -мя.
Imenice pluralia tantum (receptivno).
Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.

Zamenice
Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие).
Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей,i neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко
obrađivati kao leksiku.

Pridevi
Promena prideva
Poređenje prideva tipa: страший, младаший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худишй.
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl).

Brojevi
Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbs vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove.

Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada
ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести -носить, вести - водить, везти - возить).

Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком isl).

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga.

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi isl).

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezavisno složenim i zavisno složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед тем как isl).

Rečenični modeli

Subjekatsko - predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom
1) kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) otsustvo kopule
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.
Objekatski odnosi
1) direktnim objektom
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) indirektnim objektom
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Zavisnom rečenicom
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.

Vremenski odnosi
Rečenice s odredbom
1) izražene prilogom
Я пришёл раншьше тебя.
2) izražene zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.

Načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom prilogom
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.

Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom.
Он не приехал в срок по болезни.

Atributivni odnosi
Rečenice s atributom
1) u superlativu
А.С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.

FRANCUSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.
Pitanja:
Qui est-ce qui/que
Qu'est-ce qui/que
Que;
Indirektna pitanja
Negacija
pas du tout, non plus, personne
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt/kondicional
Kazivanje vremena
avant de, quand
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom b) infinitivom
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Poređenje prideva
Odredbe za način
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:
présent - présent (istovremena radnja); présent - rassé composé (pre); présent - futur (posle)
Imenička grupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis Nastavci imenica i prideva
teur/trice; al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x
Glagolska grupa
Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa perfekta sa subjektom

Španski jezik

Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima.
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda,
violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Pitanja sa upitnim rečima:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿ Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Hipotetičke rečenice (prvi tip)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…

Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…

Poređenje
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način
Prilozi na -mente i priloške konstrukcije

Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.

Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.

CILJ

ISHODI NA KRAJU
DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I
GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE
FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće iskaze koji sadrže frekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, poslu, porodici, kupovini, školi, bližem okruženju)
• razume najbitnije informacije u kratkim i jednostavnim obaveštenjima (preko razglasa, na ulici, na šalteru) i pravilno ih koristi

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje
• (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera
(mladi i društvene mreže)

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

STRUČNE TEME

• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenom i usmenom obliku na stranom jeziku (telefoniranje, ugovaranje sastanaka, potvrđivanje ili odbijanje rezervacije ili porudžbine, reklamacije i dr.)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
Obnoviti rečenične model obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član
- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice

2. Imenice
- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
- Brojive i nebrojive imenice

3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinaotri
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve

6. Kvanitifikatori

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu
- Modalni glagoli: may, can, must
- Pasivne konstrukcije - sadašnje vreme/prošlo - the Simple present/past (prošlo vreme receptivno)
- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja)
- used to

2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba.
Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz osnovne i redne brojeve.

Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica.
Množina imenica na: -co, -go, -ca, -ga.
Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città),
skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?)
Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno).

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi.
Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere,
andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme
Priloške rečce ci i vu.

Predlozi
Prosti predlozi du, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti,
dietro.

Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei utaluano. No, uo non sono utaluano. (Tu) seu utaluano?
Složena rečenica:
Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonuutulu.

Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni,
kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva,
opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so.....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit
najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor.
Imenice
Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine na -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; nominativ
množine na -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -ие, -мя.
Imenice pluralia tantum (receptivno).
Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.
Zamenice
Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие).
Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей,i neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко
obrađivati kao leksiku.

Pridevi
Promena prideva
Poređenje prideva tipa: страший, младаший;
prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худишй.
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl).

Brojevi
Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbs vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove.

Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada
ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести -носить, вести - водить, везти - возить).

Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком isl).

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga.

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi isl).

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezaviso složenim i zavisno složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед тем как isl).

Rečenični modeli
Subjekatsko - predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom
1) kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) otsutstvo kopule
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.

Objekatski odnosi
1) direktnim objektom
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) indirektnim objektom
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Zavisnom rečenicom
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.

Vremenski odnosi
Rečenice s odredbom
1) izražene prilogom
Я пришёл раншьше тебя.
2) izražene zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.

Načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom prilogom
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.

Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom.
Он не приехал в срок по болезни.
Atributivni odnosi
Rečenice s atributom
1) u superlativu
А.С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.

FRANCUSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.
Pitanja:
Qui est-ce qui/que
Qu'est-ce qui/que
Que;
Indirektna pitanja
Negacija
pas du tout, non plus, personne
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt/kondicional
Kazivanje vremena
avant de, quand
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom b) infinitivom
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Poređenje prideva
Odredbe za način
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:
présent - présent (istovremena radnja); présent - passé composé (pre); présent - futur (posle)
Imenička grupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis. Nastavci imenica i prideva
teur/trice; al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x
Glagolska grupa
Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa perfekta sa subjektom

ŠPANSKI JEZIK

Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima.

Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda,
violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Pitanja sa upitnim rečima:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿ Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Hipotetičke rečenice (prvi tip)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…

Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…

Poređenje
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način
Prilozi na -mente i priloške konstrukcije

Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.

Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih
materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.
Predviđen je po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• čita i razume različite vrste kratkih i prilagođenih tekstova (jednostavnija lična / poslovna pisma, pozivnice, termini, prospekti, uputstva, oglasi) prepoznajući osnovna značenja i relevantne detalje
• otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta i /ili pomoću rečnika
• uoči predvidljive informacije (kad, gde, ko, koliko, zašto) u svakodnevnim tekstovima (reklame, oglasi, jelovnici, prospekti) kao i jednostavnijim stručnim tekstovima
(formulari, šeme, izveštaji)

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• opisuje situacije, priča o doga đajima i argumentuje stavove koristeći jednostavne izraze i rečenice
• vodi jednostavne razgovore (telefonira), daje informacije i uputstva, ugovara termine
• reaguje učtivo na pitanja, zahteve, pozive, izvinjenja sagovornika

PISANJE

• sastavlja kraći tekst (mejl, pismo) u određene lične i poslovne svrhe (obaveštenje, ugovaranje, pomeranje termina)
• piše kraći tekst o firmi, poslovanju i personalu
• piše izveštaj na osnovu beleški

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• komunicira u svakodnevnim situacijama i razmenjuje informacije, bliske njegovim interesovanjima (pismeno i usmeno)

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• prevodi usmeno ili pismeno kratke poruke u skladu sa potrebama komunikacije

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• argumentuje svoj stav o medijskom tekstu smisleno i svrsishodno koristi izvore informacija koje su relevantne za struku i obavljanja posla

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika;
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (56 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

• Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa

• Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom;
• Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja;
• Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa;
• Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali;
• U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa;

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova);
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu);
• Atletika (11 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (11 časova);
• Sportska igra: po izboru škole(12 časova);
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova);
• Provera znanja i veština (4 časa).

• POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.
- Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice;
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj tehnikom uvinuća
Skok uvis leđnom
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomene:
- Nastavnik formira grupe na osnovu umenja (veština) učenika stečenih posle osnovne škole: osnovni, srednji i napredni nivo
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred;
- stav na šakama, izdržaj, kolut napred;
- dva povezana premeta strance udesno i ulevo;
- za napredni nivo premet strance sa okretom za 180° i doskokom na obe noge ("rondat")

2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka
3. Krugovi
Za učenike /dohvatni krugovi/:
- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust u vis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust u vis prednji.
Za učenice /dohvatni krugovi/:
- uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib, njih u zgibu /uz pomoć/; spust u vis stojeći
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa okretom za 180° (okret prema pritci);
- njih u uporu, u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, u prednjihu sklek
Za učenice /dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila/:
- naskok u upor na n/p, premah jednom nogom do upora jašućeg, prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne premah i saskok sa okretom za 90° (odnoška), završiti bokom prema pritci.
5. Vratilo
Za učenike /dohvatno vratilo/:
- sunožnim odrivom uzmak; kovrtljaj nazad u uporu prednjem; saskok zamahom u zanoženje (zanjihom).
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnožno desnom; okret za 90°, uporom rukama ispred tela prednos raznožno; osloncem nogu iza tela (napredniji nivo: zamahom u zanoženje) do upora čučećeg; usprav, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima, vaga pretklonom, usklon, saskok pruženim telom (čeono ili bočno u odnosu na spravu)
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred; premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno odnoženjem desne, saskok sa okretom za 90 o ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
• Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre;
• Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre;
• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje;
• Preporuka: ukoliko je moguće, organizovati nastavu plivanja (posebno obuku za neplivače).

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Atletika;

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru);

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi;
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život;
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (6 časova)
• praktična nastava (56 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (5 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (11 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (11) časova.
• Sportska igra: po izboru škole(11 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (9 časova).
• Plivanje (9 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Atletika;

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru);

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje.

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove;
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Učenici će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima;
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu(lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice
Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
-800 m učenice,
-1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnika.
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, provlak zgrčeno napred do upora pred rukama (opruženo);
- kolut napred i spojeno uspravom do vage pretklonom i zanoženjem, izdržaj
- premet strance uporom u "bolju" stranu i spojeno, premet strance u "slabiju" stranu
- za napredni nivo premet napred uporom
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka i preskoci sa zanoženjem
3. Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- njih, zanjihom saskok, uz pomoć.
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stav na ramenima, spust nazad u upor sedeći raznožno, prehvat rukama iza butina, snožiti i zanjihom saskok.
Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- vis na v/p licem prema n/p: klim, premah zgrčeno jednom nogom do visa ležećeg na n/p, prehvat (može raznoručno) na n/p do upora jašućeg; premah odnožno prednožnom (unazad) do upora prednjeg; zamahom unazad (zanjihom) saskok pruženim telom;
- jedna pritka: naskok u upr prednji, premah odnožno jednom nogom do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred).
5. Vratilo
Za učenike /doskočno vratilo/
- iz mirnog visa uzmak do upora, zamahom nogama unazad (zanjihom) saskok uvito
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći; okret za 90 ° usprav u uspon, okret za 180 °, lagano trčanje na prstima, skok sa promenom nogu, koraci u usponu do kraja grede; saskok zgrčeno (bočno u odnosu na gredu).
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.
Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
Da li treba reći da se igra razlikuje od one u prvom razredu?
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika;
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (4 časa)
• praktična nastava (52 časa)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.
Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.
Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (5 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (10 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (10) časova.
• Sportska igra: po izboru škole(10 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (8 časova).
• Plivanje (9 časova).
• Provera znanja i veština (4 č).

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Program po izboru učenika:

• Ritmička gimnastika i narodni plesovi;

• Sportska igra (po izboru);

• Rukomet;

• Fudbal;

• Košarka;

• Odbojka;

• Plivanje;

• Borilačke veštine;

• Klizanje, smučanje;

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine; ali bez stvaranja krutih motoričkih automatizama
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma sjedinjavanjem kinetičkih i energetskih elemenata u cjeline: u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi (da li si ovo namerno izbacio?.
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

• RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
- Savladavanje osnovnih vežbi: dokorak,", menjajući korak galopom u svim pravcima, polkin korak, daleko visoki skok, "makazice;
- Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i u kretanju bez rekvizita i sa rekvizitima, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo,
- Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima.
- Treba savladati najmanje pet narodnih plesova.
- Priprema za takmičenje i priredbe i učešće na njima.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)

- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru.

RUKOMET
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte, ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igrača i napad protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad "čovek na čoveka". Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre.
- Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

FUDBAL
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila malog fudbala.
- Učestvovanje na raznim školskim i međuškolskim takmičenjima.

KOŠARKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika košarke. Šutiranje na koš iz mesta i kretanja, šut sa jednom ili obema rukama, sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i "čovek na čoveka". Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip bloka.
- Pravila igre i suđenje.
- Učestvovanje na razrednim i školskim takmičenjima.

ODBOJKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika odbojke. Igra sa povučenim i isturenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre i suđenja.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

PLIVANJE
- Upoznavanje i primena osnovnih sigurnosnih mera u plivanju;
- Usvajanje dve tehnike plivanja (po sklonostima i izboru učenika). Vežbanje radi postizanja boljih rezultata. Skok na startu i okreti.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

BORILAČKE VEŠTINE
- Izbor borilačke veštine koja se izučava na matičnim fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, i koja je u programu Školskih sportskih takmičenja. Nastavnik u skladu sa mogućnostima škole i interesovanjima učenika predlaže nastavni program.

KLIZANJE I SKIJANJE
- Programski zadaci iz klizanja i skijanja obuhvataju savladavanje osnovne tehnike i upoznavanje sa pravilima takmičenja. Nastavnik predlaže nastavni program, koji se zasniva na programu klizanja i predmeta skijanje na matičnim fakultetima

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

REALNI BROJEVI

• Proširivanje znanja o skupu realnih brojeva
• Upoznavanje sa pojmovima apsolutna i relativna greška

• razlikuje različite zapise brojeva iz skupova N, Z, Q, i te brojeve prikazuje na brojnoj pravoj i poredi ih.
• razlikuje osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i uočava relacije N⊂Z⊂Q⊂R, I⊂R
• izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada
• odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi
• zaokrugli broj na određeni broj decimala
• odredi apsolutnu i relativnu grešku

• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima
• Apsolutna vrednost realnog broja
• Približna vrednost realnih brojeva, pravila zaokrugljivanja
• Apsolutna i relativna greška

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (68 časova).

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja;
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika;
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje;
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika;
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu;
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija.

PROPORCIONALNOST

• Proširivanje znanja o proporcijama i procentnom računu
• Osposobljavanje za primenu proporcija i procenata na rešavanje realnih probleme

• izračuna određen deo neke veličine
• odredi nepoznate članove proste proporcije
• proširi ili skrati razmeru i primeni je u rešavanju problema podele
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine, primeni je pri rešavanju jednostavnih problema i. prikaže grafički
• odredi nepoznatu glavnicu, procenat ili procentni iznos

• Razmera i proporcija
• Direktna i obrnuta proporcionalnost
• Prost srazmerni račun
• Račun podele
• Procentni i promilni račun

RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI

• Proširivanje znanja o polinomima
• Razumevanje postupka rastavljanja polinoma na činioce i određivanja NZS i NZD polinoma

• sabira, oduzima i množi polinome
• primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma
• rastavi polinom na činioce
• odredi NZD i NZS polinoma
• transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz

• Polinomi
• Rastavljanje polinoma na činioce
• NZD i NZS polinoma
• Transformacije racionalnih algebarskih izraza

• Realni brojevi: sadržaje o greškama povezati sa stručnim predmetima, izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja.

• Proporcionalnost: koristiti što više konkretnih primera iz života i struke (recepture za određene prehrambene proizvode, energetska vrednost obroka i sl).

• Racionalni algebarski izrazi: težište treba da bude na raznovrsnosti ideja, svrsi i suštini transformacija polinoma i algebarskih razlomaka, a ne na radu sa komplikovanimizrazima.

• Geometrija: insistirati na preciznosti, urednosti i pravilnoj terminologiji.

• Linearne jednačine i nejednačine: istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije. Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima hemije i primerima iz svakodnevnog života.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

GEOMETRIJA

• Obnavljanje osnovnih pojmova u geometriji
• Proširivanje znanja o trouglovima i četvorouglovima

• razlikuje osnovne i izvedene geometrijske pojmove
• razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni)
• navede i primeni veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima)
• navede i primeni relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• definiše pojmove simetrala duži, simetrala ugla, težišna duž i srednja linija trougla
• konstruiše simetralu duži, simetralu ugla i visinu trougla
• konstruiše značajne tačke trougla
• navede svojstvo težišta
• navede osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu
• razlikuje vrste četvorouglova i njihove osobine
• navede stavove o paralelogramu i ume da ih primeni
• navede osobine specijalnih paralelograma
• formuliše Talesovu teoremu i primeni je na podelu duži na n jednakih delova

• Geometrijski pojmovi i veze između njih
• Trougao
• Značajne tačke trougla
• Četvorougao
• Talesova teorema

LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE

• Proširivanje znanja o linearnoj jednačini, nejednačini i funkciji
• Osposobljavanje za analizu grafika funkcije i njegovu primenu
• Primena znanja o linearnim jednačinama, sistemima i nejednačinama na realne probleme

• definiše pojam linearne jednačine
• reši linearnu jednačinu
• primeni linearnu jednačinu na rešavanje problema
• reši jednačinu koje se svodi na linearnu jednačinu
• definiše pojam linearne funkcije
• prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju
• reši linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja
• reši sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate

• Linearna jednačina i njene primene
• Linearna funkcija i njen grafik
• Linearna nejednačina
• Sistem linearnih jednačina

Okvirni broj časova po temama
• Realni brojevi 8 časova;
• Proporcionalnost 11 časova;
• Racionalni algebarski izrazi 13 časova;
• Geometrija 14 časova;
• Linearne jednačine i nejednačine 14 časova.
• Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 8 časova.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

TRIGONOMETRIJA PRAVOUGLOG TROUGLA

• Razumevanje osnovnih trigonometrijskih funkcija i identičnosti
• Osposobljavanje za primenu trigonometrijskih funkcija u praktičnim problemima

• definiše osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla
• izračuna osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla pravouglog trougla kada su date dve stranice
• konstruiše oštar ugao ako je poznata jedna njegova trigonometrijska funkcija
• navede trigonometrijske identičnosti i primenjuje ih u određivanju vrednosti trigonometrijskih funkcija ako je poznata vrednost jedne od njih
• navede vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30°, 45°, 60°) i sa kalkulatora pročita vrednosti za ostale oštre uglove i obrnuto (određuje oštar ugao ako je poznata vrednost trigonometrijske funkcije)
• primeni elemente trigonometrije pravouglog trougla na rešavanje praktičnih problema

• Definicije trigonometrijskih funkcija u pravouglom trouglu
• Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 0° , 30°, 45°, 60°, 90°
• Osnovne trigonometrijske identičnosti
• Rešavanje pravouglog trougla

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa).

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja;
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika;
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje;
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika;
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu;
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija.

• Trigonometrija pravouglog trougla: sadržaje povezivati sa odgovarajućim primerima iz života. Ponoviti pravila zaokrugljivanja brojeva na određeni broj decimala. Osposobiti učenike za upotrebu kalkulatora kao pomoćnog sredstva pri rešavanju problema primenom trigonometrije.

• Stepenovanje i korenovanje: pri proširivanju skupa iz koga je izložilac, naglasiti permanentnost osobina stepenovanja. Osposobiti učenike da pomoću kalkulatora odrede vrednosti korena i stepena datog broja.

• Funkcija i grafik funkcije: prilikom obrade koristiti što više konkretnih primera iz života i struke.

• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija: pokazati odnose između rešenja i koeficijenata, kao i rastavljanje kvadratnog trinoma na činioce. Nacrtati svih šest oblika kvadratne funkcije. Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza kvadratne funkcije.

• Tela: koristiti simulacije preseka na računaru. Sadržaje povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života.

• Nizovi: nizove zadavati formulom, navođenjem članova i rekurentno.Primere nizova uzimati iz raznih oblasti matematike, (npr. iz geometrije) kao i iz svakodnevnog života (npr. problem složenog interesnog računa).

STEPENOVANJE I KORENOVANJE

• Proširivanje znanja o stepenovanju i korenovanju
• Uočavanje veza između stepenovanja i korenovanja
• Ovladavanje postupkom racionalisanja imenioca

• navede osobine operacija stepenovanja sa celim eksponentom i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• navede osobine operacija korenovanja i primeni ih u transformacijama jednostavnih izraza
• navede osobine operacija stepenovanja sa racionalnim izložiocem i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• racionališe imenilac razlomka u jednostavnim slučajevima

• Pojam stepena. Operacije sa stepenima
• Stepen sa celim izložiocem
• Pojam korena. Operacije sa korenima
• Stepen sa racionalnim izložiocem
• Racionalisanje imenioca razlomka

FUNKCIJA I GRAFIK FUNKCIJE

• Upoznavanje osnovnih svojstava funkcija
• Osposobljavanje za predstavljanje podataka različitim grafičkim oblicima i analizu datih podataka

• navede primere funkcija
• odredi znak, intervale monotonosti, maksimum i minimum na datom grafiku
• pročita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele i odredi minimum ili maksimum i srednju vrednost zavisne veličine
• podatke predstavljene u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom

• Pojam funkcije.
• Funkcije sa konačnim domenom
• Grafičko predstavljanje funkcije
• Čitanje grafika funkcije (određivanje znaka, intervala monotonosti, maksimuma, minimuma) - bez formalne definicije tih pojmova
• Različiti grafički oblici predstavljanja funkcija sa konačnim domenom (tabela, grafik, dijagram, krug)
• Određivanje maksimuma, minimuma i srednje vrednosti zavisne veličine

KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA

• Sticanje osnovnih znanja potrebnih za rešavanje kvadratnih jednačina
• Osposobljavanje za skiciranje i analizu grafika kvadratne funkcije

• reši nepotpunu kvadratnu jednačinu u skupu R
• navede primer kvadratne jednačine koja nema rešenja u skupu R
• primeni obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• odredi prirodu rešenja kvadratne jednačine
• rastavi kvadratni trinom
• skicira i analizira grafik kvadratne funkcije (da pročita nule funkcije, maksimum ili minimum, gde raste, a gde opada)

• Kvadratna jednačina
• Obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• Priroda rešenja kvadratne jednačine
• Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
• Kvadratna funkcija i njen grafik

TELA

• Proširivanje znanja o telima
• Uočavanje odnosa u prostoru
• Razumevanje površine i zapremine tela i primena na konkretne primere

• izračuna obim i površinu figura u ravni
• razlikuje pravilne poliedre
• izračuna površinu i zapreminu kocke i kvadra
• izračuna površinu i zapreminu pravilne šestougaona prizme i valjka
• izračuna površinu i zapreminu lopte
• odredi površinu jednostavnih ravnih preseka tela

• Obim i površina figura u ravni
• Prizme i vrste prizmi. Površina i zapremina prizme
• Površina i zapremina kocke i kvadra
• Površina i zapremina pravilne šestougaona prizme
• Valjak. Površina i zapremina valjka
• Lopta. Površina i zapremina lopte
• Jednostavni ravni preseci tela

NIZOVI

• Upoznavanje sa pojmom niza
• Razumevanje pojmova aritmetički i geometrijski niz i primena na konkretne probleme

• prepozna niz i da ga nastavi (jednostavniji primeri)
• prepozna aritmetički niz, objasni šta su n i d i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• prepozna geometrijski niz, objasni šta su n i q i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova geometrijskog niza

• Pojam niza
• Aritmetički niz
• Zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• Geometrijski niz
• Zbir prvih n članova geometrijskog niza

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

Okvirni broj časova po temama
• Trigonometrija pravouglog trougla 7 časova;
• Stepenovanje i korenovanje 12 časova;
• Funkcija i grafik funkcije 6 časova;
• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija 15 časova;
• Tela 10 časova;
• Nizovi 6 časova.

Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 8 časova.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI

• Upoznavanje sa koordinatnom metodom
• Razumevanje zavisnosti položaja prave i međusobnog položaja dve prave od koeficijenata k i n
• Razumevanje zavisnosti položaja kružnice i međusobnog položaja prave i kružnice od koeficijenata u njihovim jednačinama

• primeni Gausov algoritam na rešavanje sistema linearnih jednačina(3*3)
• izračuna rastojanje između dve tačke i obim trougla ako su date koordinate njegovih temena
• razlikuje opšti oblik jednačine prave od eksplicitnog oblika i prevede jedan zapis u drugi
• objasni položaj prave u koordinatnom sistemu u zavisnosti od koeficijenata k i n
• odredi jednačinu prave određenu datom tačkom i datim koeficijentom pravca
• odredi jednačinu prave određenu datim dvema tačkama
• primeni uslov paralelnosti dve prave
• izračuna rastojanje tačke od prave
• prevede opšti oblik jednačine kružnice u eksplicitni
• odredi položaj kružnice u Dekartovom koordinatnom sistemu i poluprečnik kružnice

• Sistemi linearnih jednačina. Gausov algoritam
• Dekartov koordinatni sistem u ravni. Koordinate tačke i rastojanje između dve tačke
• Jednačina prave u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu. Opšti i eksplicitni oblik jednačine prave
• Jednačina prave određena tačkom i koeficijentom pravca
• Jednačina prave određena dvema tačkama
• Uzajamni položaj dve prave
• Normalni oblik jednačine prave i rastojanje tačke od prave
• Jednačina kružnice
• Uzajamni položaj prave i kružnice

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE

• Upoznavanje sa osnovnim elementima finansijske matematike
• Uočavanje razlike između prostog i složenog kamatnog računa
• Osposobljavanje za primenu stečenih znanja u svakodnevnom životu

• primeni kamatni račun od sto (vreme dato u godinama, mesecima ili danima)
• primeni kamatni račun više sto i niže sto
• objasni pojam menice i na koji način se upotrebljava
• primeni prost kamatni račun na obračunavanje kamate kod štednih uloga i potrošačkih kredita
• pokaže razliku između prostog i složenog kamatnog računa na datom primeru

• Prost kamatni račun (kamatni račun od sto, više sto i niže sto)
• Primena prostog kamatnog računa (rad sa menicama i sa računom štednog uloga, potrošački krediti)
• Pojam složenog kamatnog računa

• Analitička geometrija u ravni: istaći da je analitička geometrija na određeni način spoj algebre i geometrije i povezati primenu analitičkog aparata sa rešavanjem određenih zadataka iz geometrije. Ukazati na veze između različitih oblika jednačine prave. Jednačinu kružnice obraditi u opštem i kanonskom obliku.

• Elementi finansijske matematike: koristiti što više konkretnih primera iz života.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

Okvirni broj časova po temama
• Analitička geometrija u ravni: 17 časova;
• Elementi finansijske matematike: 9 časova;

Za realizaciju 2 pismena zadatka sa ispravkama planirana su 4 časa.

RAZRED

NASTAVA

Profesionalna praksa

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

68

68

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Osnove računarske tehnike

12

2.

Obrada teksta

16

3.

Tabelarni proračuni

16

4.

Slajd - prezentacije

10

5.

Internet i elektronska komunikacija

14

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje osnovnih mogućnosti računarskog sistema

• klasifikuje faze istorijskog razvoja računara
• navede primere upotrebe RS u svakodnevnom životu
• definiše pojmove hardvera i softvera
• objasni Fon Nojmanov model računara
• razlikuje jedinice za meru količine podataka
• razlikuje osnovne komponente računara
• razlikuje faktore koji utiču na performanse računara
• razlikuje vrste softvera
• definiše operativni sistem (OS) i navodi njegove glavne funkcije
• podešava radno okruženje OS
• hijerarhijski organizuje fascikle i upravlja fasciklama i datotekama
• razlikuje tipove datoteka
• koristi tekst editor operativnog sistema
• crta pomoću programa za crtanje u okviru OS
• instalira novi softver
• kompresuje i dekompresuje datoteke i fascikle
• obezbeđuje zaštitu računara od štetnog softvera
• instalira periferne uređaje
• navodi primere i prednosti umrežavanja računara
• manipuliše deljivim resursima u lokalnoj mreži
• upravlja štampanjem dokumenata
• primenjuje zdravstvene i sigurnosne mere zaštite pri korišćenju računara
• objasni uticaj korišćenja računara na životnu sredinu
• primenjuje i poštuje zakonska rešenja u vezi sa autorskim pravima i zaštitom podataka

• Istorijski razvoj tehnologija za skladištenje, obradu i prenos podataka
• primena RS u raznim oblastima ljudske delatnosti
• blok-shema Fon Nojmanovog modela računarskog sistema
• jedinice za merenje količine podatka (bit, bajt, redovi veličine)
• osnovne komponente računara i njihov uticaj na performanse računara
• vrste i podela softvera, glavne funkcije OS-a
• podešavanje radnog okruženja (pozadina radne površine, sat, kalendar, jezik tastature, rezolucija monitora...)
• koncepti organizacije datoteka i fascikli
• tipovi datoteka
• tekst editor crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• program za crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• instalacija korisničkog softvera
• programi za arhiviranje podataka
• programi za zaštitu računara od štetnog softvera
• instalacija perifernih uređaja
• deljenje resursa u okviru lokalne mreže
• podešavanje parametara štampe
• faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara, životnu sredinu i mere za njihovu minimizaciju
• vrste licenci, autorska prava i zaštita podataka

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
1. laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu.
• Pri realizaciji modula insistirati na veštinama.
• Princip rada računarskog sistema objasniti praveći paralelu sa sistemima koji su učenicima već poznati iz ranijeg iskustva.
• Osnovne komponente računara: objasniti učenicima način povezivanja računara, ulazno - izlazne portove i uređaje spoljašnje memorije, a centralnu jedinicu samo na nivou osnovne blok - šeme (matična ploča, napajanje, RAM, procesor, grafička, zvučna i mrežna karta).
• Objasniti značaj i napraviti hijerarhiju uticaja pojedinih komponenti RS na performanse računara.
• Podelu softvera uraditi na nivou: OS, aplikativni softver i drajveri i objasniti njihovu namenu.
• Pri podešavanju radnog okruženja posebnu pažnju obratiti na regionalna podešavanja
• Pri realizaciji hijerarhijske organizacije fascikli objasniti učenicima njen značaj.
• Instalaciju softvera realizovati na programima za zaštitu računara i arhiviranje podataka.
• Instalaciju perifernih uređaja uraditi na primeru štampača.
• Objasniti učenicima značaj pravilnog držanja tela, osvetljenja, dužine rada bez pauze...
• Insistirati na poštovanju i doslednom sprovođenju autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda
• Testove znanja
• Testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programima za obradu teksta

• podešava radno okruženje programa za obradu teksta
• upravlja tekstualnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
• kreira i uređuje tekstualne dokumente
• kreira i uređuje tabele
• umetne objekte u tekst i modifikuje ih
• napravi cirkularna pisma
• podešava parametre izgleda stranice tekstualnog dokumenta
• pronalazi i ispravlja pravopisne i slovne greške pomoću alata ugrađenih u program za obradu teksta
• pregleda i štampa tekstualni dokument

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje teksta (unos teksta, simbola i specijalnih karaktera)
• formatiranje teksta (slova, oblikovanje, indeksiranje, eksponiranje, boja, promena veličine slova)
• formatiranje pasusa
• stilovi
• kreiranje i formatiranje tabele
• unošenje podataka i modifikovanje tabele
• rad sa objektima (umetanje, kopiranje, premeštanje, promena veličine...)
• izrada cirkularnog pisma, izbor liste primalaca, umetanje podataka, snimanje i štampanje
• podešavanje parametara izgleda stranice dokumenta (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje pravopisnih grešaka, kontrolor pravopisa
• pregledanje dokumenta pre štampanja, štampanje celog dokumenta, pojedinačnih stranica i određivanje broja kopija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima (forme, tekstovi, obrasci, izveštaji i sl. sa kakvima će učenik raditi pri obavljanju stručnih poslova)
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Insistirati na pravilnom formatiranju paragrafa (maksimalno koristiti mogućnosti koje pruža program, izbegavati ponovljenu upotrebu tastera "enter" i "razmak")
• Pri obradi tabela kao primer uraditi tabelu koja će se kasnije koristiti pri izradi cirkularnog pisma.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programom za tabelarne proračune

• podešava radno okruženje programa za tabelarne proračune
• upravlja tabelarnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
• unosi podatke različitih tipova - pojedinačno i automatski
• izmeni sadržaje ćelija
• sortira i postavlja filtere
• manipuliše vrstama i kolonama
• organizuje radne listove
• unosi formule u ćelije
• formatira ćelije
• bira, oblikuje i modifikuje grafikone
• podešava izgled stranice za štampanje tabelarnog dokumenta
• ispravlja greške u formulama i tekstu
• pregleda i štampa tabelarni dokument

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje podataka (pojedinačni sadržaji ćelija i automatske popune)
• menjanje tipa i sadržaja ćelije
• sortiranje i filtriranje
• podešavanje dimenzija, premetanje, fiksiranje i sakrivanje redova i kolona
• dodavanje, brisanje, premeštanje i preimenovanje radnih listova
• unošenje formula sa osnovnim aritmetičkim operacijama, koristeći reference na ćelije
• funkcije za: sumiranje, srednju vrednost, minimum, maksimum, prebrojavanje, zaokruživanje
• logičke funkcije
• kopiranje formula, relativno i apsolutno referenciranje ćelija
• formatiranje ćelija (broj decimalnih mesta, datum, valuta, procenat, poravnanje, prelom, orijentacija, spajanje ćelija, font, boja sadržaja i pozadine, stil i boja rama ćelije)
• namena različitih tipova grafikona, prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona
• podešavanje izgleda stranice dokumenta za štampanje (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje grešaka u formulama i tekstu
• pregledanje dokumenta pre štampanja, automatsko štampanje naslovnog reda, štampanje opsega ćelija, celog radnog lista, celog dokumenta, grafikona i određivanje broja kopija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Logičke funkcije: izbor funkcija prilagoditi nivou znanja učenika i potrebama obrazovnog profila.
• Formatiranje ćelija obrađivati tokom dva časa
• Pri obradi grafikona, pokazati različite vrste grafikona (histograme, linijske, i "pite"; objasniti njihovu namenu; pokazati podešavanje pojedinih elemenata grafikona).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za izradu slajd - prezentacija i njihovo prezentovanje

• podešava radno okruženje programa za izradu slajd - prezentacije
• upravlja slajd - prezentacijama i čuva ih u različitim formatima i verzijama
• dodaje i premešta slajdove
• pripremi prezentaciju u skladu sa pravilima i smernicama za izradu prezentacije
• koristi različite organizacije slajda
• unosi i formatira tekst na slajdu
• dodaje objekte na slajd
• unosi beleške uz slajd
• podešava pozadinu slajda
• koristi i modifikuje gotove dizajn - teme
• dodaje i podešava animacione efekte objektima
• bira i podešava prelaze između slajdova
• izrađuje interaktivne slajd prezentacije
• razlikuje vrste pogleda na prezentaciju
• priprema za štampu i štampa prezentaciju
• podešava prezentaciju za javno prikazivanje;
• priprema prezentacije za prikazivanje sa drugog računara
• izlaže slajd-prezentaciju

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• dodavanje i manipulacija slajdovima
• osnovna pravila i smernice za izradu prezentacije (količina teksta i objekata po slajdu, veličina i vrsta slova, dizajn...)
• organizacija slajda: slajdovi sa tekstom, tabelama, dijagramima i grafikonima
• formatiranje teksta
• dodavanje objekata na slajd (zvuk, film....)
• pozadina slajda (boje, prelivi, šrafure, teksture i slike)
• dizajn - teme
• animacioni efekti (vrste, podešavanje parametara, animacione šeme)
• prelaz između slajdova
• interaktivna prezentacija (hiperlinkovi i akciona dugmad)
• vrste pogleda na prezentaciju
• štampanje prezentacije
• podešavanje prezentacije za javno prikazivanje (ručno, automatski, u petlji...)
• nastup prezentera (položaj prezentera, verbalna i neverbalna komunikacija, savladavanje treme...)

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Praktičnu realizaciju modula izvesti u nekom od programa za izradu slajd prezentacije.
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Kroz ceo modul učenik treba da radi na jednoj prezentaciji čija je tematika vezana za konkretan obrazovni profil i da na njoj primeni sva usvojena znanja i veštine.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Izvođenje nastave započeti objašnjenjima nastavnika a zatim usmeriti učenike da samostalno vežbaju.
• Insistirati na značaju slajd prezentacija i važnosti kvalitetnog prezentovanja.
• Podsticati kod učenika kreativnost.
• Poslednja dva časa učenici prezentuju svoje radove i diskutuju o njima.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta i elektronsku komunikaciju

• objasni pojam i strukturu Interneta
• razlikuje načine povezivanja računara sa Internetom
• razlikuje Internet - servise
• objasni pojmove hiperteksta i WWW
• koristi sadržaje sa veba (WWW - servisa)
• pronalazi sadržaje na vebu pomoću pretraživača
• procenjuje sadržaje sa veba na kritički način
• preuzima sadržaje sa veba
• komunicira putem elektronske pošte
• razlikuje prednosti i nedostatke elektronske komunikacije
• koristi raznovrsne Internet - servise
• popunjava i šalje veb - bazirane obrasce
• objašnjava pojam elektronskog poslovanja
• primeni servis "u oblaku"
• objašnjava moguće zloupotrebe Interneta
• primenjuje bezbednosne mere prilikom korišćenja Interneta
• primenjuje pravila lepog ponašanja na mreži
• poštuje autorska prava za sadržaje preuzete sa mreže

• istorijski razvoj Interneta i struktura
• adrese i protokoli
• načini povezivanja računara sa Internetom (prednosti i nedostaci svakog od njih)
• servisi Interneta (WWW, elektronska pošta, FTP...)
• WWW, veb - pregledač (vrste, otvaranje i podešavanje)
• korišćenje pretraživača (osnovno i napredno)
• pouzdanost izvora informacija.
• medijska pismenost.
• preuzimanje sadržaja sa veba (snimanjem veb stranice, kopiranjem sadržaja sa veb stranice, preuzimanjem datoteke)
• programi za elektronsku poštu ("veb - mejl" i programi za preuzimanje pošte na lokalni računar)
• radno okruženje programa za elektronsku poštu
• postavljanje adrese primaoca ("za", "kopija", "nevidljiva kopija")
• prijem i slanje elektronske pošte, bez i sa prilogom
• napredne mogućnosti programa za preuzimanje el. pošte (uređivanje adresara, uređivanje fascikli, automatsko sortiranje pošte...)
• veb - obrasci raznovrsne namene
• elektronsko poslovanje u trgovini i javnoj upravi
• prednosti i nedostaci elektronske komunikacije
• socijalne mreže, forumi, sistemi za brze poruke, sistemi za elektronsko učenje...
• računarski servisi "u oblaku", rad sa tekstom, tabelama i datotekama.
• bezbednost dece na Internetu
• bezbednosni rizici korišćenja elektronske komunikacije
• pravila lepog ponašanja u elektronskoj komunikaciji

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Tokom realizacije svih sadržaja modula insistirati na mogućnostima zloupotrebe Interneta a pogotovo na bezbednosti korisnika, pouzdanosti informacija i sprečavanju zloupotrebe dece.
• Pri pretraživanju Interneta učenike usmeriti ka traženju obrazovnih veb sajtova i korišćenju sistema za elektronsko učenje.
• Pri obradi elektronskog poslovanja demonstrirati različite vrste veb obrazaca koji se koriste za poručivanje i plaćanje robe putem Interneta, poručivanje dokumenata...
• Pokazati rad sa tekstom, rad sa tabelama i skladištenje podataka u nekom od servisa "u oblaku" (cloud computing), dostupnih putem veba.
• Preuzimanje sadržaja sa veba vežbati na primerima preuzimanja teksta, slika, klipova i datoteka.
• Kod preuzimanja sadržaja sa veba voditi računa o verodostojnosti izvora informacija i razvijati kod učenika kritičko mišljenje i medijsku pismenost u izboru i tumačenju sadržaja.
• Pri elektronskoj komunikaciji poštovati pravila lepog ponašanja (netiquette).
• Pri realizaciji sadržaja vezanih za elektronsku poštu objasniti učenicima "put" elektronskog pisma.
• Dosledno sprovoditi poštovanje autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Srpska država i državnost

• Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti.
• Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države.
• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti.
• Razumevanje najznačajnijih ideja modernog doba i njihovog uticaja u procesu stvaranja srpske države.
• Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje i postoji srpska država.

• prepozna različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) i dovede ih u vezu sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom;
• razlikuje periode u kojima je postojala, prestala da postoji i ponovo nastala srpska država;
• navede i uporedi odlike srpske državnosti u srednjem i novom veku;
• uoči uticaj evropskih revolucionarnih zbivanja na razvoj srpske nacionalne i državne ideje;
• objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata;
• uoči i objasni na istorijskoj karti promene granica srpske države;
• locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih
• ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata;
• opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema, u oslobodilačkim ratovima 1876-1878, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu;
• izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema.

• Srpska državnost u srednjem veku.
• Srpski narod i njegovi susedi u srednjem veku.
• Položaj Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću (XVI-XVIII vek).
• Srpska revolucija 1804-1835. i njeno mesto u kontekstu evropskih zbivanja.
• Razvoj državnih institucija.
• Razvoj ustavnosti.
• Uloga modernih dinastija (Karađorđevići, Obrenovići, Petrovići) u razvoju srpske državnosti.
• Ratovi Srbije i Crne Gore za nezavisnost 1876-1878.
• Formiranje modernog političkog sistema i nastanak stranaka (radikalne, liberalne i naprednjačke).
• Položaj Srba pod osmanskom i habzburškom vlašću u XIX i početkom XX veka.
• Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.
• Najznačajnije ličnosti (vožd Karađorđe Petrović, knez Miloš Obrenović, prota Mateja Nenadović, mitropolit Stefan Stratimirović, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Ilija Garašanin, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo Obrenović, Vladimir Jovanović, Svetozar Miletić, kralj Milan Obrenović, vladika Petar I
• Petrović, vladika Petar II Petrović, knjaz Danilo Petrović, knjaz Nikola Petrović, Luka Vukalović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić...).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja.

Okvirni broj časova po temama:
• Srpska država i državnost - 31 časa;
• Srpski narod u jugoslovenskoj državi - 13 časova;
• Dostignuća srpske kulture - 9 časova;
• Srpski narod i Srbija u savremenom svetu - 7 časova.

Preporuke za realizaciju nastave:
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,

Srpski narod u jugoslovenskoj državi

• Proširivanje znanja o jugoslovenskoj ideji i nosiocima ideje stvaranja jugoslovenske države.
• Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje jugoslovenska država.
• Proširivanje znanja o odlikama jugoslovenske države.
• Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj državi.
• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom životu jugoslovenske države.
• Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države.

• obrazloži najvažnije motive i uzroke stvaranje jugoslovenske države;
• uoči značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod;
• identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije i kao republike;
• razlikuje osobenosti društveno-političkih sistema koji su postojali u jugoslovenskoj državi;
• uoči i razume međunarodni položaj jugoslovenske države;
• obrazloži doprinos jugoslovenskih antifašističkih pokreta pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u Jugoslaviji.

• Jugoslovenska ideja i konstituisanje države.
• Odlike političkog sistema u jugoslovenskoj kraljevini (političke borbe, Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja).
• Aprilski rat i posledice poraza, genocid nad Srbima u NDH.
• Otpor, ustanak i građanski rat.
• Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije.
• Proglašenje republike i izgradnja novog državnog i društvenog uređenja.
• Sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok.
• Jugoslavija između istoka i zapada.
• Razbijanje i raspad Jugoslavije - poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema, velike sile i jugoslovenska kriza, ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, nastanak novih država, sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore.
• Najznačajnije ličnosti (kralj Aleksandar I Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Anton Korošec, Milan Stojadinović, Vlatko Maček, knez Pavle Karađorđević, kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman...).

Preporuke za realizaciju nastave:
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta, program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,

Dostignuća srpske kulture

• Razumevanje pojma srpskog kulturnog prostora.
• Razvijanje svesti o viševekovnom kontinuitetu srpske kulture.
• Sagledavanje srpske kulture kao dela evropske kulturnog nasleđa.
• Proširivanje znanja o najvišim dometima i predstavnicima srpske kulture.
• Razvijanje svesti o značaju obrazovanja za opšti kulturni napredak.
• Uočavanje promena u svakodnevnom životu kod Srba kroz vekove.

• razlikuje periode u kojima su nastala najznačajnija dela srpske kulture;
• uporedi odlike srpske kulture različitih perioda;
• objasni uticaje istorijskih zbivanja na kulturna kretanja;
• opiše odlike svakodnevnog života kod Srba u različitim epohama i oblastima;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture.

• Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, verski karakter kulture, Miroslavljevo jevanđelje, književnost, najznačajnije zadužbine, pravni spomenici).
• Posledice seoba na srpsku kulturu (uticaj zapadnoevropskih kulturnih kretanja na srpsku kulturu).
• Uspon građanske klase.
• Svakodnevni život seoskog i gradskog stanovništva.
• Kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Univerziteta, akademije nauka, Narodnog pozorišta.
• Evropski kulturni uticaji.
• Ličnosti - Sveti Sava, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Sava Tekelija, Petar II Petrović Njegoš, Paja Jovanović, Uroš Predić, Nadežda Petrović, Laza Kostić...).
• Srpska kultura kao deo jugoslovenskog kulturnog prostora (kulturna saradnja i prožimanja, nauka, umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije, popularna kultura, ličnosti - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ksenija Atanasijević, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Emir Kusturica, Dušan Kovačević…).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem, nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle, u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno jer omogućavaju učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, pomažući im da kroz vreme prate promene na određenom prostoru,

Srpski narod i Srbija u savremenom svetu

• Razumevanje političkih i ekonomskih odnosa u savremenom svetu.
• Sagledavanje međunarodnog položaja Srbije.
• Proširivanje znanja o najznačajnijim međunarodnim organizacijama i članstvu Srbije u njima.
• Proširivanje znanja o posledicama naučno-tehnološkog razvoja na život savremenog čoveka.

• identifikuje najvažnije činioce u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima;
• razume mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu;
• utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama;
• objasni uticaj savremenih tehničkih dostignuća na povezivanje ljudi u svetu.

• Najuticajnije države i organizacije u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima.
• Uloga Organizacije ujedinjenih nacija u očuvanju mira u svetu, borbi protiv siromaštva i zaštiti kulturnih spomenika.
• Geopolitički položaj Srbije.
• Članstvo Srbije u regionalnim, evropskim i svetskim organizacijama (Savet Evrope, OEBS, OUN…).
• Srbi van Srbije (problem izbeglica, Crna Gora, Republika Srpska, Srbi u dijaspori).
• Svet početkom XXI veka - naučni i tehnološki razvoj, Internet, uticaj medija na javno mnjenje, popularna kultura, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...

Preporuke za realizaciju nastave:
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Struktura supstance

• Razumevanje korpuskularnog koncepta građe supstanci
• Razumevanje odnosa između strukture supstanci i njihovih svojstava
• Razumevanje uticaja međumolekulskih sila na fizička svojstva supstanci

• objasni elektroneutralnost atoma
• razume pojam izotopa i primenu izotopa
• razlikuje atom od jona
• zna simbole elemenata i formule jedinjenja
• objasni uzrok hemijskog vezivanja atoma
• objasni tipove hemijskih veza
• razlikuje jonsku vezu od kovalentne veze
• razlikuje nepolarnu od polarne kovalentne veze
• razume da svojstva hemijskih jedinjenja zavise od tipa hemijske veze
• razume pojam relativne atomske mase i relativne molekulske mase
• razume pojam količine supstance i povezanost količine supstance sa masom supstance
• zna kvantitativno značenje simbola i formula

• Građa atoma, atomski i maseni broj. Relativna atomska masa
• Hemijski simboli i formule
• Hemijska veza (jonska i kovalentna veza). Relativna molekulska masa

Na početku teme, učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinom ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• demonstracioni ogledi

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u:
• odgovarajućem kabinetu
• specijalizovanoj učionici
• učionici

Disperzni sistemi

• Razumevanje odnosa između kvalitativnog sastava disperznog sistema i njegovih svojstava
• Razumevanje odnosa između kvantitativnog odnosa komponenti rastvora i njegovih svojstava
• Sagledavanje značaja primene disperznih sistema u svakodnevnom životu i profesionalnom radu

• razume da su disperzni sistemi smeše više čistih supstanci
• razlikuje disperznu fazu i disperzno sredstvo
• objasni pojam homogene smeše
• objasni vezu između veličina čestica rastvora i vrste rastvora
• zna pojam i razume primenu aerosola, suspenzija, emulzija i koloida
• razume uticaj temperature na rastvorljivost supstanci
• izračuna maseni procentni sadržaj rastvora
• razume pojam količinske koncentracije rastvora

• Disperzni sistemi
• Rastvorljivost
• Maseni procentni sadržaj rastvora
• Količinska koncentracija rastvora

demonstracioni ogledi:
• pripremanje rastvora poznate količinske koncentracije
• pripremanje rastvora poznatog masenog procentnog sadržaja

• razmena energije između sistema i okoline

rastvaranje amonijum-hlorida i natrijum-hidroksida u vodi

Preporuke za realizaciju nastave
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• novo gradivo obraditi uvođenjem što više primera iz realnog života i podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• u nastavi se izvode svi predviđeni demonstracioni ogledi, kako bi učenici razumeli značaj hemijskog eksperimenta kao primarnog izvora znanja i osnovnog metoda saznavanja u hemiji
• nastavnik bira primere i demonstracione oglede u skladu sa potrebama struke
• prilagoditi razmatranje kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija potrebama obrazovnog profila
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora, primenom savremenih tehnologija za prikupljanje hemijskih podataka
• ukazivati na korisnost i štetnost hemijskih proizvoda po zdravlje ljudi
• ukazivati na povezanost hemije sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• usmenu proveru znanja
• pisanu proveru znanja

Broj časova po temama
• Struktura supstance (4)
• Dispezni sistemi (3)
• Hemijske reakcije (5)
• Hemija elemenata i jedinjenja (20)
• Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine (2)

Hemijske reakcije

• Razumevanje koncepta održanja materije kroz principe održanja mase i energije
• Razumevanje korpuskularnog koncepta u procesu odigravanja hemijskih reakcija

• razume da hemijska promena znači nastajanje novih supstanci, raskidanjem starih i stvaranjem novih hemijskih veza
• razlikuje reakcije sinteze i analize
• napiše jednačine za hemijske reakcije
• primeni i koristi znanja iz stehiometrijskog izračunavanja na hemijskim jednačinama
• razlikuje egzotermne i endotermne reakcije
• zna faktore koji utiču na brzinu hemijske reakcije
• razume značaj hemijske ravnoteže za procese iz svakodnevnog života
• objasni pojam elektrolita
• razume pojam jakih i slabih elektrolita
• prikaže elektrolitičku disocijaciju kiselina, baza i soli hemijskim jednačinama
• razlikuje kiselu, baznu i neutralnu sredinu na osnovu pH vrednosti rastvora

• Hemijske reakcije, hemijske jednačine i kvantitativni aspekt hemijskih reakcija
• Toplotni efekti hemijskih reakcija
• Brzina hemijske reakcije i hemijska ravnoteža
• Elektroliti i elektrolitička disocijacija kiselina, baza i soli
• pH vrednost

demonstracioni ogledi:

kretanje čestica kao uslov za hemijsku reakciju
/reakcija između gasovitog amonijaka i gasovitog hlorovodonika/

Hemija elemenata i jedinjenja

• Razumevanje odnosa strukture supstanci i njihovih svojstava
• Sagledavanje značaja primene elemenata i jedinjenja u profesionalnom radu i svakodnevnom životu
• Razumevanje značaja i primene elemenata, jedinjenja i legura u tehničko-tehnološkim procesima

• razume periodičnu promenu svojstava elemenata u PSE
• razlikuje metale, nemetale i metaloide
• zna karakteristična svojstva nemetala: vodonika, kiseonika, azota, ugljenika, fosfora, sumpora, hlora i njihovih važnijih jedinjenja, kao i njihovog efekta na živi svet
• zna karakteristična svojstva metala: natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, aluminijuma i olova i njihovih važnijih jedinjenja, kao i njihovog efekta na živi svet
• zna opšta svojstva prelaznih metala i njihovih jedinjenja i njihovu primenu u struci
• objasni procese oksidacije i redukcije kao otpuštanja i primanja elektrona
• razume šta je oksidacioni broj i kako se određuje oksidacioni broj atoma u molekulu
• prepoznaje praktičan značaj elektrolize
• prepoznaje primere korozije u okruženju
• zna svojstva atoma ugljenika u organskim molekulima
• poznaje klasifikaciju organskih jedinjenja (prema strukturi i vrsti hemijskih veza)
• zna kako hemijska svojstva zavise od prirode hemijske veze
• zna hemijska svojstva organskih jedinjenja koja imaju primenu u struci i svakodnevnom životu

• Pregled i opšte karakteristike elemenata 17, 16, 15, 14. i 13. grupe PSE
• Pregled i opšte karakteristike elemenata 1. i 2. grupe PSE
• Opšte karakteristike prelaznih elemenata i njihova praktična primena
• Oksido-redukcioni procesi. Elektroliza i korozija
• Ugljovodonici - izvor energije
• Organska jedinjenja sa kiseonikom: alkoholi, karbonilna jedinjenja, karboksilne kiseline i estri
• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini. Enzimi
• Vitamini

demonstracioni ogledi:
• reakcija magnezijuma i aluminijuma sa sirćetnom kiselinom
• dejstvo sirćetne kiseline na predmete od bakra
• pripremanje penušavih osvežavajućih pića
• dokazivanje skroba rastvorom joda
• rastvaranje skroba u toploj i hladnoj vodi
• zgrušavanje proteina limunskom kiselinom

Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine

• Razvoj odgovornog stava prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i profesionalnom radu
• Razumevanje i prosuđivanje načina odlaganja i uništavanja hemijskih zagađivača životne sredine

• razume i objasni štetno dejstvo nekih supstanci na životnu sredinu i zdravlje ljudi
• zna najčešće izvore zagađivanja atmosfere, vode i tla
• razume i objasni značaj prečišćavanja
• razume značaj pravilnog odlaganja sekundarnih sirovina

• Zagađivanje atmosfere, vode i tla
• Izvori zagađivanja
• Prečišćavanje
• Zaštita i odlaganje sekundarnih sirovina

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovni pojmovi ekologije

• Shvatanje strukture ekosistema/biosfere i procesa koji se u njima odvijaju
• Razumevanje značaja biodiverziteta za opstanak života na Zemlji

• definiše predmet istraživanja i značaj ekologije
• objasni strukturu ekosistema
• objasni procese koji se odigravaju u ekosistemu
• analizira međusobne odnose organizama u lancima ishrane
• objasni strukturu biosfere
• analizira biogeohemijske cikluse u biosferi
• utvrđuje značaj biodiverziteta za opstanak života na Zemlji

• Definicija, predmet istraživanja i značaj ekologije
• Struktura ekosistema
• Procesi koji se odigravaju u ekosistemu
• Biodiverzitet
• Biosfera kao jedinstveni ekološki sistem Zemlje

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela).

Mesto realizacije nastave
Kabinet za biologiju, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa, priroda.

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, izrade prezentacija i projekata, organizovanje i učestvovanje u debatama).

Okvirni broj časova po temama
• osnovni pojmovi ekologije (5 časova)
• životna sredina i održivi razvoj (18 časova)
• ekološka kultura (9 časova)

Životna sredina i održivi razvoj

• Upoznavanje sa izvorima i vrstama zagađivanja životne sredine
• Razumevanje koncepta održivog razvoja
• Razumevanje značaja različitih oblika zaštite i unapređivanja životne sredine
• Postojanje svesti o posledicama globalnih klimatskih promena

• navede izvore zagađivanja životne sredine
• analizira vrste zagađivanja svog neposrednog okruženja
• proceni posledice zagađivanja životne sredine
• objasni značaj održivog razvoja
• navede oblike energetske efikasnosti
• navede uzroke nestajanja biljnih i životinjskih vrsta na teritoriji Srbije
• ispolji odgovoran odnos prema domaćim životinjama, kućnim ljubimcima, oglednim životinjama, krznašicama i ostalim ugroženim životinjskim i biljnim vrstama
• proceni posledice globalnih klimatskih promena

• Izvori zagađivanja životne sredine
• Posledice zagađivanja životne sredine
• Zaštita životne sredine i održivi razvoj
• Globalne promene u životnoj sredini i njihove posledice

Ekološka kultura

• Razumevanje značaja održavanja lične higijene i higijene životnog i radnog prostora
• Shvatanje značaja pravilne upotrebe proizvoda
• Razumevanje različitih uticaja na zdravlje čoveka

• objasni značaj održavanja lične higijene, higijene životnog i radnog prostora
• razlikuje aditive opasne po zdravlje
• objasni značaj upotrebe proizvoda u skladu sa deklaracijom i uputstvom u cilju očuvanja sopstvenog zdravlja i zaštite životne sredine
• proceni značaj upotrebe biorazgradive ambalaže
• objasni načine i značaj odlaganja otpada
• analizira uticaje stresa, buke, psihoaktivnih supstanci, brze hrane i fizičke aktivnosti na zdravlje čoveka

• Uređenje životnog i radnog prostora
• Potrošačka kultura
• Upotreba GM hrane
• Uticaj savremenog načina života na zdravlje čoveka

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

• Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka
• Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka

• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka
• razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročno-posledične veze i odnose
• odredi mesto geografije u sistemu nauka
• prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja

• Predmet proučavanja, podela i mesto geografije u sistemu nauka

Na početku teme učenike treba upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (34 časa)

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici

Savremene komponente geografskog položaja Srbije

• Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi
• Uočavanje opštih geografskih karakteristika sagledavanjem složenih društveno - ekonomskih procesa i promena u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi.

• definiše pojam i funkcije državnih granica, razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastavu, himnu
• objašnjava na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama
• definiše pojam jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske
• analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje
• uočava prednosti i nedostatke geografskog položaja Srbije

• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije
• Savremene komponente geografskog položaja Srbije

Preporuke za realizaciju nastave
• korišćenje savremenih elektronskih pomagala,
• analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• korišćenje informacija sa Interneta
• korišćenje interaktivnih metoda rada
• korišćenje geografskih i istorijskih karata, opštih i tematskih
• korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testovi znanja

Okvirni broj časova po temama
• uvod (najmanje 2 časa)
• savremene komponente geografskog položaja Srbije (najmanje 3 časa)
• prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj
• (najmanje 6 časova)
• stanovništvo i naselja Srbije (najmanje 5 časova)
• privreda Srbije (najmanje 2 časa)
• regionalne celine Srbije
• (najmanje 10 časova)
• Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu (najmanje 6 časova)

Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj

• Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi
• Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede

• odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla značajnih za pojavu ruda i minerala
• locira u okviru geotektonske strukture Srbije velike celine: Srpsko-makedonsku masu, Karpato-balkanide, Unutrašnje dinaride, Centralne dinaride i Panonsku depresiju i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila)
• identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinsku oblast
• odredi Planinsku oblast i pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina
• objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike
• napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda
• zaključuje o ekonomskom značaju voda za snabdevanje naselja, navodnjavanje, proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam
• diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite
• poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije
• definiše pojam prirodne sredine, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode
• navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite
• prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju
• definiše: park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti

• Reljef Srbije
• Klima, biljni i životinjski svet (odlike i značaj)
• Vode i vodni resursi, sastav i karakter tla
• Zaštićena prirodna dobra u Srbiji i zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode

Stanovništvo i naselja Srbije

• Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji
• Uočavanje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje
• Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta

• opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji
• ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva
• uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; da ih objašnjava, vrši predviđanja i izvodi zaključke.
• definiše pojmove: natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj.
• definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija
• objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna)
• razlikuje pojmove: nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta
• izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost
• objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji
• objasni radne migracije u evropske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva
• objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente
• razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje
• imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo

• Antropogeografska obeležja Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj)
• Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi
• Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska)
• Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji
• Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena

Privreda Srbije

• Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama

• analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definiše i navede podelu turizma

• Osnovne karakteristike privrede Srbije i mesto turizma i njoj

Regionalne celine Srbije

• Sticanje i proširivanje geografskih znanja oregionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti

• definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije
• locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice Zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike
• pokaže na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika
• locira na karti Srbije granice Istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice Južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama

• Vojvodina
• Šumadija i Pomoravlje (zapadno i veliko)
• Zapadna Srbija
• Starovlaško-raška visija
• Istočna Srbija
• Južno Pomoravlje
• Kosovo i Metohija

Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu

• Sticanje znanja o savremenim političkim i ekonomskim procesima u Evropi i svetu koji su uslov za napredak svih zemalja i naroda
• Stvaranje realne slike o Srbiji u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima

• definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija
• objasni ekonomske integracije na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu
• opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije
• objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice
• opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN
• definiše pojam globalizacije i razlikuje političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije

• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama
• Evropska unija - osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost
• Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN
• Globalizacija kao svetski proces

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Struktura i organizacija društva

Upoznavanje sa funkcionisanjem, strukturom i organizacijom društva

• shvati strukturu i organizaciju društva
• objasni ulogu društvenih grupa s posebnim osvrtom na brak i porodicu
• shvati društvenu podelu rada
• objasni uzroke društvenog raslojavanja
• navede društvene ustanove i društvene organizacije i napravi razliku između njih
• razlikuje osobenosti seoskog i gradskog stanovništva

• Pojam i elementi društva
• Društvene grupe
• Brak i porodica
• Društvena podela rada
• Društveno raslojavanje
• Društvene ustanove i organizacije
• Naselja i stanovništvo

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija relevantne za predmet
• Koristiti Ustav i relevantne zakone u zavisnosti od sadržaja koji se obrađuje

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Struktura i organizacija društva (8 časova)
• Ustav i pravna država u Srbiji (4 časova)
• Država i politika (4 časa)
• Građanin i njegova prava i slobode u Srbiji (4 časa)
• Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava (2 časa)
• Kultura i društvo (5 časova)
• Društvene promene i razvoj društva (3 časa)

Država i politika

• Upoznavanje sa Ustavom Republike Srbije, njegovim istorijskim pretečama i pravosudnim sistemom Republike Srbije

• shvati značaj ustava kao najvišeg pravnog akta
• razlikuje ustav od zakona
• napravi pregled razvoja ustavnosti u Srbiji
• razlikuje ustavnost i zakonitost
• uoči značaj vladavine prava i pravne države
• zna osnovne odredbe Ustava Republike Srbije
• shvati funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Srbije
• razlikuje vrste sudskih postupaka

• Značenje Ustava Republike Srbije
• Principi ustavnost i zakonitosti
• Ustavni sud
• Redovni sudovi

Građanin i njegova prava i slobode

• Upoznavanje sa politikom kao veštinom upravljanja društvom
• Osposobljavanje za demokratsko mišljenje
• Upoznavanje sa funkcionisanjem državnih institucija i organa vlasti

• opiše ulogu politike u društvu
• objasni pojam, razvoj i oblike suverenosti i demokratije
• zna državne simbole i elemente državnosti
• razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast
• razlikuje udruženja građana i političke partije
• prepozna ideološke razlike partija i podelu na levicu, desnicu i centar
• shvati izborni postupak i konstituisanje skupštine i vlade
• razlikuje državne organe vlasti

• Suverenost naroda i građani
• Oblici neposredne demokratije
• Višepartijski sistem
• Izbori
• Skupština
• Organi vlasti

Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava

• Bogaćenje znanja o ljudskim pravima i slobodama i o ulozi pojedinca u društvenom i političkom životu

• shvati ljudska prava i slobode i svoj položaj u društvu
• zna na koji način se štite prava i slobode građana

• Političke slobode i prava građana
• Ekonomske slobode i prava građana
• Lične slobode i prava građana
• Ostale slobode i prava građana
• Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda

Ustav i pravna država u Republici Srbiji

• Obogaćivanje znanja o državnosti Republike Srbije poređenjem tradicije i sadašnjeg stanja
• Razvijanje znanja o autonomiji i lokalnoj samoupravi

• poredi sadašnje stanje i tradiciju državnosti i ustavnosti u Srbiji
• razlikuje autonomiju i lokalnu samoupravu
• razume funkcionisanje lokalne samouprave

• Srbija, njena državnost i ustavotvorna vlast (tradicija i sadašnje stanje)
• Oblici autonomije
• Demokratska lokalna samouprava

Kultura i društvo

• Razvijanje znanja o kulturnim tekovinama

• uoči razliku i sličnosti između kulture i civilizacije
• shvati nastanak religije i religijskog mišljenja
• identifikuje monoteističke religije i objasni specifičnosti hrišćanstva
• razlikuje običaj i moral
• shvati razliku između umetnosti, masovne kulture, podkulture, šunda i kiča

• Pojam kulture i civilizacije
• Religija
• Nastanak religijskog mišljenja
• Monoteističke religije
• Hrišćanstvo
• Običaj i moral
• Umetnost
• Masovna kultura

Društvene promene i razvoj društva

• Osposobljavanje za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva
• Sticanje znanja o horizontalnoj i vertikalnoj pokretljivosti društva

• identifikuje društvene promene
• zna osnovne karakteristike horizontalne i vertikalne pokretljivosti
• prepozna društveni razvoj
• formira stav prema savremenim tendencijama u razvoju globalnog društva

• Pojam i vrste društvenih promena
• Društvena pokretljivost
• Društveni razvoj