CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće spontane dijaloge (do 7 replika / pitanja i odgovora), tekstove sa temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 2-3 slušanja
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na neku grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).

OPŠTE TEME

Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni u matičnim zemljama
Sportovi i poznata sportska takmičenja
Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike)
Mediji (štampa, televizija, internet)
Interesantne životne priče i događaji
Svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane)

Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova

STRUČNE TEME
• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Mere zaštite i održavanja čovekove okoline
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenoj i usmenoj formi

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti

• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Italijanski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

2. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.
Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz prethodnih godina učenja.
Alternacija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto).
Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...)

3. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?).

Izražavanje tačnog vremena: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo spettacolo? Alle venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20.

5. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.

6. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.

Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco: Che bel libro! Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l’orologuo, arrivi sempre in ritardo! Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca. Gerundio presente + nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice i rečce ci, ne.

7. Relativne zamenice, che i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza l’anno scorso. Relativna zamenica cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica con cui vado al cinema spesso.

Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najčešći frazeološki izrazi sa pridevima (sano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ izjednačavanja Marco è alto come Paolo, komparativ uvećavanja Marco è più alto di Pietro, komparativ umanjivanja Marco e meno bravo di Anna.

8. Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba člana uz prisvojne prideve: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta.

9. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la sesta.

10. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

11. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.

12. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa nenaglašenim ličnim zamenicama: Guardalo! Portami il libro!

13. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednošću, u svim vremenima. Devi partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomoćnih glagola sa modalnim glagolima u složenim vremenima: Ho dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Slaganje nenaglašenih zamenica sa participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo per le ore di matematica.

14. Kondicional glagola potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica? Dovresti tornare a casa in tempo.

15. Glagolska vremena:
a. Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne;
b. Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non capisca bene. Penso che non possa venire alle sei.
c. Passato prossimo i Imperfetto - građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
d. Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
e. Gerundio presente. Građenje i upotreba u vremenskim i načinskim rečenicama Ho incontrato Marco tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato.
f. Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).
g. Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita Irealna hipotetička rečenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo andavo al mare.

16. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

17. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Položaj priloga u odnosu na glagol. Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo.

18. Rečce: Priloške vrednosti rečca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri.

19. Veznike e, o, ma, se.

Nemački jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e, -, -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivnu množinu: die Schneefälle, die Sportarten.
a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja: Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao

2. Član: određeni, neodređeni i nulti
a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i
nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
- uz geografske pojmove (nazivi planina, mora, reka, jezera, država koje su muškog ili ženskog roda ili u množini)
Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den
USA...
b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen
g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
- uz geografske pojmove nach Italien, in Berlin
- uz nazive zanimanja i nacionalnosti posle glagola sein i werden: Er ist Lehrer,
Italiener, Sie wird blad Krankenschwester.

3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Prideve u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der,
die, das längste).
a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar,-lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig
(receptivno).
b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch,
Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).

5. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner

6. Frekventne predloge:
a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde
d) za poreklo: aus der Schweiz
đ) za sredstvo: mit dem Taxi
e) za namenu: für Kinder
f) za uzrok: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse

7. Glagole (potvrdne, upitne i odrične oblike) u sledećim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
b) preterit slabih i najfrekventnijih jakih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen.
- najfrekventniji glagoli sa predložnom dopunom
- povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen

8. Priloge i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

9. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 100. Godine.

10. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

11. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene rečenice; relativne zamenice i priloge
(receptivno i produktivno): weil, ob, dass, weil, wenn, als

12. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

Ruski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:
1) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika о i а. Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti. Pojam fonetske reči.
Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija u okviru složene rečenice.
2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том, что…Я согласна (согласен). Это новое пальто.
3) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна (Вова) читает... вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (прочитал)...мы (вы, они) прочитали… я прочитаю...ты прочитаешь.
4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola хотеть, бежать, бегать, ехать, ездить, идти, ходить, лететь, летать, плыть, плавать.,
5) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить!
6) Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого (ничего) не вижу. Ни о ком(чем) не думаю.
7) Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.
8) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году.
9) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу (по улице).
10) Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim značenjima: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет!

Francuski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste1:

1. Sredstva za naglašavanje rečeničnih delova c’est... qui i c’est... que: C’est Pierre qui va le faire; c’est toi que j’aime.

2.Sredstva koja ukazuju na lice:
a) naglašene lične zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux;
b) naglašene lične zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi ! Ouvre-lui ! Téléphonez-leur !

3. Aktualizatore imenice:
a) vrednosti određenog člana - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble;
b) izostavljanje člana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille), spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenice u poziciji atributa: Elle est médecin; Il est boulanger;
v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère;
g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;
d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.

4. Modalitete rečenice:
a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;
b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris? Voulez-vous essayer?

5. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).

6. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:
a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;
b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été.

7. Kvalifikaciju:
a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;
b) promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand; un brave homme / un homme brave.

8. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous sommes arrivés il y a trois jours;
b) iskazivanje simultanosti i budućnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait; il m’a dit qu’il allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait.

9. Glagolske načine i vremena:
- indikativ (utvrđivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost;
- il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi !
- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;
- receptivno (radi razumevanja priča i bajki): oblici prostog perfekta (treće lice jednine i treće lice množine).

10. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis tes devoirs.

Španski jezik

1. Imenice - receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo

3. Lične zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse;
tratarse de...

4. Predlozi - receptivno i produktivno
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos
de, etc.

5. Glagoli:
a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo- i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Estar + gerundio- i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
(- ¿Qué estás haciendo? - Estoy leyendo el periódico.)
v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis)- i receptivno i produktivno
g. Prošla vremena (indikativ i subjunktiv u dole navedenim konstrukcijama): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto, Pretérito pluscuamperfecto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
Me dijo que lo había hecho.
d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.

đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom - receptivno i produktivno
Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.
e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva - receptivno i produktivno
Te recomiendo que viajes a España.
ž. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola i
najfrekventnijih glagola sa redukcijom osnove
Este verano viajaré a España.
Te lo diré mañana.
z. Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica(hay
mucha gente aquí)
i. Osnovni glagolski izrazi za uvođenje zavisnih rečenica u procesu
medijacije: Pienso que, Dice que,...
Pienso que le gusta esta película.
Dice que te va a prestar el libro.
j. Osnovni principi slaganja vremena (prvenstveno receptivno):
Me dijo que vendría.
Me dijo que lo había hecho.
k. Kondicionalne rečenice (prvenstveno receptivno):
Si tengo mucho dinero, viajaré a España.
Si tuviera mucho dinero, viajaría a España.
Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España.

6. Prilozi - receptivno i produktivno
a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente(iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces,
de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio,
voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la
calle, en casa, a casa, a clase, etc.

7. Brojevi: osnovni do 10000

8. Upitne rečenice - receptivno i produktivno
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)

9. Negacija - receptivno i produktivno
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.   

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching;enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave

Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave

slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa

rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)

manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)

rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate

razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke

u prvom razredu zastupljeni su gramatički sadržaji koji su već obrađivani u osnovnoj školi, posebno oni predviđeni u materijalima koji opisuju nivoe A1 i A2 na osnovu deskriptora Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike

gramatička građa predviđena Programom za prvi razred srednje škole dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost

planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• napiše povezane rečenice o nekim svakodnevnim aspektima iz svog okruženja
• napiše kraći izveštaj, opis nekog događaja ili rezime predhodnih dešavanja ili aktivnosti iz ličnog iskustva koristeći svakodnevne reči i fraze prilagođene komunikativnoj situaciji
• napiše veoma kratke formalne i neformalne tekstove (do 80 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka)
• napiše kratke i jednostavne beleške u vezi sa trenutnim potrebama i planovima (spisak za kupovinu, poruke, spisak obaveza, zapisnik)
• piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu ili forumu

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i
• izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).

ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 120 reči), koji sadrže veliki procenat poznatih jezičkih elemenata, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

CILJ

ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće dijaloge (do 10 replika / pitanja i odgovora), druge vrste tekstova o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 1-2 slušanja;
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima u poslovnom okruženju

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje(obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera
(mladi i društvene mreže)

STRUČNE TEME
• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Mere zaštite i održavanja čovekove okoline
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenoj i usmenoj formi

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

ITALIJANSKI JEZIK
Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.
2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.
3. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.
4. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.
5. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti.
6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta.
7. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?
8. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.
9. Zapovedni način: Fa’ presto! Non tornare tardi !
Non andate via senza di me.
10. Kondicional glagola potere i volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica?

11. Glagolska vremena:
- Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne (alzarsi, lavarsi) i bezličnih glagola (piovere, nevicare);
- Passato prossimo i Imperfetto- građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
- Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
12. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.
13. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno.
14. Veznike e, o, ma.

NEMAČKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e, -er, -s, -ø: Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivna množina: die Schneefälle, die Sportarten.
a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja
Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao

2. Član: određeni, neodređeni i nulti

a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen
g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen

3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Poređenje prideva
- pravilno poređenje: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilno poređenje prideva (gut/besser; viel/mehr).

a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar,-lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).
b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).

3. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner

5. Frekventne predloge:

a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) vreme: um 10.00 Uhr, am 3. Oktober, im März,
g) doba dana, godišnje doba:am Abend, im Frühjahr,
d) poreklo: aus der Schweiz
đ) sredstvo: mit dem Taxi
e) namena: fur Kinder

6. Glagole (potvrdni, upitni i odrični oblici) u sledećim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola
b) preterit pomoćnih i modalnih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola
g) futur
d) konjunktiv preterita modalnih glagola za postavljanje učtivih pitanja i
izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?
- glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.
- povratni glagoli: sich waschen

7. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)

a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

8. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 30. Godine.

9. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

10. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene rečenice (receptivno); relativne zamenice i priloge (receptivno): weil, ob.

11. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin. Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

RUSKI JEZIK
Učenici treba da razumeju i koriste:
1) Relaciju slovo-glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku; osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika; izgovor glasova u grupama чт, сч, зч, сш, зш, стн, здн. Osnovne tipove izjavne i upitne intonacione konstrukcije.
2) Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова читает. Миша читал. Маша читала.
3) Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat: я читаю, ты читаешь, я люблю, ты любишь, он говорил, она писала, они рассказывали...
4) Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я ученица. Мама - врач.
Oblike ličnih zamenica u funkciji subjekta: Меня зовут Аня. Мне одиннадцать лет.
6) Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет.
5) Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый год, зеленая доска, большая елка, вкусное яблоко, синее пальто.
6) Iskazivanje pitanja: Кто он? Что тут? А дом? И двор ваш?
7) Iskazivanje posesivnosti: У меня есть...У меня нет...
8) Iskazivanje vremenskih odnosa: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два.
Какое сегодня число?Первое февраля.
9) Iskazivanje prostornih odnosa (pravac i mesto): куда, где, когда; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне, в городе; налево, направо, прямо.
10) Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайте; скажи, скажите; познакомьтесь!
11) Konstrukcije s osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша?

FRANCUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Madame/Monsieur Mercier, Sylvie, Dominique, Jean-Pierre, Paris, Belgrade, la France, la Serbie, l’océan Atlantique, les Alpes; mes parents, leur mère, notre pays, vos enfants, cet élève, quelle maison?
2. Određeni član ispred datuma: Aujourd’hui c’est le 31 janvier; ispred imena dana: Le mardi je fais du tennis.
3. Partitivni član: J’ai acheté de la crème solaire.
4. Zamenicu on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et italien.
5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Tes amis? Je ne les connais pas! Mon livre? Et à ta soeur, tu lui as écrit? Samo receptivno: Je te le prête avec plaisir !
6. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un grand garçon, une grande fille, des personnes sympathiques, une fleur rouge, Sylvie est plus grande que sa soeur; nous sommes plus rapides que vous.
7. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: C’est un livre de cent pages! J’habite au sixième étage.
8. Pitanja: Est-ce que tu peux venir tout de suite? Tu connais ma cousine? Qu’est-ce que vous attendez?! Il vient quand? Tu habites où? C’est quoi ton nom / ton adresse…? Pourquoi…?
9. Negaciju: Elle ne vient pas avec nous? Je n’ai pas de frère.
10. Zapovedni način: Viens avec Pierre! Ne partez pas sans moi!
11. Kondicional glagola pouvoir i vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me prêter ton portable?
12. Glagolska vremena:
- prezent indikativa frekventnih glagola, računajući i povratne (se lever, se coucher) i unipersonalne (pleuvoir, neiger);
- složeni perfekt i imperfekt - građenje i kontrastiranje upotrebe: Nous nous sommes rencontrés sur une plage quand nous avions quatre ans! Je dormais quand le téléphone a sonné.
- futur prvi: Nous déménagerons cet été. Nous irons chez ma grand-mère.
13. Konstrukciju il faut sa infinitivom: Il faut acheter des jus, préparer des sandwiches, décorer la salle…
14. Predloge i sažete članove: J’habite à Kragujevac, en Serbie; nous allons passer nos vacances en Belgique; nous sommes allés au zoo; il rentre du stade/de l’école à quelle heure? il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenêtre, c’est pour toi.
15. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: avant, après, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, là, devant, derrière, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus, itd.
16. Veznike et, ou, mais.

ŠPANSKI JEZIK

1. Imenice - receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo

3. Lične zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de...

4. Predlozi (i receptivno i produktivno)
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.

5. Glagoli:
a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo- i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis)- i receptivno i produktivno
v. Prošla vremena (samo u indikativu): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
g. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.
đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom
Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.
e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva (samo receptivno)
Te recomiendo que viajes a España.
đ. Futur (i receptivno i produktivno)
Este verano viajaré a España.
ž. Osnovni glagolski izrazi (i receptivno i produktivno)
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)

6. Prilozi (i receptivno i produktivno)
a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.

7. Brojevi: osnovne preko 1000, redne do 5 (primer(o(s))/primera(s), etc.)

8. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno):
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)

9. Negacija (i receptivno i produktivno)
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave

Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave

slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa

rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)

manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)

rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate

razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke

gramatička građa dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost

planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;
• izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao;
• piše kratka poslovna pisma prema datom modelu poštujući pravila poslovne korespodencije

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj, pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).
• jednostavnim rečima opiše lica, predmete iz okruženja i uporedi ih sa drugima.

Interakcija

• u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku);
• učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd).
• da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 120-150 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika;
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.
• pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi)
• Može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na
• opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

CILJ

ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće dijaloge (do 15 replika / pitanja i odgovora), priče, druge vrste tekstova i pesme o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih autentičnih tekstova iz svakodnevnog života posle 1-2 slušanja (obaveštenja sa razglasa na stanici, aerodromu, u supermarketu ili u školi)
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.)
• razume kraće reklame, radio i TV emisije o temama predviđenim nastavnim programom iz domena svakodnevnog jezika kao i poslovnog.

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Istorijski događaji/ličnosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera
(prednosti i mane upotrebe kompjutera)

STRUČNE TEME

• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Mere zaštite i održavanja čovekove okoline
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenoj i usmenoj formi

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Italijanski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.

Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz predhodnih godina učenja.
Alternacija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto).
Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...)

20. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?).

Izražavanje tačnog vremena: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo spettacolo? Alle venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20.

22. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.

23. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.
Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco: Che bel libro! Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l’orologuo, arrivi sempre in ritardo! Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca. Gerundio presente + nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice i rečce ci, ne.

24. Relativne zamenice, che i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza l’anno scorso. Relativna zamenica cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica con cui vado al cinema spesso.

Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najčešći frazeološki izrazi sa pridevima (sano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ izjednačavanja Marco è alto come Paolo, komparativ uvećavanja Marco è più alto di Pietro, komparativ umanjivanja Marco e meno bravo di Anna.

25. Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba člana uz prisvojne prideve: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta.

26. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la sesta.

27. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

28. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.

29. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa nenaglašenim ličnim zamenicama: Guardalo! Portami il libro!

30. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednošću, u svim vremenima. Devi partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomoćnih glagola sa modalnim glagolima u složenim vremenima: Ho dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Slaganje nenaglašenih zamenica sa participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo per le ore di matematica.

31. Kondicional glagola potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica? Dovresti tornare a casa in tempo.

32. Glagolska vremena:
a. Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne;
b. Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non capisca bene. Penso che non possa venire alle sei.
c. Passato prossimo i Imperfetto - građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
d. Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
e. Gerundio presente. Građenje i upotreba u vremenskim i načinskim rečenicama Ho incontrato Marco tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato.
f. Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).
g. Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita Irealna hipotetička rečenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo andavo al mare.

33. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

34. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Položaj priloga u odnosu na glagol. Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo.

35. Rečce: Priloške vrednosti rečca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri.

36. Veznike e, o, ma, se.

Nemački jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e, -, -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivnu množinu: die Schneefälle, die Sportarten.
a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja: Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao

2. Član: određeni, neodređeni i nulti

a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i
nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
- uz geografske pojmove (nazivi planina, mora, reka, jezera, država koje su muškog ili ženskog roda ili u množini)
Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den USA...

b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen
g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
- uz geografske pojmove nach Italien, in Berlin
- uz nazive zanimanja i nacionalnosti posle glagola sein i werden: Er ist Lehrer,
Italiener, Sie wird blad Krankenschwester.

3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Prideve u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der,
die, das längste).
a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar,-lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig
(receptivno).
b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch,
Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).

5. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner

6. Frekventne predloge:
a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde
d) za poreklo: aus der Schweiz
đ) za sredstvo: mit dem Taxi
e) za namenu: für Kinder
f) za uzrok: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse

7. Glagole (potvrdne, upitne i odrične oblike) u sledećim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
b) preterit slabih i najfrekventnijih jakih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen.
- najfrekventniji glagoli sa predložnom dopunom
- povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen

8. Priloge i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

9. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 100. Godine.

10. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

11. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene rečenice; relativne zamenice i priloge
(receptivno i produktivno): weil, ob, dass, weil, wenn, als

12. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

Ruski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

11) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika о i а. Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti. Pojam fonetske reči.
Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija u okviru složene rečenice.

12) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том, что…Я согласна (согласен). Это новое пальто.

13) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна (Вова) читает... вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (прочитал)...мы (вы, они) прочитали… я прочитаю...ты прочитаешь.

14) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola хотеть, бежать, бегать,ехать, ездить, идти, ходить, лететь, летать, плыть, плавать.,

15) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить!

16) Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого(ничего) не вижу. Ни о ком(чем) не думаю.

17) Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.

18) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году.

19) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу(по улице).

20) Upotreba glagola kretanja idti, hoditь u prenesenim značenjima: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет!

Francuski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste2

1. Sredstva za naglašavanje rečeničnih delova c’est... qui i c’est... que: C’est Pierre qui va le faire; c’est toi que j’aime.

2.Sredstva koja ukazuju na lice:
a) naglašene lične zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux;
b) naglašene lične zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi ! Ouvre-lui ! Téléphonez-leur !

3. Aktualizatore imenice:
a) vrednosti određenog član - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble;
b) izostavljanje člana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille), spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle est médecin; Il est boulanger;
v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère;
g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;
d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.

4. Modalitete rečenice:
a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;
b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris? Voulez-vous essayer?

5. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).

6. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:
a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;
b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été.

7. Kvalifikaciju:
a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;
b) promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand; un brave homme / un homme brave.

8. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous sommes arrivés il y a trois jours;
b) iskazivanje simultanosti i budućnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait; il m’a dit qu’il allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait.

9. Glagolske načine i vremena:
- indikativ (utvrđivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost;
- il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi !
- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;
- receptivno (radi razumevanja priča i bajki): oblici prostog perfekta (treće lice jednine i treće lice množine).

10. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis tes devoirs.

Španski jezik

1. Imenice - receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo

3. Lične zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse;
tratarse de...

4. Predlozi - receptivno i produktivno
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos
de, etc.

5. Glagoli:
a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo- i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Estar + gerundio- i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
(- ¿Qué estás haciendo? - Estoy leyendo el periódico.)
v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis)- i receptivno i produktivno
g. Prošla vremena (indikativ i subjunktiv u dole navedenim konstrukcijama): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto, Pretérito pluscuamperfecto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
Me dijo que lo había hecho.
d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.
đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom - receptivno i produktivno
Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.
e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva - receptivno i produktivno
Te recomiendo que viajes a España.
ž. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola i najfrekventnijih glagola sa redukcijom osnove
Este verano viajaré a España.
Te lo diré mañana.
z. Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica(hay
mucha gente aquí)
i. Osnovni glagolski izrazi za uvođenje zavisnih rečenica u procesu
medijacije: Pienso que, Dice que,...
Pienso que le gusta esta película.
Dice que te va a prestar el libro.
j. Osnovni principi slaganja vremena (prvenstveno receptivno):
Me dijo que vendría.
Me dijo que lo había hecho.
k. Kondicionalne rečenice (prvenstveno receptivno):
Si tengo mucho dinero, viajaré a España.
Si tuviera mucho dinero, viajaría a España.
Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España.

6. Prilozi - receptivno i produktivno
a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces,
de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio,
voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la
calle, en casa, a casa, a clase, etc.
7. Brojevi: osnovni do 10000
8. Upitne rečenice - receptivno i produktivno
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)
9. Negacija - receptivno i produktivno
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave

Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave

slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa

rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)

manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)

rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate

razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke

gramatička građa predviđena dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem
• zapisuje ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao
• koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu, piše lična pisma i sl.)
• u kratkim formalnim i neformalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru) primenjuje oblike obraćanja, molbe, pozdrava i zahvaljivanja
• zapisuje planove, zadatke i druge zahteve koji mu se usmeno saopštavaju.

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom kao i na teme iz drugih nastavnih predmeta koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• u nekoliko rečenica izražava svoja osećanja, mišljenje i stavove argumentujući ih (dopadanje, nedopadanje, protivljenje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• jednostavnim rečima opisuje lica, događaje, situacije i predmete iz okruženja i upoređuje ih sa drugima iz oblasti svog interesovanja kao i iz određenih sadržaja drugih nastavnim predmeta.

Interakcija

• u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama iz domena njihovog interesovanja, svakodnevnog života i života mladih, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku)
• učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd)
• da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 200 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom
• pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi, oglasi, plakati, katalozi)
• može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života
• razume kraće tekstove u vezi sa gradivom drugih predmeta, oslanjajući se na opšti smisao teksta i predhodno stečena znanja.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči

prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči

prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije

adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava

adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)

učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)

koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

68

68

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Lična higijena i higijena fizičke kulture

19

2.

Mentalna higijena

10

3.

Higijena ishrane

9

4.

Komunalna higijena

7

5.

Higijena rada

7

6.

Osnove prve pomoći

16

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Usvajanje odgovornosti i doslednosti prema ličnom zdravlju i zdravlju drugih;
• Sticanje znanja o značaju koji lična higijena ima za očuvanje i unapređenje zdravlja;
• Sticanje znanja o bolestima koje se prenose polnim kontaktom;
• Sticanje znanja o primeni kontraceptivnih sredstava;
• Sticanje znanja o uticaju atmosferskih faktora, vode i fizičke aktivnosti na očuvanje i unapređenje zdravlja.

• navede definiciju zdravlja SZO;
• objasni pojam duševnog i telesnog zdravlja;
• navede faktore koji utiču na zdravlje;
• objasni značaj redovnog lekarskog pregleda;
• održava ličnu higijenu;
• odabere zdravstveno ispravna sredstva za održavanje lične higijene;
• odabere i upotrebi odgovarajuću zaštitu od bolesti koje se prenose polnim kontaktom;
• odabere i upotrebi odgovarajuće kontraceptivno sredstvo;
• odabere adekvatnu odeću i obuću;
• koristi blagodeti vode, vazduha i sunčevog zračenja u cilju unapređenja zdravlja;
• primeni mere kojima se štiti od nepovoljnog dejstva sunčevog zračenja;
• usvoji i planira dnevne fizičke aktivnosti kao deo zdravog stila života.

• Definicija zdravlja, koncept zdravlja;
• Značaj i principi održavanja higijene kože, sluzokože i adneksa;
• Higijenski zahtevi sredstava za održavanje lične higijene;
• Bolesti koji nastaju usled nepravilnog održavanja lične higijene;
• Anatomija i fiziologija polnih organa;
• Polno prenosive bolesti;
• Sida;
• Zdravstveni aspekti kontracepcije i primene kontraceptivnih sredstava;
• Higijenski i zdravstveni značaj odeće i obuće;
• Uloga sunčevog zračenja, vode, vazduha i fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja;
• Fizička aktivnost kao mera prevencije oboljenja u različitim životnim dobima.

Napočetku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (19 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• rad u grupama.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o značaju očuvanja mentalnog zdravlja i upoznavanje sa faktorima koji mogu da naruše mentalno zdravlje;
• Sticanje znanja o rizičnom ponašanju dece i adolescenata;
• Sticanje znanja o bolestima zavisnosti i njihovoj prevenciji.

• primeni mere kojima se prilagođava uticajima sredine i deluje kao stabilna i zrela ličnost;
• primeni mere kojima se odupire faktorima koji narušavaju mentalno zdravlje;
• primeni mere koje podižu nivo psihičke kondicije;
• usvoji zdrav stil života, što znači da ne postane zavisan od nikotina, alkohola i opojnih droga.

• Mentalno zdravlje, odnos telesnog i mentalnog zdravlja, faktori koji utiču na mentalno zdravlje;
• Specifičnosti mentalnog zdravlja kod dece i omladine;
• Stres;
• Bolesti zavisnosti: pušenje, narkomanija i alkoholizam;
• Prevencija bolesti zavisnosti: pušenje, narkomanija i alkoholizam.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (10 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I
NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o pravilnoj ishrani;
• Sticanje znanja o posledicama nepravilne ishrane.

• objasni ulogu hranljivih materija u organizmu;
• objasni principe pravilne ishrane;
• primeni piramidu ishrane;
• navede posledice nepravilne ishrane;

• Fiziologija ishrane;
• Principi pravilne ishrane i piramida ishrane;
• Poremećaji ponašanja u ishrani;
• Bolesti prouzrokovane nepravilnom ishranom.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (9 časova)

Mesto realizacije nastave
• Učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o pozitivnim i negativnim uticajima spoljne sredine na zdravlje;
• Sticanje znanja o značaju vode za piće, zemljišta, atmosfere, aerozagađenja i otpadnih materija;
• Sticanje znanja o zračenjima u životnoj sredini.

• navede kako vlaga, atmosferski pritisak, kretanje vazduha i temperatura utiču na zdravlje;
• navede kako aerozagađenje dovodi do nastanka bolesti;
• opiše značaj higijenski ispravne vode za piće i bolesti koje se povezuju sa zagađenjem vode;
• navede metode prečišćavanja vode;
• navede metode higijenskog uklanjanja otpadnih materija;
• odlaže materijal za reciklažu u zavisnosti od porekla.

• Sastav atmosfere i aerozagađenje;
• Higijenski, epidemiološki, ekološki i zdravstveni značaj vode za piće;
• Sastav zemljišta, kruženje materije i mere zaštite zemljišta od zagađenja;
• Zračenja u životnoj sredini;
• Higijenski zahtevi odlaganja otpadnih materija i voda;
• Reciklaža i njen značaj za održivi razvoj.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (7 časova)

Mesto realizacije nastave
• Učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o dejstvu štetnih noksi i drugih faktora u radnoj sredini koji dovode do narušavanja zdravlja;
• Sticanje znanja o prevenciji profesionalnih oboljenja i traumatizma.

• navede faktore i štetne nokse koje utiču na zdravlje u radnoj sredini;
• objasni posledice delovanja štetnih faktora u radnoj sredini;
• opiše značaj umora, zamora i premora kod pojedinih vrsta rada;
• primeni higijenske metode za obnavljanje radne sposobnosti;
• primeni preventivne mere u cilju očuvanja zdravlja i sprečavanja profesionalnih bolesti i profesionalnog traumatizma.

• Uticaj radne sredine i procesa rada na zdravlje;
• Podela i značaj štetnih noksi radne sredine;
• Pojava umora, zamora i premora kod pojedinih vrsta poslova i higijenske metode za obnavljanje radne sposobnosti;
• Higijenski zahtevi rada za omladinu, žene, invalide i stara lica;
• Sanitarno-higijenski nadzor uslova u radnoj sredini;
• Sanitarno-higijenski nadzor zaposlenih;
• Prevencija profesionalnih oboljenja i profesionalnog traumatizma.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (7 časova)

Mesto realizacije nastave
• Učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Usvajanje veština za pružanje pomoći licima u besvesnom stanju;
• Sticanje znanja o kardiopulmonalnoj reanimaciji i usvajanje veština u tehnici oživljavanja;
• Usvajanje veština za praktično pružanje prve pomoći kod krvarenja, rana i povreda zglobno-koštanog sistema;
• Sticanje znanja o povredama izazvanim fizičkim, hemijskim i biološkim faktorima.

• definiše prvu pomoć i razume njen značaj;
• utvrdi stanje svesti, utvrdi postojanje disanja, utvrdi postojanje srčanog rada;
• prepozna različite nivoe poremećaja svesti i zbrine p/o na odgovarajući način (somnolencija, sopor, koma);
• postavi p/o u bočni relaksirajući položaj;
• prepozna prestanak disanja i rada srca;
• izvodi kardiopulmonalnu reanimaciju;
• zaustavi krvarenje različitim metodama;
• pravilno zbrine ranu;
• prepozna znake povreda zglobova i kostiju;
• izvrši imobilizaciju pojedinih telesnih segmenata;
• prepozna različite termičke povrede i na odgovarajući način zbrine različite termičke povrede;
• pruži adekvatnu prvu pomoć kod povreda elektricitetom;
• prepozna hemijska oštećenja organizma i zbrine ih na adekvatan način;
• pruži prvu pomoć kod bioloških povreda.

• Pojam, ciljevi, zadaci i značaj prve pomoći;
• Pojam, uzroci i klasifikacija poremećaja svesti;
• Pojam i ciljevi kardiopulmonalne reanimacije;
• Krvarenja - vrste i posledice i metode privremene hemostaze;
• Rane i postupak sa ranama;
• Imobilizacija - pojam, ciljevi, pravila imobilizacije i sredstva za imobilizaciju;
• Povrede izazvane dejstvom visoke temperature na organizam: toplotni udar, sunčanica, opekotine;
• Povrede elektricitetom: povrede električnom strujom i udar groma;
• Hemijske opekotine;
• Trovanje alkoholom, lekovima i psihoaktivnim supstancama;
• Biološke povrede: ujed zmija i drugih životinja, ubodi insekata (pčela, osa, stršljen, škorpion, pauk, krpelj);
• Alergijske reakcije.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (16 časova)

Mesto realizacije nastave
• kabinet
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;
• prikazati učenicima film sa ovom tematikom;
• organizovati rad u parovima ili grupi;
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• usmeno izlaganje;
• testove znanja;
• aktivnost na času;
• praćenje rada;
• samostalni rad;
• praćenje ostvarenosti ishoda.

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Pojmovne osnove turizma

• Upoznavanje učenika sa osnovnim pojmovima iz turizma.

• navodi definiciju pojmova: turizam, turista, poslovni putnik, turistička destinacija, turističko mesto, turistička regija;
• opisuje ljudske potrebe;
• opisuje turističke potrebe i motive.

• Pojam, značaj i zadaci turizma;
• Kategorije potrošača u turizmu
• Osnovne karakteristike turizma kao prostornog, socijalnog i ekonomskog fenomena
• Turističke potrebe i motivi
• Savremeni potrošač i njegove potrebe
• Pojam turističke destinacije, mesta i regije.

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici, odgovarajućem kabinetu ili ugostiteljsko-turističkom preduzeću, školskoj radionici

Preporuke za realizaciju nastave
• preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Pojmovne osnove turizma (6 časova)
• Oblici, vidovi i funkcije turizma (6 časova)
• Turističko tržište (8 časova)
• Novi trendovi u turizmu (8 časova)
• Ugostiteljstvo (5 časova)
• Usluge u ugostiteljstvu (5 časova)
• Ugostiteljske poslovne jedinice (20 časova)
• Kadrovi u ugostiteljstvu (5 časova)
• Uzanse u ugostiteljstvu (5 časova)

Oblici, funkcije i vidovi turizma

• Upoznavanje učenika sa vidovima, oblicima i funkcijama savremenog turizma.

• razlikuje oblike turizma;
• opisuje vidove turizma;
• poznaje karakteristike vidova turizma;
• navodi funkcije turizma;
• opisuje funkcije turizma;
• razlikuje privredne i neprivredne funkcije turizma.

• Oblici turizma;
• Vidovi turizma;
• Pojam funkcija turizma;
• Funkcije turizma.

Turističko tržište

• Upoznavanje učenika sa karakteristikama turističkog tržišta

• definiše turističko tržište;
• poznaje karakteristike turističkog tržišta;
• definiše turističku tražnju;
• opisuje specifičnosti turističke tražnje;
• definiše turistički promet
• definiše turističku ponudu;
• opisuje specifičnosti turističke ponude;
• razlikuje faktore ponude i tražnje.

• Pojam i karakteristike turističkog tržišta;
• Pojam i karakteristike turističke ponude;
• Pojam i karakteristike turističke tražnje;
• Pojam turističkog prometa
• Faktori ponude i tražnje.

Novi trendovi u turizmu i ugostiteljstvu

• Upoznavanje učenika sa savremenim turističkim kretanjima

• Navodi nove trendove u turizmu i ugostiteljstvu
• poznaje karakteristika razvoja domaćeg i inostranog turizma;
• opiše nove forme turističke industrije (timesharing);
• definiše industriju slobodnog vremena;
• definiše podsticajna putovanja;
• definiše hotelske i restoranske lance;
• poznaje načine poslovanja u lancima;
• definiše oblike privrednog rasta i razvoja turističkih preduzeća;
• navodi primer turističkih zanimljivosti iz svoje lokalne sredine.

• Karakteristike i perspektive razvoja međunarodnog turizma;
• Karakteristike i perspektive razvoja turizma u Srbiji;
• Mega trendovi u turizmu;
• Timesharing-nova turistička industrija
• Industrija slobodnog vremena;
• Podsticajna putovanja
• Međunarodni hotelski i restoraterski lanci;
• Prilagođavanje turističke ponude novim trendovima.

Ugostiteljstvo

• Upoznavanje učenika sa pojmom ugostiteljstvo i njegovim mestom i značajem u privrednim delatnostima

• navede definiciju pojma ugostiteljstva;
• opiše nastanak i istorijski razvoj ugostiteljstva;
• poznaje mesto i ulogu ugostiteljstva u privredi zemlje;
• objasni značaj ugostiteljstva za strateški razvoj privrede Srbije;
• navede zadatke i objasni značaj ugostiteljstva.

• Pojam ugostiteljstva;
• Nastanak i istorijski razvoj;
• Uloga ugostiteljstva u privredi Srbije;
• Zadatak i značaj ugostiteljstva.

Usluge u ugostiteljstvu

• Osposobljavanje učenika da prilagode ugostiteljske usluge željama i potrebama gostiju

• objasni pojam ugostiteljske usluge;
• razlikuje vrste ugostiteljskih usluga;
• objasni pojam ugostiteljske ponude;
• opisuje kvalitet ugostiteljske usluge

• Pojam usluge u ugostiteljstvu;
• Podela ugostiteljskih usluga;
• Kvalitet ugostiteljskih usluga;
• Ugostiteljska ponuda;
• Ugostiteljska usluga.

Ugostiteljske poslovne jedinice

• Osposobljavanje učenika da razlikuju ugostiteljske poslovne jedinice prema nameni i uslugama koje pružaju

• navodi definiciju ugostiteljske poslovne jedinice;
• razlikuje vrste ugostiteljsko poslovnih jedinica;
• poznaje pravilnik o kategorizaciji ugostiteljsko poslovnih jedinica;
• razlikuje ugostiteljsku ponudu različitih ugostiteljsko poslovnih jedinica;
• opisuje opremljenost ugostiteljsko poslovnih jedinica shodno kategoriji i vrsti.

• Ugostiteljske poslovne jedinice;
• Podela ugostiteljskih poslovnih jedinice;
• Karakteristike ugostiteljske poslovne jedinice;
• Kategorizacija UPJ.

Kadrovi u ugostiteljstvu

• Upoznavanje učenika sa značajem, ulogom i strukturom

• objasni značaj i ulogu kadrova u ugostiteljstvu;
• objasni strukturu kadrova u ugostiteljstvu.

• Značaj i uloga kadrova u ugostiteljstvu;
• Struktura kadrova u ugostiteljstvu;

Uzanse u ugostiteljstvu

• Upoznavanje učenika sa poslovnim običajima u ugostiteljstvu

• Definiše uzanse;
• Opisuje poslovne običaje.

• Uzanse u ugostiteljskim objektima za ishranu;
• Uzanse u ugostiteljskom objektu za hranu i piće.

RAZRED

NASTAVA

Profesionalna praksa

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

III

90

30

120

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Svečani prijemi

120

CILJ MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju sa gostima i zaposlenim osobljem u ugostiteljskim objektima;
• Osposobljavanje učenika za kvalitetno usluživanje pića, napitaka, hrane i poslastica na različitim zajedničkim obrocima i svečanim prijemima.

• razlikuje vrste zajedničkih obroka i svečanih prijema, njihove podele, prostorije u kojima se održavaju, inventar za usluživanje;
• klasifikuje pića, napitke, jela i poslastice iz ponude za određeni zajednički obrok i svečani prijem;
• prepoznaje pića, napitke, jela i poslastice iz ponude za određeni zajednički obrok i svečani prijem;
• izvrši pripremu prostora, opreme i uređaja, inventara i nameštaja za određeni zajednički obrok i svečani prijem;
• primenjuje standardizovan pristup gostu i odgovarajuće načine usluživanja na određenom zajedničkom obroku i svečanom prijemu;
• uslužuje aperitive na zajedničkim obrocima i svečanim prijemima;
• uslužuje alkoholna i bezalkoholna pića na na zajedničkim obrocima i svečanim prijemima;
• uslužuje vina na zajedničkim obrocimai svečanim prijemima;
• uslužuje dižestive na zajedničkim obrocima i svečanim prijemima;
• uslužuje tople i hladne napitke na zajedničkim obrocima i svečanim prijemima;
• uslužuje hladna i topla predjela na zajedničkim obrocima i svečanim prijemima;
• uslužuje supe, čorbe, potaže, konsome na zajedničkim obrocima svečanim prijemima;
• uslužuje ribe, rakove, školjke na zajedničkim obrocima svečanim prijemima;
• uslužuje glavna jela na zajedničkim obrocima svečanim prijemima;
• uslužuje variva, salate, sireve na zajedničkim obrocima svečanim prijemima;
• uslužuje poslastice, voće, kompote na zajedničkim obrocima svečanim prijemima;
• uslužuje tople i hladne napitke na zajedničkim obrocima svečanim prijemima;
• navodi i sastavlja različite vrste menija namenjenih zajedničkim obrocima i svečanim prijemima;
• razlikuje i uslužuje jela i poslastice po utvrđenom meniu za zajednički obrok i svečani prijem;
• koristi elemente protokola prilikom usluživanja gostiju;
• vrši pravilno ophođenje sa gostima i kolegama pokazujući ljubaznost, kulturu i predusretljivost;
• navodi karakteristike u poslovanju vezanom za ketering.

• Dnevni obroci u ugostiteljstvu - (2 nedelje)
- Primena, mesto i vreme održavanja dnevnih obroka prema vrstama
- Redovni i vanredni obroci;
• Organizacioni sistemi rada na zajedničkim obrocima i svečanim prijemima - (2 nedelje);
• Načini usluživanja na zajedničkim obrocima i svečanim prijemima (2 - nedelje);
• Meni i meni karta - (4 nedelje)
- Pojam, uloga, vrste, namena, pravilno pisanje i izgled
- Sastavljanje menija za zajedničke obroke i svečane prijeme
- Usluživanje grupe gostiju po meniju;
• Zajednički obroci kao oblici ugostiteljske ponude (pojam, značaj, vrste) - (5 nedelja);
- Zajednički ručak
- Zajednička večera
- Poslovni ručak
- Poslovna večera
• Svečani prijemi kao oblici ugostiteljske ponude (pojam, značaj, vrste) - (10 nedelja)
- Banket - svečani ručak
- Banket - svečana večera
- Svečani hladni bife
- Svečani topli bife
- Svečani hladno - topli bife
- Koktel partija
- Garden partija
- Čajanka
• Usluživanje sa protokolarnim zahtevima (po protokolu) - (3 nedelje);
• Ketering - (2 nedelje).

• Na početku programa učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, planom rada i načinima ocenjivanja

Realizacija nastave
Predmet se realizuje kroz:
• vežbe (90 časova)
• nastavu u bloku (30 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• kabinetskih vežbi
• blok nastava

Mesto realizacije nastave
• kabinetske vežbe se realizuju u kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• Nužno je korišćenje vizuelnih sredstava, ugostiteljske opreme, inventara, nameštaja i uređaja za usluživanje
• Nastavu u bloku realizovati kroz rad na zajedničkim obrocima i svečanim prijemima prema planu održavanja zakazanih prijema odnosno prema mogućnosti i potrebi.
• Preporučuje se obavljanje blok nastave u različitim vrstama ugostiteljskih objekata

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnosti na času
• samostalni praktičan rad
• usmeno izlaganje

RAZRED

NASTAVA

Profesionalna praksa

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

204

204

60

468

II

192

192

90

474

III

150

180

90

420

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Higijenski standardi i zaštita na radu

60

2.

Osnove ugostiteljskog usluživanja

408

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Poslovna komunikacija

94

2.

Ugostiteljsko usluživanje

380

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Ugostiteljsko usluživanje

344

2.

Pripremanje jela pred gostom

76

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Upoznavanje učenika sa pojmom, ulogom i zadacima usluživanja u ugostiteljstvu;
• Osposobljavanje učenika za primenu sanitarnih i zdravstvenih propisa (standarda) iz oblasti lične i radne higijene;
• Osposobljavanje učenika za primenu zaštite na radu.

• poznaje pojam, ulogu i zadatke usluživanja u ugostiteljstvu;
• primenjuje mere zaštite od povreda na radu;
• navede i primenjuje higijenske standarde iz oblasti lične i radne higijene u usluživanju;
• navede posledice nepridržavanja higijenskih standarda u odnosu na goste i ugostiteljski objekat;
• primenjuje higijenske standarde iz oblasti lične i radne higijene u usluživanju.

• Pojam, uloga i zadaci usluživanja.

Higijenski standardi i zaštita na radu:
• Zaštita od povreda na radu;
• Pojam, uloga i zadaci higijene u ugostiteljstvu;
• Sanitarni pregled ugostiteljskih radnika (osoblja);
• Lična higijena (higijena tela, ruku, nogu, kose, higijena donjeg veša, čarapa);
• Radna higijena (higijena radne uniforme, higijena inventara za usluživanje, higijena radnih površina, higijena radnih prostorija, higijena opreme i uređaja);
• Sredstva, aparati i oprema za održavanje lične i radne higijene;
• Upoznavanje i primena HACCP norme u usluživanju.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Modul se realizuje kroz:
• vežbe (30 časova)
• praktičnu nastavu (30 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• vežbi;
• praktične nastave.

Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u odgovarajućem kabinetu;
• Praktična nastava i nastava u bloku se realizuje u odgovarajućem kabinetu ili školskoj radionici.

Preporuke za realizaciju nastave:
• modul realizovati korišćenjem vizuelnih sredstava, ugostiteljske opreme, inventara, nameštaja i uređaja za usluživanje;
• deo praktične nastave realizovati kroz obavljanje obaveznog sanitarnog pregleda i obilazak ugostiteljskih objekata i manifestacija (hotela, restorana, sajmova)

Predviđene nedelje rada:
- Higijenski standardi i zaštita na radu (5 nedelja).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• testove praktičnih veština;
• aktivnosti na času
• samostalni praktičan rad.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za obavljanje pripremnih i završnih radova u ugostiteljskim objektima;
• Osposobljavanje za pravilno ophođenje sa gostima i kolegama;
• Osposobljavanje učenika za usluživanje gostiju na doručku.

• objasni pripremne i završne radove u ugostiteljskim objektima;
• razlikuje grupe inventara za usluživanje;
• razlikuje opremu, uređaje i nameštaj za usluživanje;
• navede sadržaj i redosled postavljanja malog stonog inventara i kuvera za određeni obrok;
• navede sadržaj i redosled postavljanja inventara za usluživanje na i u servisni sto;
• razlikuje sredstva ponude - dokumenta prodaje;
• rukuje inventarom za usluživanje;
• rukuje opremom, uređajima i nameštajem za usluživanje;
• koristi i održava opremu i uređaje za usluživanje;
• pere, briše i polira inventar za usluživanje u ugostiteljskim objektima;
• koristi stručnu terminologiju;
• vrši pravilno ophođenje sa gostima i kolegama pokazujući ljubaznost, kulturu i predusretljivost;
• klasifikuje jela, pića i napitke u karti doručka;
• razlikuje i objasni dnevne obroke u ugostiteljstvu;
• primenjuje osnovne tehnike nošenja i načine usluživanja u različitim sistemima rada;
• kombinuje odgovarajuće načine usluživanja;
• primenjuje pravilan prilaz gostu i načine usluživanja;
• navodi vrste i sastav doručaka;
• uslužuje doručak u doručkovaonici, kafani i hotelskoj sobi;
• izvrši prekrivanje stola podstoljnjakom, stoljnjakom i nadstoljnakom;
• uredi servisni sto;
• kompletira i postavlja mali stoni inventar;
• savija salvete na najmanje tri načina;
• postavlja kuver na sto za određeni obrok;
• apservira inventar;
• sortira inventar za usluživanje;
• primenjuje različite tehnike nošenja i prenošenja inventara.

Ugostiteljski objekti i ugostiteljske usluge:
• Osnovne i dopunske ugostiteljske usluge;
• Ugostiteljski objekti za smeštaj;
• Ugostiteljski objekti za pružanje usluga hrane i pića gostu;
• Stručna terminologija u ugostiteljstvu.

Uslužno i proizvodno osoblje ugostiteljskih objekata:
• Osobine i dužnosti, hijerarhija, izgled i uniforma, uloga u uslužnom procesu rada.

Ophođenje i briga o gostu:
• Doček, prihvat i smeštaj gosta;
• Razgovor sa gostom;
• Ispraćaj gosta;

Radna odelenja ugostiteljskih objekata:
• Tehničko tehnološka opremljenost, raspored i funkcionalna povezanost.

Oprema, uređaji i nameštaj u prostorijama za prijem i usluživanje gostiju:
• Vrste, namena, rukovanje i održavanje;
• Zaštita na radu.

Inventar za usluživanje gostiju:
• Pojam, uloga i važnost pravilne upotrebe i čuvanja inventara za usluživanje;
• Podela na grupe prema nameni i materijalu od kog je inventar izrađen;
• Inventar za usluživanje - grupa: rublje;
• Inventar za usluživanje - grupa: staklo;
• Inventar za usluživanje - grupa: porculan;
• Inventar za usluživanje - grupa: pribor za jelo;
• Inventar za usluživanje - grupa: mali stoni inventar;
• Inventar za usluživanje - grupa: pomoćni inventar;
• Inventar za usluživanje - grupa: metalno posuđe.

Pripremni i završni radovi u ugostiteljstvu:
• Pojam, uloga i značaj pripremnih radova u ugostiteljstvu;
• Osnovna podela u ofisu, sali, točionici pića, aperitiv baru - postupci i procedure;
• Kuveri u ugostiteljstvu - pojam, uloga, značaj (osnovni i prošireni);
• Završni radovi.

Organizacioni sistemi rada u usluživanju:
• Raspored uslužnog osoblja, njihove uloge i dužnosti u različitim sistemima usluživanja (ober, revirni, reonski i brigadni sistem).

Načini usluživanja gostiju:
• Pojam, uloga, vrste i osobenosti načina usluživanja (bečki, engleski, francuski, ruski i kombinovani).

Dnevni obroci u ugostiteljstvu:
• Pojam, uloga i značaj dnevnih obroka u ugostiteljstvu;
• Dnevni ciklus ishrane i podela dnevnih obroka prema njemu;
• Primena, mesto i vreme održavanja dnevnih obroka prema vrstama.

Doručak:
• Doručkovaonica;
• Vrste i sastav doručaka;
• Kuveri za različite vrste doručaka;
• Instrumenti ponude - karta doručka;
• Doručak na bazi samoposluživanja - bife sto;
• Doručak u etažnom servisu.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Modul se realizuje kroz:
• vežbe (174 časa)
• praktičnu nastavu (174 časa)
• nastavu u bloku (60 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• vežbi;
• praktične nastave;
• nastave u bloku.

Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u odgovarajućem kabinetu;
• Praktična nastava i nastava u bloku se realizuje u odgovarajućem kabinetu ili školskoj radionici.

Preporuke za realizaciju nastave:
• modul realizovati korišćenjem vizuelnih sredstava, ugostiteljske opreme, inventara, nameštaja i uređaja za usluživanje;
• deo praktične nastave realizovati kroz obilazak ugostiteljskih objekata i manifestacija (hotela, restorana, sajmova, takmičenja);
• vreme realizacije nastave u bloku uskladiti sa aktivnostima u ugostiteljskim objektima u kojima se realizuje nastava u bloku.

Predviđene nedelje rada:
- Ugostiteljski objekti i ugostiteljske usluge (2 nedelje);
- Uslužno i proizvodno osoblje ugostiteljskih (1 nedelja);
- Ophođenje i briga o gostu (1 nedelja);
- Radna odeljenja ugostiteljskih objekata (1 nedelja);
- Oprema, uređaji i nameštaj u prostorijama za prijem i usluživanje gostiju (1 nedelja);
- Inventar za usluživanje gostiju (7 nedelja);
- Pripremni i završni radovi u ugostiteljstvu (2 nedelje);
- Organizacioni sistemi rada u usluživanju (1 nedelja);
- Načini usluživanja gostiju (3 nedelje);
- Dnevni obroci u ugostiteljstvu (1 nedelja);
- Doručak (5 nedelja).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• testove praktičnih veština;
• aktivnosti na času;
• samostalni praktičan rad.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju sa gostima i zaposlenim osobljem u ugostiteljskim objektima;
• Osposobljavanje učenika za obavljanje administrativno-knjigovodstvenih poslova u ugostiteljskim objektima

• poznaje pravila poslovnog bontona u ugostiteljstvu;
• sasluša želje (potrebe) gosta i adekvatno na njih reaguje;
• dočeka, prihvati i smesti gosta za sto;
• pokazuje ljubaznost, predusretljivost u ophođenju sa gostom;
• navede vrste i sadržaj ponude ugostiteljskog objekta;
• navede karakteristike različitih vrste jela, pića i napitaka koje se služe u ugostiteljskom objektu;
• preporuči gostu adekvatnu kombinaciju jela i pića;
• primenjuje različite načine naplate računa;
• vodi knjigu šanka;
• piše trebovanja i utvrdi stanje u šanku;
• vodi knjigu pazara, sortira račune po vrsti, upiše račune u dnevni izveštaj;
• utvrdi i preda dnevni pazar;
• navede elemente dobre ugostiteljske prakse.
• klasifikuje pića i napitke prema grupama u karti pića, vinskoj karti, barskoj karti i cenovniku pića
• vrši pravilno ophođenje sa gostima i kolegama pokazujući ljubaznost, kulturu i predusretljivost.

Poslovna komunikacija:
• Pojam, uloga i značaj poslovne komunikacije;
• Vrste komunikacije i načini njenog ostvarivanja;
• Bonton u ugostiteljstvu - doček, prihvat i smeštaj gostiju, uvažavanje želja gostiju, prijem porudžbina i reagovanje na žalbe;
• Sugestivna i inpulsivna prodaja usluga;
• Registrovanje i distribucija porudžbine, naplata usluga, pravljenje i naplata računa (vrste i način), vođenje knjige dnevnih pazara;
• Obračun dnevnog prometa - predaja pazara, vođenje knjige šanka, knjige trebovanja, knjige otpisa.
Instrumenti ponude i dokumenti prodaje:
• Instrumenti ponude i dokumenti prodaje u ugostiteljskim objektima
• Pojam, vrste, prezentovanje gostima (karta pića, kafanska karta, vinska karta, jelovnik, anketni jelovnik, meni karta, desertna karta i dr.)

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Modul se realizuje kroz:
• vežbe (60 časova)
• praktičnu nastavu (60 časova)
• nastava u bloku (30 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• vežbi;
• praktične nastave;
• nastave u bloku.

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u odgovarajućem kabinetu;
• praktična nastava i nastava u bloku se realizuje u odgovarajućem kabinetu, školskoj radionici ili u ugostiteljskom objektu.

Preporuke za realizaciju nastave
• modul realizovati korišćenjem vizuelnih sredstava, ugostiteljske opreme, inventara, nameštaja i uređaja za usluživanje;
• deo praktične nastave realizovati kroz obilazak specifičnih ugostiteljskih objekata i manifestacija (hotela, restorana, ugostiteljskih objekata, sajmova, takmičenja);
• Preporučuje se obavljanje praktične nastave u različitim vrstama ugostiteljskih objekata;
• Vreme realizacije nastave u bloku uskladiti sa aktivnostima u ugostiteljskim objektima u kojima se realizuje nastava u bloku.

Predviđene nedelje rada:
- Poslovna komunikacija (7 nedelja);
- Instrumenti ponude i dokumenti prodaje (3 nedelje).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• testove praktičnih veština;
• aktivnosti na času;
• samostalni praktičan rad.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za kvalitetno usluživanje pićem i napicima u različitim ugostiteljskim objektima i različitim prilikama;
• Osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju sa gostima i zaposlenim osobljem u ugostiteljskim objektima.

• navodi pojam, ulogu i značaj točionice pića;
• rukuje opremom, uređajima, inventarom točionice pića;
• navede osnovne karakteristike pića i napitaka;
• pravilno prilazi gostu prilikom usluživanja pića i napitaka;
• uslužuje alkoholna i bezalkoholna pića u određenim prilikama, restoranu i kafani;
• priprema tople i hladne napitke;
• uslužuje hladne i tople napitke u određenim prilikama, doručkovaonici, restoranu i kafani;
• prepoznaje pića, napitke i barske mešavine iz instrumenata ponude;
• primenjuje osnovne tehnike nošenja, pripremanja i serviranja pića, barskih mešavina i napitaka;
• poznaje vrste i geografsko poreklo vina i vinogorja u Srbiji, regionu i svetu;
• demonstrira tehnike frapiranja, šambriranja, prezentovanja, otvaranja, degoržiranja i dekantiranja vina.

Točionica pića:
• pojam, uloga i značaj točionice pića
• oprema, uređaji, inventar točionice pića
• organizacija rada, trebovanje pića, skladištenje i čuvanje pića, namirnica i materijala
Usluživanje pića i napitaka:
• klasifikacija i podela pića u ugostiteljstvu prema sadržaju alkohola, prema nameni i vremenu služenja, prema temperaturi služenja i prema načinu pripreme
Alkoholna pića:
• podela, vrste, osobine, normativ, način serviranja i usluživanje (džin, viski, votka, rum, konjak, brendi, rakije, aperitivi, likeri, dižestivi, topla alkoholna pića i piva)
Bezalkoholna pića:
• podela, vrste, osobine, normativ, priprema, način serviranja i usluživanje
Topli i hladni napici:
• podela, vrste, karakteristike, prilozi, priprema, serviranje i usluživanje
Barske mešavine:
• oprema, uređaji i inventar za pripremu barskih mešavina;
• stručna terminologija, čitanje i pisanje receptura;
• osnovne tehnike pripreme barskih mešavina;
• podela, vrste, osobine, priprema, normativ, način serviranja i usluživanje barskih mešavina.
Vina i vinogorja:
• podela vina - prema boji, količini šećera, kvalitetu, načinu proizvodnje;
• sorte grožđa;
• vinogorja Srbije, regiona, sveta;
• pojam, uloga i značaj somalijera;
• čuvanje, serviranje (dekantiranje, frapiranje, degoržiranje, degustacija), prezentovanje, otvaranje i usluživanje vina;
• slaganje vina i hrane.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Modul se realizuje kroz:
• vežbe (132 časa)
• praktičnu nastavu (132 časa)
• nastava u bloku (60 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• vežbi;
• praktične nastave;
• nastave u bloku;

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u odgovarajućem kabinetu;
• praktična nastava i nastava u bloku se realizuje u odgovarajućem kabinetu, školskoj radionici ili u ugostiteljskom objektu.

Preporuke za realizaciju nastave
• modul realizovati korišćenjem vizuelnih sredstava, ugostiteljske opreme, inventara, nameštaja i uređaja za usluživanje;
• deo praktične nastave realizovati kroz obilazak specifičnih ugostiteljskih objekata i manifestacija (hotela, restorana, ugostiteljskih objekata, sajmova, takmičenja);
• preporučuje se obavljanje praktične nastave u različitim vrstama ugostiteljskih objekata;
• vreme realizacije nastave u bloku uskladiti sa aktivnostima u ugostiteljskim objektima u kojima se realizuje nastava u bloku.

Predviđene nedelje rada:
- Točionica pića (2 nedelje);
- Usluživanje pića i napitaka (2 nedelje);
- Alkoholna pića (4 nedelje);
- Bezalkoholna pića (2 nedelje);
- Topli i hladni napici (2 nedelje);
- Barske mešavine (4 nedelje);
- Vina i vinogorja (6 nedelje).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• testove praktičnih veština;
• aktivnosti na času;
• samostalni praktičan rad.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju sa gostima i zaposlenim osobljem u ugostiteljskim objektima
• Osposobljavanje učenika za kvalitetno usluživanje hrane i poslastica u različitim ugostiteljskim objektima i različitim prilikama

• klasifikuje hranu i poslastice prema grupama u instrumentima ponude;
• poznaje jela i poslastice iz instrumenata ponude;
• primenjuje osnovne tehnike nošenja i načine usluživanja u različitim sistemima organizacije rada;
• kombinuje odgovarajuće načine usluživanja;
• primenjuje pravilan prilaz gostu i načine usluživanja;
• razlikuje i uslužuje topla i hladna predjela u određenim prilikama u različitim ugostiteljskim objektima;
• razlikuje i uslužuje supe, čorbe, potaže i konsome u određenim prilikama u različitim ugostiteljskim objektima;
• razlikuje i uslužuje ribe, rakove, školjke, mekušce u određenim prilikama u različitim ugostiteljskim objektima;
• razlikuje i uslužuje glavna jela u određenim prilikama u različitim ugostiteljskim objektima;
• razlikuje i uslužuje variva, salate u određenim prilikama u različitim ugostiteljskim objektima;
• razlikuje i uslužuje sireve u određenim prilikama u različitim ugostiteljskim objektima;
• razlikuje i uslužuje poslastice, voće, kompote u određenim prilikama u različitim ugostiteljskim objektima;
• navodi i sastavlja različite vrste menija;
• razlikuje i uslužuje jela i poslastice po utvrđenom meniu u određenim prilikama u različitim ugostiteljskim objektima;
• razlikuje organizacije rada i instrumente ponude u pansionskom poslovanju;
• sprovodi pravilno anketiranje gostiju;
• pravilno uslužuje jela, pića i napitke u pansionu;
• pravilno prima porudžbinu, priprema potreban inventar i uslužuje hranu u hotelskim sobama.

Dnevni obroci i dnevni ciklus ishrane u ugostiteljskim objektima:
• Primena, mesto i vreme održavanja dnevnih obroka prema vrstama

Organizacioni sistemi rada u usluživanju:
• Ober, revirni, reonski i brigadni sistem rada

Načini usluživanja hrane i poslastica:
• Bečki, francuski, engleski, ruski, kombinovani

Instrumenti ponude - jelovnik:
• Pojam, uloga, značaj, izgled i vrste
• Redosled pisanja, pravilno grupisanje i izbor jela

Usluživanje po jelovniku sa poznavanjem karakteristika hrane i poslastica:
• Grupa jela - hladna predjela
• Grupa jela - supe, čorbe, potaži, konsomei
• Grupe jela - topla predjela
• Grupa jela - ribe, rakovi, školjke i mekušci
• Grupa jela - gotova jela
• Grupa jela - pečenja
• Grupa jela - jela po porudžbini
• Grupa jela - specijaliteti sa roštilja
• Grupa jela - variva, salate
• Grupa jela - sirevi
• Grupa jela - poslastica, kompota, voća

Meni i meni karta:
• Pojam, uloga, vrste, namena, pravilno pisanje i izgled
• Sastavljanje menija za različite dnevne obroke

Pansionsko poslovanje:
• Organizacija rada i instrumenti ponude
• Načini anketiranja gostiju (anketni jelovnik, anketna meni karta, anketni meni list)
• Etažni servis u pansionu

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Modul se realizuje kroz:
• vežbe (120 časova)
• praktičnu nastavu (144 časa)
• nastavu u bloku (90 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• vežbi;
• praktične nastave;
• nastave u bloku.

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u odgovarajućem kabinetu;
• praktična nastava i nastava u bloku u se realizuju u odgovarajućem kabinetu, školskoj radionici ili u ugostiteljskom objektu.

Preporuke za realizaciju nastave
• modul realizovati korišćenjem vizuelnih sredstava, ugostiteljske opreme, inventara, nameštaja i uređaja za usluživanje;
• deo praktične nastave realizovati kroz obilazak specifičnih ugostiteljskih objekata i manifestacija (hotela, restorana, ugostiteljskih objekata, sajmova, takmičenja);
• preporučuje se obavljanje praktične nastave u različitim vrstama ugostiteljskih objekata;
• vreme realizacije nastave u bloku uskladiti sa aktivnostima u ugostiteljskim objektima u kojima se realizuje nastava u bloku.

Predviđene nedelje rada:
- Dnevni obroci i dnevni ciklus ishrane u ugostiteljskim objektima (2 nedelje);
- Organizacioni sistemi rada u usluživanju (1 nedelja);
- Načini usluživanja hrane i poslastica (3 nedelje);
- Instrumenti ponude - jelovnik (2 nedelje);
- Usluživanje po jelovniku sa poznavanjem karakteristika hrane i poslastica (8 nedelja);
- Meni i meni karta (3 nedelje);
- Pansionsko poslovanje (3 nedelje).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• testove praktičnih veština;
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnosti na času
• samostalni praktičan rad

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju sa gostima i zaposlenim osobljem u ugostiteljskim objektima;
• Osposobljavanje učenika za kvalitetno pripremanje, dovršavanje, serviranje i usluživanje jela pred gostom;

• priprema potreban inventar, opremu i namirnice za usluživanje jela pred gostom u različitim ugostiteljskim objektima i različitim prilikama;
• pravilno filira, tranšira, flambira jela, poslastice i voće pred gostom;
• pravilno primenjuje tehnike filiranja, tranširanja, flambiranja pred gostom;
• priprema jela pred gostom u različitim ugostiteljskim objektima i različitim prilikama;
• vrši pravilno ophođenje sa gostima i kolegama pokazujući ljubaznost, kulturu i predusretljivost.

Priprema jela, poslastica, voća pred gostom i njihovo usluživanje:
• Uslužno osoblje - tranšer, flamber
• Pripremanje potrebnog inventara, opreme, pripremni radovi, postupak rada, i završni radovi;
• Filiranje ribe (pastrmka);
• Tranširanje - rasecanje (pečeno pile);
• Pripremanje tatar bifteka pred gostom, serviranje i usluživanje;
• Flambiranje voća i poslastica (banane i palačinke).

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Modul se realizuje kroz:
• vežbe (30 časova)
• praktičnu nastavu (36 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• vežbi;
• praktične nastave;
• nastave u bloku.

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u odgovarajućem kabinetu;
• praktična nastava i nastava u bloku u se realizuju u odgovarajućem kabinetu, školskoj radionici ili u ugostiteljskom objektu.

Preporuke za realizaciju nastave
• modul realizovati korišćenjem vizuelnih sredstava, ugostiteljske opreme, inventara, nameštaja i uređaja za usluživanje;
• deo praktične nastave realizovati kroz obilazak specifičnih ugostiteljskih objekata i manifestacija (hotela, restorana, ugostiteljskih objekata i, sajmova, takmičenja);
• preporučuje se obavljanje praktične nastave u različitim vrstama ugostiteljskih objekata;
• vreme realizacije nastave u bloku uskladiti sa aktivnostima u ugostiteljskim objektima u kojima se realizuje nastava u bloku.

Predviđene nedelje rada u:
- Priprema jela, poslastica, voća pred gostom i njihovo usluživanje (6 nedelja).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• testove praktičnih veština;
• aktivnosti na času;
• samostalni praktičan rad.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Hranljive materije

• Sticanje znanja o hranljivim materijama i energetskoj vrednosti životnih namirnica

• razlikuje pojmove hrane i ishrane i njihove uloge;
• objasni ulogu pojedinih hranljivih materija u organizmu;
• razlikuje namirnice po poreklu;
• navede hemijski sastav i značaj pojedinih namirnica biljnog porekla u ishrani,
• navede hemijski sastav i značaj pojedinih namirnica životinjskog porekla u ishrani;
• navede prednosti upotrebe organskih proizvoda u ljudskoj ishrani;
• razlikuje pojmove organske i konvencionalne hrane,
• navede rizike upotrebe genetski modifikovane hrane;
• izračuna energetsku vrednost pojedinih namirnica.

• Hrana;
• Ishrana;
• Podela i vrste hranljivih materija i njihovi izvori;
• Podela i vrsta namirnica biljnog porekla;
• Podela i vrsta namirnica životinjskog porekla;
• Organska hrana;
• Genetski modifikovana hrana;
• Energetska vrednost namirnica i energetske potrebe.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastava

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava - u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• prikazati izračunavanje energetske vrednosti pojedinih namirnica i obroka;
• vežbati sa učenicima izračunavanje energetske vrednosti namirnica i obroka;
• koristiti nutricionističke tabele;
• izraditi sa učenicima postere grupa namirnica;
• prikazati primere jelovnika koji zadovoljavaju principe pravilne ishrane;
• prikazati bolesti nepravilne ishrane (video zapisi);
• sugerisati učenicima da prikupe podatke o različitim namirnicama koristeći Internet i druge izvore

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Hranljive materije (23 časa)
• Pravilna ishrana (23 časa)
• Kvarenje namirnica i konzervisanje(18)

Pravilna ishrana

• Sticanje znanja o principima pravilne ishrane i potrebama u ishrani

• navede principe pravilne ishrane;
• nabroje uzroke nepravilne ishrane;
• objasne posledice nepravilne ishrane;
• izračuna indeks uhranjenosti (BMI);
• sastavi dnevni obrok.

• Principi pravilne ishrane;
• Potrebe u ljudskoj ishrani;
• Piramida ishrane;
• Bolesti izazvane nepravilnom ishranom;
• Indeks uhranjenosti (BMI);
• Sastavljanje dnevnog obroka;

Kvarenje namirnica i konzervisanje

• Sticanje osnovnih znanja o kvarenju namirnica i metodama konzervisanja

• nabroje najčešće uzroke kvara namirnica;
• objasne uslove pod kojima nastaje kvarenje namirnica;
• navede načine smanjenja rizik kvarenja namirnica;
• navede načine očuvanja (namirnica);
• opiše metode konzervisanja namirnica;
• navede moguće uzročnike i načine trovanja hranom.

• Mikroorganizmi u hrani - korisna i štetna dejstva;
• Najčešći uzroci kvara namirnica;
• Načini očuvanja namirnica od proizvodnje do potrošnje;
• Metode konzervisanja;
• Organoleptička svojstva namirnica, provera deklaracije;
• Biološki, hemijski i radiološki uzročnici trovanja hranom.

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Pojmovno određenje ekonomike i organizacije preduzeća

• Upoznavanje učenika sa ekonomikom i organizacijom preduzeća

• definiše ekonomiku kao nauku;
• definiše organizaciju kao nauku;
• poznaje ciljeve izučavanja ekonomike i organizacije preduzeća.

• Pojam ekonomike i organizacije preduzeća;
• Značaj ekonomike i organizacije u današnjim uslovima poslovanja.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastava 32 časa

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici, odgovarajućem kabinetu ili ugostiteljsko-turističkom preduzeću, školskoj radionici

Preporuke za realizaciju nastave
• preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
1. Pojmovno određenje ekonomike i organizacije preduzeća (2 časa)
2. Pojam preduzeća (5 časova)
3. Sredstva preduzeća (4 časa)
4. Izvori sredstava (2 časa)
5. Rashodi preduzeća (10 časova)
6. Rezultati rada i raspodela (5 časova)
7. Merila uspešnosti poslovanja preduzeća (4 časa)

Pojam ugostiteljsko-turističkog preduzeća

• Upoznavanje učenika sa ugostiteljsko-turističkim preduzećima

• definiše ugostiteljsko i turističko preduzeće i njihove zadatke;
• poznaje karakteristike ugostiteljskog i turističkog preduzeća;

• Pojam ugostiteljsko i turističko preduzeće;
• Karakteristike ugostiteljskog i turističkog preduzeća;

Sredstva ugostiteljskog i turističkog preduzeća

• Upoznavanje učenika sa poslovnim sredstvima ugostiteljskog i turističkog preduzeća

• definiše sredstva ugostiteljskog i turističkog preduzeća;
• poznaje oblike i amortizaciju osnovnih sredstava;
• poznaje oblike obrtnih sredstva.

• Pojam sredstava ugostiteljsko i turističko preduzeća;
• Osnovna sredstva preduzeća;
• Obrtna sredstva preduzeća.

Izvori sredstava

• Upoznavanje učenika sa izvorima sredstava ugostiteljskog i turističkog preduzeća

• definiše izvore sredstava;
• razlikuje sopstvene i tuđe izvore sredstava.

• Pojam izvora sredstava;
• Sopstveni izvori sredstava;
• Tuđi izvori sredstava.

Rashodi ugostiteljskog i turističkog preduzeća

• Upoznavanje učenika sa rashodima preduzeća i kalkulacijom cene proizvoda i usluga u turizmu i ugostiteljstvu

• definiše utroške, troškove i rashode preduzeća;
• Razlikuje pojmove: utroške, troškove i rashode preduzeća;
• Poznaje vrste troškova;
• Poznaje karakteristike troškova;
• izrađuje kalkulaciju;
• Razlikuje vrste kalkulacija;
• Poznaje specifičnosti obračuna troškova i utvrđivanje cena u turizmu i ugostiteljstvu.

• Pojam rashoda preduzeća;
• Pojam utrošaka;
• Pojam, podela i raspored troškova;
• Pojam kalkulacije;
• Vrste kalkulacije;
• Specifičnosti obračuna troškova.

Rezultati rada i raspodela

• Upoznavanje učenika sa rezultatima rada i raspodelom

• Definiše ukupan prihod;
• Razlikuje prihode preduzeća;
• Utvrđuje rezultate preduzeća;
• Poznaje način raspoređivanja rezultata preduzeća (dobitak, gubitak).

• Pojam ukupnog prihoda;
• Utvrđivanje rezultata preduzeća;
• Raspoređivanje rezultata preduzeća.

Merila uspešnosti poslovanja ugostiteljskog i turističkog preduzeća

• Upoznavanje učenika sa merilima uspešnosti ugostiteljskog i turističkogpreduzeća

• Definiše merila uspešnosti;
• Poznaje produktivnost rada;
• Poznaje ekonomičnost rada;
• Poznaje rentabilnost rada.

• Pojam merila poslovnog uspeha;
• Produktivnost;
• Ljudski kapital;
• Ekonomičnost rada;
• Rentabilnost.

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Psihologija kao nauka

• Upoznavanje sa predmetom psihologije i njenom primenom u ugostiteljstvu i turizmu

• objasni predmet izučavanja psihologije i njenu primenu u ugostiteljstvu/turizmu
• objasni organske osnove psihičkog života

• Predmet, značaj i oblasti primene psihologije u ugostiteljstvu i turizmu
• Organski osnovi psihičkog života

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastava (60 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Psihički procesi i osobine i tematska celina ličnost: ovetemepredstavljaju selektivan uzorak iz oblasti opšte psihologije koji treba da bude osnova za razumevanje ostalih sadržaja iz programa koji su više orijentisani na primenu psiholoških saznanja u turizmu i ugostiteljstvu. U skladu sa tim navedeni ishodi traže elementarno znanje iz ove oblasti ali ono treba da bude takvo da obezbedi učenicima razumevanje psihičkog života osobe kao celine međusobno povezanih procesa i osobina
• Međuljudski odnosi u radu: za postizanje ishoda koristiti simulaciju realnih radnih situacija, igranje uloga u "kao da situacijama" i analizu slučaja.
• Komunikacija: na primeru simulacije radne situacije učenici treba da vežbaju tehnike uspešne komunikacije, pravilnu upotrebu neverbalne komunikacije i konstruktivno rešavanje konflikata
• Psihologija ophođenja sa gostima: koristiti vežbe u kojima se simulira radna situacija u kojoj određene osobine turističkog radnika mogu biti osvešćene.
• Psihologija reklame: temu povezati sa znanjima iz oblasti opažanja, emocija, motivacije i ličnosti. Podsticati rad u maloj grupi i kreativnost učenika.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Psihologija kao nauka 4 časa
• Psihički procesi 10 časova
• Ličnost 6 časova
• Međuljudski odnosi na radu 8 časova
• Komunikacija 10 časova
• Psihologija ophođenja sa gostima 15 časova
• Psihologija reklame 7 časova

Psihički procesi i osobine

• Sticanje osnovnih znanja o prirodi psihičkih procesa i osobina i razumevanje psihičkog života osobe kao celine međusobno povezanih procesa i osobina

• opiše proces opažanja drugih osoba i faktore od kojih taj proces zavisi
• poznaje pojam pažnje i činioce od kojih ona zavisi
• poznaje osnove o procesima učenja i razlikuje vrste učenja
• objasni proces pamćenja i faktore koji dovode do zaboravljanja
• poznaje osnove o pojmovima mišljenja i inteligencije
• poznaje osnove emocionalnog života čoveka i opiše značaj emocija za duševno zdravlje čoveka
• objasni šta su motivi i navede vrste i karakteristike motiva
• objasni pojam i vrste frustracija, konflikata i načine reagovanja na njih

• Opažanje
• Pažnja i faktori koji je izazivaju
• Učenje, vrste učenja instrumentalno, verbalno, učenje po modelu, sticanje motornih veština
• Pamćenje i zaboravljanje
• Mišljenje stvaralačko, imaginarno, inteligencija
• Emocije pojam i vrste, značaj za duševno zdravlje, stres
• Motivacija /pojam i vrste, frustracije i konflikti, načini reagovanja - realističko i odbrambeno

Ličnost

• Sticanje opštih znanja o psihologiji ličnosti: struktura, dinamika i razvoj ličnosti

• navede definiciju pojma ličnosti
• razlikuje osnovne pojmove strukture ličnosti i navede njihove osnovne karakteristike
• prepozna tip ličnosti i karakteristike tipova ličnosti prema Jungu
• navede faktore koji utiču na razvoj ličnosti
• navede karakteristike zrele ličnosti

• Pojam ličnosti (jedinstvo, osobenost i doslednost)
• Struktura ličnosti (crte ličnosti, temperament, karakter, sposobnosti, i svest o sebi)
• Tipologija ličnosti: (Jungova)
• Razvoj ličnosti: faze i faktori koji utiču na razvoj ličnosti (zrela ličnost)

Međuljudski odnosi na radu

• Upoznavanje sa principima i zakonitostima ljudskog ponašanja u grupi i u procesu rada
• Razvijanje svesti o ličnoj odgovornosti za međuljudske odnose
• Usvajanje socijalnih veština za konstruktivno rešavanje konflikata

• razlikuje osnovne vrste grupa i njihovu strukturu
• objasni razliku između grupe i tima
• prepozna različite uloge koje imaju članovi tima
• razlikuje vođstvo od rukovođenja
• navede karakteristike saradnje i takmičenja
• opiše različite tipove konflikata u grupi
• objasni na primeru važnost pozitivne psihološke klime u grupi/organizaciji
• uvidi sopstveno ponašanje u radu

• Pojam, vrste i struktura grupe/tima (formalne, neformalne, kohezivne, referentne)
• Određivanje uloga pojedinaca u timu (prema R. Belbinu, Le Bon-u itd.)
• Tipovi vođenja i rukovođenja
• Saradnja i takmičenje
• konflikti u grupi (pojam, vrste i način rešavanja)
• Međuljudski odnosi kao faktor uspeha u radu (organizaciona kultura)

Komunikacija

• Sticanje opštih znanja o komunikacijskom procesu i unapređenje veštine komunikacije sa gostom/klijentom

• navede osnovne elemente komunikacionog procesa
• razlikuje verbalnu od neverbalne komunikacije i njihove karakteristike
• navode faktore koji dovode do nesporazuma i ume da objasni načine njihovog negativnog delovanja po nastavak komunikacije
• demonstrira tehnike uspešne komunikacije
• prepozna specifičnosti komunikacije sa gostom/ klijentom i ume da primeni tehnike uspešne komunikacije u rešavanju najčešćih komunikacijskih konflikata sa njima

• Komunikacioni proces (pošiljalac - primalac, jednosmerna i dvosmerna, sadržaj i forma poruke)
• Karakteristike verbalne i neverbalne komunikacije
• Izvori nesporazuma u komunikaciji (značenja, nejasne i duple poruke itd.)
• Tehnike uspešne komunikacije: aktivno slušanje, jasan govor, itd.
• Specifičnosti komunikacije sa gostom/klijentom
• Najčešći komunikacijski konflikti sa gostom/klijentom i njihovo razrešavanje

Psihologija ophođenja sa gostima

• Usvajanje znanja i razvijanje veština značajnih za ophođenje sa gostom/korisnikom usluga

• objasni i demonstrira osobine turističkog radnika potrebne za uspešno obavljanje posla
• objasni i demonstrira posledice dobre i loše prve impresije koju turistički radnik ostavlja na gosta
• objasni i demonstrira opšta i specifična pravila ophođenja sa gostima
• objasni i demonstrira osnovne principe prodaje turističkih usluga na primeru
• opiše i demonstrira na primeru kako se stvara poverenje kod gosta / klijenta
• razlikuje i objasni motive kupovine koji opredeljuju gosta / korisnika usluga
• razlikuje vrste gostiju/ korisnika usluga s obzirom na svojstva i osobenosti njihovog ponašanja

• Osobine ugostiteljskog radnika (sposobnosti, osobine ličnosti, znanja, veštine, motivacija, interesovanja, stavovi) iz analize i opisa posla i radnih zadataka
• Pravila ophođenja sa gostima: komunikativnost, odmerenost, asertivnost, srdačnost, taktičnost, ljubaznost, poletnost, strpljivost
• Nediskriminativnost u radu sa gostima/klijentom (u odnosu na rasu, pol, veru, invaliditet, seksualno opredeljenje itd.)
• Osnovni principi prodaje turističkih usluga: ostvarivanje povoljne atmosfere prodaje, uvažavanje ličnosti gosta / klijenta
• Stvaranje poverenja kod gosta / klijenta
• Motivi za korišćenjem usluga
• Stvaranje odluke o kupovini-korišćenju usluga i opažanje rizika
• Vrste gostiju/ korisnika usluga: odlučan/ neodlučan, strpljiv/ nestrpljiv, osećajan/ razuman, skroman/ razmetljiv, ugodan/ neugodan itd.

Psihologija reklame

• Razvijanje svesti o neophodnosti planiranja marketinških strategija u turizmu i ugostiteljstvu

• poznaje vrste promotivnih sredstava i ume da prepozna njihove prednosti i slabosti
• zna osnovne psihološke principe koje treba da zadovolji reklamna poruka
• poznaje osnovne principe delovanja reklame na ciljnu grupu
• ume da osmisli primer reklame za zadatu ciljnu grupu korisnika

• Predmet, ciljevi i uloga oglašavanja
• Delovanje reklame
• Psihološki uslovi oglašavanja /reklamne poruke
• Uticaj autoriteta u kupovini / korišćenju usluga
• Slika proizvoda / usluge
• Reklama "Od usta do usta"
• Vrste promotivnih sredstava, njihove prednosti i slabosti