Prethodni

Likovna kultura

Cilj i zadaci

Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Zadaci:

- nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika, veličina, svetlina, boja, položaja oblika u prirodi;

- da razvija pamćenje, povezivanje opaženih informacija, što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje;

- stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava;

- stvarati uslove da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izražavanja;

- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti;

- razvijati učenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava;

- razvijati ljubav prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti;

- da stvara interesovanje i potrebu za posećivanje izložbi, galerija, muzeja i čuvanje kulturnih dobara;

- da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiču u nastavi, učenici primenjuju u radu i životu;

- razvijati senzibilitet za lepo pisanje;

- razvijati motoričke sposobnosti učenika.

Treći razred

Operativni zadaci:

- likovno izražavanje učenika u funkciji razvijanja mišljenja i vizuelnog likovnog estetskog senzibiliteta za medijume, uz korišćenje raznih materijala za komponovanje, pokret u kompoziciji, ornamentiku, prostor, odabiranje slučajno dobijenih likovnih odnosa po ličnom izboru, plakat i likovne poruke kao mogućnost sporazumevanja;

- uvođenje učenika u različite mogućnosti komunikacija;

- stvaranje uslova za razvijanje svesti o potrebi čuvanja čovekove prirodne i kulturne okoline, te aktivnog učestvovanja u kvalitetnom estetskom i prostornom uređenju životne okoline.

Sadržaji programa

KORIŠĆENJE RAZNIH MATERIJALA ZA KOMPONOVANJE

(medijumi i prošireni medijumi)

Dorada i preoblikovanje započetih oblika.

Pojmovi: medijumi - prošireni medijumi.

KOMPOZICIJA I POKRET U KOMPOZICIJI

Kompozicija linija, kompozicija boja, kompozicija oblika, kompozicija svetlina i senki, kompozicija raznih materijala u skladu sa proširenim medijumima.

Pojmovi: kompozicija.

ORNAMENTIKA

Linearna ornamentika, površinska ornamentika, trodimenzionalna ornamentika.

Pojmovi: ornament.

PROSTOR (POVEZIVANJE RAZNIH OBLIKA U CELINU)

Automatski način crtanja, subjektivno osećanje prostora, iluzija prostora, linije, površine, oblici i boje u prostoru, šaljivi prostor...

Pojmovi: prostor, iluzija prostora...

ODABIRANJE SLUČAJNO DOBIJENIH LIKOVNIH ODNOSA PO LIČNOM IZBORU UČENIKA

Slika slučaj (izvođenje emotivno-afektivnih sadržaja prema uzrastu učenika).

Pojmovi: mašta.

PLAKAT, BILBORD, REKLAMA

Vizuelne informacije, poruke, preporuke...

Pojmovi: vizuelna poruka.

LIKOVNE PORUKE KAO MOGUĆNOST SPORAZUMEVANJA

Prepoznavanje karakteristika insekata, životinja, profesija kod ljudi...

Pojmovi: vizuelno sporazumevanje.

LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE;

DELA SAVREMENIH MEDIJUMA

Izbor dela i spomenika kulture u skladu sa zahtevima celina programa i uzrasnim mogućnostima učenika.

Način ostvarivanja programa

Program likovne kulture daje svakom nastavniku slobodu, mogućnosti da ispolji kreativnost, da pronalazi odgovarajuće oblike, metode i sredstva za realizaciju. Uputstvo će mu pomoći u procesu stvaranja sopstvenih ideja, nikako, dakle, šablona, odnosno očekuje se da i sam nastavnik bude kreativan u svom radu. To znači da je potrebno da za svaki zadatak i sam nastavnik načini vizuelnu pripremu (likovni rad) kako bi uočio karakter zadatka i načine rada u realizaciji takvog zadatka, što će biti neka vrsta opomene ili samokontrole u procesu postavljanja zahteva upućenog učenicima. Najvažnije je izvršiti identifikaciju sadržaja, polazeći od opažanja okoline (prirode i veštačkog čovekovog okruženja - objekti koje je čovek načinio). Najbolje je učenje od prirode, posmatranje, opažanje i uočavanje neponovljivosti prirode, iz čega će proizaći i potreba za očuvanjem prirode, a potom simboličan izraz karakterističnih elemenata koji će označiti i prirodu učenika. To će biti prilika da se odredi pojam u sadržaju dva do tri podpojma i nekoliko informacija što će imati obrazovno značenje. Treba voditi računa da zahtev bude sveden i prilagođen uzrasnim mogućnostima učenika (njegovim psihofizičkim karakteristikama), čime će biti zadovoljen elementarni zahtev da za predviđeno vreme od jednog, do dva časa, učenik završi svoj rad. Neprimereno je da učenik završava svoje radove kod kuće, da bi ga potom nastavnik naknadno ocenio. Učenik treba da zna kakav mu je zadatak postavljen, sam treba da pronalazi rešenja zadatka, po logici neposrednog estetskog doživljaja. Pored vizuelne pripreme nastavnik treba da ima i pismenu pripremu (pisanu) koja se oslanja na globalno i operativno planiranje za svaku godinu posebno i za svaki čas ponaosob. Nastavnik treba da priđe rešavanju zadatka samostalno. Ukoliko se desi da trenutno nema neku svoju ideju, ova kratka obrazloženja celina programa treba da mu posluže kao motivacija za pronalaženje svojih ideja. Nije preporučljivo da nastavnik nudi teme učenicima. Nastavnik treba da vodi razgovor sa učenicima kako bi svaki učenik pre početka rada došao do svoje ideje, a na osnovu ponuđenog likovnog sadržaja.

Prilikom planiranja treba voditi računa da se predvidi oko 60% obrade novog gradiva prema 40% vežbanja. Pod pojmom obrade novog gradiva podrazumeva se prvi rad predviđenog sadržaja u nekoj od predviđenih tehnika i korišćenja materijala. Vežbanjem su predviđeni isti sadržaji (ali realizovani u drugim tehnikama i drugim materijalima u odnosu na prvi rad). Svaki nastavnik bi trebalo da sačini po tim principima godišnji plan rada iz koga će kasnije sačiniti operativne planove rada za svaki mesec posebno. U procesu izrade godišnjih i operativnih planova rada, nastavnik treba da vodi računa o identifikaciji sadržaja, a najbolje bi bilo kada bi i sam nacrtao, naslikao i izvajao neki od predviđenih nastavnih jedinica - sadržaja programa, kako bi mu bile jasne predstave koliko je vremena potrebno za izradu jednog takvog rada. Isto je tako bitno da utvrdi nivo zahteva za učenike, jer ukoliko nastavnik nije u mogućnosti da realizuje takav zadatak, neprimereno je da tako nešto traži i od učenika. U procesu motivisanja učenika za rad, nastavnik će voditi razgovor o predviđenim sadržajima (likovni sadržaji), čime će stvoriti uslove, a oslanjajući se na znanja učenika stečena u drugim oblastima, da svaki učenik pronađe svoju temu za rad. Nastavnik nikad ne treba da kaže koju će temu učenici crtati, slikati ili vajati! Učenik sam treba da dođe do svoje teme, to naglašavamo prema planiranom sadržaju, kako se ne bi desilo da na svakom času nastavnik kaže "danas ćete crtati ili slikati slobodnu temu". Učenik treba da izvrši izbor teme na osnovu dobro vođenog razgovora o opažanju prirode i čovekovih tvorevina koje čine njegovo okruženje. Dobro bi bilo kada se učenici ne bi držali standardizovanih blokova za crtanje. Dobro bi bilo kada bi mogli i sami da izvrše izbor oblika i boje papira ili neke druge podloge za crtanje i slikanje. To su najčešće vrlo jeftini papiri, kao što je natron papir, pak papir, čak i novinska hartija može da posluži kao podloga za slikanje. Treba vrlo često menjati format papira, ili podloge na kojoj se nešto radi, da li je to podloga za kolaž, dekolaž ili asamblaž. Takve podloge mogu i da se prepariraju sa razblaženim brašnom i vodom, ili razblaženim lepkom za drvo, ili možda nekim drugim materijalom sa nekim drugim vezivom, što može i sam nastavnik da učini. Na taj način će početi neka vrsta istraživačkog rada u ovoj oblasti. To će ujedno biti prilika da nastavnik uočava da li su neki učenici ušli u manir koristeći određeni materijal za rad. Ako se to desi kod nekih učenika, a dešava se da postaju "vešti", treba mu ponuditi da radi sa drugim materijalom, koji će mu pružiti "otpor", a on će se truditi da reši problem te će samim tim biti doveden u situaciju da ulažući "napor" bude i kreativan.

Za nastavnika bi bilo povoljno da svake godine sačinjava novi godišnji i operativne planove rada, čime će dokazati i svoju kreativnost u stvaranju uslova za učeničku kreativnost, jer svake godine sačinjava planove na osnovu prošlogodišnjeg iskustva, što će njegovu praksu kontinuirano unapređivati.

Preporuke za ostvarivanje programa u trećem razredu

Korišćenje raznih materijala za komponovanje. Kada se govori o doradi nečeg započetog, uvek se postavlja pitanje ko ga je započeo, zašto je nešto započeto i na koji način je nešto započeto kao linija, kao površina, kao oblik. Oslonce možemo pronaći i u psihologiji, polazeći od Roršahovih mrlja, u kojim svako od nas može, zavisno od svog trenutnog afektivnog stanja, a u skladu sa ličnim iskustvom, uobraziljom i maštom, da prepozna neki oblik. Često se dešava da su takvi oblici nedorečeni i da ih samo mi kao pojedinci prepoznajemo kao takve, pa sebi možemo da dajemo pravo da ih dogradimo u smislu komunikacije sa svojim socio-kulturnim miljeom. To može da ima karakter komunikacije, ali u svakom slučaju prepoznajemo afektivni iskaz svakog pojedinca koji nam saopštava tu vrstu poruke. U procesu učenja treba voditi računa da se dogradnja uradi uvek u nekom drugom materijalu, kako bi posmatrač imao uvid u stvaranje ličnih kodova. Ovakvi zadaci mogu da se rešavaju u već tradicionalnim tehnikama, koje u skladu sa konvencijama zovemo medijumima, ali isto tako možemo da primenjujemo i druge savremene materijale pa ćemo to nazvati proširenim medijumima. U procesu stvaranja uslova od strane voditelja nastavnog procesa, postoji sloboda započinjanja nekog oblika u tehnikama koje se često primenjuju u školi a koje su dostupne učenicima, njihovim roditeljima i nastavnicima.

Kompozicija i pokret u kompoziciji. Polazeći od objašnjavanja osnovnog pojma kompozicije, ulazimo i u podpojam pokret u kompoziciji, što na tom uzrastu sobom nosi i čitav niz složenijih pitanja, koja su započeta u drugom razredu, a vezana su za kretanje oblika u prostoru. Kada se uzme u obzir fizičko kretanje u neposrednom okruženju, pre svega mislimo na prirodu, kretanje lišća na drveću, grana, ali isto tako i kretanje ljudi u prostoru, sa svim sredstvima koje ljudi koriste za kretanje, učenike uvodimo u procese opažanja kretanja, samim tim i razumevanja uslovljenosti kretanja i da to sve može da čini neku kompoziciju po ličnom izboru. Treba dati učenicima priliku da načine taj izbor. Dakle, sve može da bude kompozicija. Ukoliko bismo primenili neke tehnike, na primer, Direrovo prozorče, a i sami smo u prilici da posvedočimo iskustveno da prozorsko okno, kao okvir, određuje segmente posmatrane prirode kao likovni prizor, naslovićemo to kao kompozicija. Ujedno, biće to prilika da upoznajemo učenike u onoj sferi kada imamo pravo da ih naučimo da postoje različiti materijali za crtanje, slikanje, vajanje, ali i proširene medijume. Kada smo pomenuli crtanje i crtačke tehnike, korisno je naučiti decu da postoje razni crtački materijali i da su najbolji olovke sa mekim grafitnim uloškom, sa oznakom B, prirodni ugljen, ali isto tako suvi i voštani pastel. Pastel može da bude i u sferi slikarskih tehnika, zavisno od načina korišćenja materijala. U školi se najčešće koristi tempera kao slikarska tehnika, ali se radi i akvarel. Neće smetati, međutim, ako govoreći o nekom umetničkom delu, kažemo učenicima i nešto o karakteristikama uljanog slikarstva ili nekog drugog načina slikanja. Govoreći o tehnikama, smatra se da decu treba da naučimo tehnikama slikanja, crtanja i vajanja, a da načine korišćenja tehnika ostavimo svakom učeniku kao izbor. Od vajarskih materijala u školama koristi se glina, vrlo često i plastelin. Glina se smatra najprimerenijim materijalom i učenike treba naučiti svojstvima gline i načinima pripremanja gline za sačinjavanje trodimenzionalnih oblika. Kada se govori o proširenim medijumima koji se mogu uraditi u vidu kolaža, dekolaža, asamblaža i kroz procese performansa, učenici mogu da shvate da zapravo sve što ima karakter otpadnih materijala, promenom značenja tih materijala, ulazi u sfere stvaralaštva. Da bi rad bio uspešan, u procesu motivisanja učenika ne treba zapostaviti povezivanje njihovih znanja i iskustava iz drugih oblasti.

Ornamentika. Objašnjavanje pojma ornament može početi razgovorom da bi ga učenici prepoznali u neposrednom okruženju. Ukoliko to ne uspe, može se pokazati neka reprodukcija vezana za umetničko i etnografsko nasleđe iz neposrednog socio-kulturnog miljea. Iz toga će proizaći i uviđanje da su ljudi imali potrebu od praistorije do danas, da popunjavaju i ukrašavaju, uslovno govoreći, neke prazne prostore, koji su u konačnom ishodu označeni kao ornament. Ostaje pitanje kako će učenici sami sačiniti svoj ornament. Nepovoljno je da precrtavaju ornamente, ali mogu sami izgraditi neku ornamentalnu formu, koju će postavljati u odnosu na ravan, prema nekom samo njima znanom ritmu. Ne treba propustiti priliku da se ritam pojavljuje i u vidu rozete, i u vidu friza. Ornamentalne forme mogu da se rade u svim tehnikama.

Prostor, povezivanje raznih oblika u celinu. U ovoj celini se u velikoj meri možemo osloniti na emotivno-afektivne sadržaje, mada ne treba zapostaviti sadržaje koji nam se nude putem tehničke slike (iluzija prostora - televizijski i kompjuterski monitor, video bim i sl.). U savremenom okruženju tehnička slika je ne samo prisutna, nego i agresivna, a iluzija prostora koja se nudi vrlo često, posle dužeg gledanja u monitor, može i štetno da utiče na mentalni razvoj učenika. Stoga je više nego neophodno skretati pažnju učenicima na vreme koje provode ispred ekrana, uz kritički osvrt na sve vizuelne informacije koje se nude putem tehničke slike. Zbog toga je od izuzetnog značaja da stanje učenikove afektivnosti bude zabeleženo i predviđenim likovnim tehnikama, kao pitanje mere suštinske vrednosti i stvaranja uslova za viši nivo kreativnosti. Preporuka je da se načini rada umetnika moderne umetnosti koriste kao oslonci za akciono stvaranje.

Odabiranje slučajno dobijenih likovnih odnosa po ličnom izboru učenika. U ovoj celini se i dublje i šire mogu razvijati emotivno-afektivni sadržaji iz prethodne programske celine. U svim likovnim tehnikama mogu se stvarati šire likovne celine, koje naizgled nemaju nekog posebnog značaja, pogotovo ne mimetičkih sadržaja, da bi se svaki učenik opredelio za neki detalj kog će izmestiti iz celine (sečenjem, cepanjem), da bi se tako, u skladu sa njegovim kriterijuma, izvršio izbor nekog novog likovnog rada. Sam čin odabiranja može da ima karakter stvaranja.

Plakat, bilbord, reklama. Naše šire okruženje ispunjeno je informacijama koje se upućuju putem plakata, u poslednje vreme bilbordima, a posebno reklamama koje ne zaobilaze ni decu, iako su upućene odraslima. Takve reklame su i vizuelne komunikacije, vrlo agresivne, pa se postavlja pitanje i kritičkog odnosa prema njima, jer su zasnovane na profitu i marketingu pojedinih firmi koje su zainteresovane za komunikaciju sa potrošačima. Za učenike je vrlo složeno takvo ikoničko tumačenje bilbordova, ali isto tako je složena uopštena komunikacija putem plakata. Iz svih tih razloga, učenici treba da dođu do jednog nivoa informacija obrazovnog karaktera, ali ne sme da se propusti prilika da oni i sami pokušaju komunikaciju putem likovnih rešenja u vidu plakata. Takva rešenja, posle jedne ozbiljne pripreme u dijalogu sa učenicima, mogu da budu ostvarena u svim predviđenim likovnim tehnikama, a u skladu sa uzrasnim mogućnostima učenika.

Likovne poruke kao mogućnost sporazumevanja. Iz prethodnih celina programa proizilazi zahtev za razvijanje vizuelnog komuniciranja u smislu stvaranja kodova, ali i razvijanje kriterijuma u dekodiranju ponuđenih vizuelnih poruka. Povezujući znanja iz raznih oblasti, može da se razgovara sa učenicima o prepoznavanju karakteristika insekata, životinja, kao i profesija ljudi u odgovarajućem socio-kulturnom miljeu. Učenici sami, na primeru, mogu da kažu da su i, mimo škole, naučili kako mogu prepoznati poštara, lekara, milicionera ili možda neko drugo lice zavisno od uniforme koju nosi, ili predmeta kojim se bave. Zato će biti značajno da u nekoj od raspoloživih likovnih tehnika, simbolično izraze profesiju ili karakteristiku neke životinje, odnosno insekta, da bi na osnovu tih karakteristika svi oni koji gledaju određeni crtež ili sliku, mogli prepoznati poruku koju im šalje neki pojedinac.

Likovna dela i spomenici kulture kao i dela savremenih medijuma. Uz svaku od celina programa, u svim razredima osnovne škole, potrebno je pokazati neko od umetničkih dela ili spomenika kulture. Važno je naglasiti da ne moraju uvek da budu umetnička dela, nego i predmeti etno-kulture koja se odnose na sredinu u kojoj učenici žive. Povezivanjem sa iskustvima iz drugih oblasti, a sa idejom da se gradi iskustvo na iskustvo, smatra se da će i ova oblast doprineti ukupnom valjanom razvoju učenikove ličnosti.

Muzička kultura

Cilj i zadaci

Cilj

- razvijanje interesovanja, muzičke osetljivosti i kreativnosti;

- osposobljavanje za razumevanje mogućnosti muzičkog izražavanja;

- razvijanje osetljivosti za muzičke vrednosti upoznavanjem muzičke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.

Zadaci

- negovanje sposobnosti izvođenja muzike (pevanje/sviranje);

- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzičkih poruka;

- podsticanje stvaralačkog angažovanja u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike);

- upoznavanje tradicionalne i umetničke muzike svoga i drugih naroda;

- razvijanje kritičkog mišljenja;

- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti.

Treći razred

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- pevaju pesme po sluhu;

- slušaju vredna dela umetničke i narodne muzike;

- izvode dečje, narodne i umetničke igre;

- sviraju na dečjim muzičkim instrumentima;

- usvajaju osnove muzičke pismenosti.

Sadržaji programa

Izvođenje muzike

a) Pevanje

- Pevanje pesama (učenje po sluhu i učenje pesme sa notnog teksta) različitog sadržaja i raspoloženja, tradicionalne i umetničke muzike koje su primerene glasovnim mogućnostima i uzrastu učenika. Poželjno je povezivanje sadržaja pesama sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je moguće (učenici i škola, godišnja doba, praznici i običaji, zavičaj i domovina, priroda i okolina, životinje...).

- Pevanje i izvođenje muzičkih igara (igre uz pokret, didaktičke igre).

- Pevanje modela i namenskih pesama kao zvučna priprema za postavku muzičke pismenosti.

b) Sviranje

- Sviranje pratnje za brojalice, pesme, igre na ritmičkim dečjim instrumentima.

- Sviranje jednostavnijih pesama na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarija.

- Na osnovu iskustva u izvođenju muzike, prepoznati i svirati delove pesama.

Slušanje muzike

- Slušanje vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu i kratkih instrumentalnih kompozicija različitog sadržaja, oblika i raspoloženja, kao i muzičkih priča.

- Slušanje narodnih pesama i igara.

U slušanim primerima prepoznati različite tonske boje (glasove i instrumente), različita tempa, dinamičke razlike, različita raspoloženja na osnovu izražajnih elemenata, kao i kompoziciju koju su slušali, a na osnovu karakterističnog odlomka. Osposobljavati učenike da navedu primere prisustva muzike u svakodnevnom životu.

Stvaranje muzike

- Ritmičkim i zvučnim efektima kreirati jednostavne pratnje za brojalice, pesme, priče, stihove, muzičke igre, koristeći pritom različite izvore zvuka (glas, telo, Orfov instrumentarijum).

- Kreiranje pokreta uz muziku koju pevaju ili slušaju učenici.

- Smišljanje muzičkih pitanja i odgovora, ritmička dopunjaljka, melodijska dopunjaljka sa potpisanim tekstom, melodijska dopunjaljka.

- Improvizovanje dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarija.

Način ostvarivanja programa

Nastava muzičke kulture u osnovnoj školi svojim sadržajima i aktivnostima značajno doprinosi celokupnom razvoju učenika. Kod učenika se razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo i uzvišeno, potpomaže njegov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepšava mu život.

Tokom nastave, u vidu osmišljenih aktivnosti, omogućuje se razvijanje sposobnosti izražavanja zvučnim sredstvima (glasom ili instrumentom), upoznavanje vrednih dela muzičke umetnosti i sticanje potrebe da samostalno upoznaju muzička dela iz oblasti narodnog i umetničkog stvaralaštva.

Savladavanjem muzičke pismenosti i razvijanjem ukusa osposobljavaju se učenici da aktivno učestvuju u muzičkom životu svoje okoline.

Nastava muzičke kulture ostvaruje se međusobnim prožimanjem sledećih muzičkih aktivnosti:

- pevanje i sviranje, uz postupno upoznavanje i usvajanje ritmičkih struktura, muzičkog pisma i intonacije;

- slušanje muzike i usvajanje osnovnih pojmova iz opšte muzičke kulture;

- aktivnosti u muzičkom stvaralaštvu.

U trećem razredu pevanje i sviranje ostvaruje se po sluhu i sa notnog teksta, oponašanjem demonstracije učitelja, ili uz pomoć različitih zvučnih pomagala. Započinje se sa upoznavanjem muzičkog pisma i nastavlja do kraja osnovnog školovanja. Usvajanje najosnovnije veštine čitanja nota omogućava učenicima lakše i tačnije pevanje jednostavnih melodija, kao i aktivno sticanje informacija o sviranju na pojedinim instrumentima. Poželjno je povezivanje muzičkih sadržaja sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je to moguće ostvariti.

Preporuke za ostvarivanje programa u trećem razredu

Pevanje pesama po sluhu i sa notnog teksta, igre sa pevanjem, opismenjavanje učenika.

- Dečje pesme.

- Igre sa pevanjem.

- Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa pevanjem/sviranjem: p (piano) za tiho pevanje-sviranje, mf (mecoforte) srednje jako, polujako, f (forte) za jako pevanje-sviranje.

- Savlađivanje tonske visine i solmizacije u obimu cl-gl.

- Usvajanje muzičkog pisma: linijski sistem, violinski ključ, trajanje tonova (polovina note, četvrtina note, osmina note i odgovarajuće pauze) u taktu 2/4.

Sviranje

- Sviranje i pevanje modela i namenskih pesama kao zvučna priprema za postavku muzičke pismenosti.

- Izvođenje jednostavnijih pesama na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarija.

- Ponavljanje kraćeg zadatog melodijskog motiva (vežba pamćenja, razvijanje motoričnosti).

Slušanje muzike

- Sticanje iskustva u slušnom razlikovanju zvučnih boja (ljudski glasovi, muzički instrumenti);

- Navikavati učenike na pažljivo slušanje muzike;

- Upoznavati muzička dela umetničkog i narodnog stvaralaštva.

Muzičko stvaralaštvo

- Stalno podsticanje učenika na što izražajnije pevanje naučenih pesmica;

- Izmišljanje malih ritmičkih celina ostvarenih spontano izgovorenim ili otpevanim grupama glasova.

- Slobodno improvizovani dijalozi pomoću dečjih instrumenata (deca biraju iste ili različite instrumente).

- Improvizacija dečje melodije na vlastiti ili od strane učitelja predložen stih.

- Slobodno izmišljanje pokreta uz muziku.

Didaktičko-metodička uputstva

Preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta treba da pruže znanja i informacije učenicima kako bi mogli da s razumevanjem i radošću prate, razlikuju, doživljavaju i procenjuju muzičke vrednosti.

Da bi bili realizovani ciljevi prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i zadaci programa obrazovanja i vaspitanja, potrebno je obezbediti nastavna sredstva u skladu sa važećim normativima.

Saznajni proces u nastavi muzičke kulture zasniva se na doživljavanju muzike kroz pesmu i slušanje muzike. Učenicima se prenose neophodni elementi, koji čine osnovu muzičke pismenosti i znanja, a u funkciji su boljeg razumevanja muzike.

Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Usvajanje znanja učenika zavisi od dobre organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Nastava treba da se odvija u vedroj i radnoj atmosferi. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. U prvoj etapi nastava se svodi na forme rada koje najviše odgovaraju psihofizičkom razvoju učenika. To su: brojalice, pesme, muzičke igre, slušanje muzike i sviranje na Orfovim instrumentima.

Domaće pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati u okviru ovog predmeta ni u jednom razredu.

Nastavu treba uvek povezivati sa muzičkim životom društvene sredine uz učestvovanje na takmičenjima i muzičkim priredbama.

Sadržaj Muzičke kulture čine aktivnosti:

- izvođenje muzike;

- slušanje muzike;

- stvaranje muzike;

- horsko i orkestarsko muziciranje.

Zahtevi programa po aktivnostima

Izvođenje muzike

Pevanje u trećem razredu jeste pevanje po sluhu i pevanje sa notnog teksta. Potrebno je da učenici saznaju kako se uči pesma i pomoću nota, to jest da nauče čitanje i pisanje nota i ostalih muzičkih znakova pomoću kojih će sami doći do melodije.

Pevanje dečjih pesama u školi treba da bude osnovni sadržaj rada u nastavi muzičke kulture. Nastava ima zadatak da kod učenika razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo i uzvišeno, potpomaže njegov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepšava mu život.

Nastavnik je slobodan u izboru predloženih pesama, ali mora voditi računa da u njegovom radu budu zastupljene narodne, prigodne, pesme savremenih dečjih kompozitora kao i kompozicije sa festivala dečjeg muzičkog stvaralaštava, koje su stvarala deca. Radi aktualizacije programa, nastavnik takođe, može naučiti učenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi među predloženim kompozicijama, ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetničke vrednosti. Izborom kompozicija pruža se mogućnost i proširivanja znanja iz drugih oblasti. Učenjem pesama deca mogu lakše da savladaju pravilnu dikciju, kako našeg tako i stranog jezika.

Pre obrade pesme, poželjno je ispričati priču čiji je sadržaj u vezi sa tekstom kako bi se probudilo interesovanje za pesmu, a samim tim i razvila učenikova mašta.

Stvaranje pogodne atmosfere za učenje nove pesme potrebno je da bi dete svaku pesmu maksimalno pozitivno doživelo, da u sebi prepozna emocije koje su podstakle kompozitora i nadahnule ga da stvori kompoziciju. Nastavnik treba da peva iz srca, izražajno. Potrebno je, takođe, da vodi računa i ispravlja nepravilno disanje učenika pri pevanju ili loše držanje tela prilikom sedenja.

U trenucima kada učenici pokazuju zamor i dekoncentraciju na bilo kom času, nekoliko minuta pevanja veselih dečjih pesama, uz pokret, razvedriće premorena lica i omogućiti im da ponovo krenu na usvajanje novih znanja iz različitih predmeta. Poželjno je svaki radni dan početi i završiti pevanjem pesama.

Sviranje

Sviranje je dogradnja pevanju i postoje opravdani razlozi za postojenje te aktivnosti. U svakom odeljenju postoji jedan broj učenika koji ima manje ili veće poteškoće u pevanju. Da dete ne bi postalo malodušno, izbegavalo učestvovanje u muzici, pružiti mu i druge mogućnosti afirmacije na muzičkom području, a to je upravo sviranje.

Sviranje na instrumentima Orfovog instrumentarija razvija kod učenika svest o sopstvenim mogućnostima. Učenik postaje svestan potrebe savlađivanja muzičke pismenosti, jer mu ona pomaže da se bavi muzikom.

Sa sviranjem na Orfovom instrumentariju započeli smo u I i II razredu. Tu su se uglavnom koristili ritmički instrumenti: zvečke, daire, triangl, doboš, štapići itd. Ako su se učenici tada, eksperimentalno, upoznali i sa melodijskim instrumentima (metalofon, ksilofon), onda će sviranje u trećem razredu biti lakše.

Na prvim časovima, u kojima je planirano sviranje, mogu se obnoviti ranije obrađene brojalice i pesme. Isto tako, za sviranje na melodijskim instrumentima mogu se koristiti i notni primeri pojedinih pesama koje su učenici solmizaciono obradili.

Osnovni oblici sviranja na dečjim instrumentima:

- sviranje takta,

- sviranje ritma,

- sviranje melodije,

- sviranje pauza.

Muzičke igre

Muzičkim igrama dete izražava svoje muzičke sposobnosti. Za razvijanje veštine pokreta izvoditi igre laganijeg tempa. U situacijama kada su pravila igre složenija i zahtevaju veći napor dece, nastavnik ih može podeliti u dve grupe, od kojih jedna peva, a druga izvodi pokret. Igre se izvode, uglavnom, kolektivno sa različitim rasporedom uloga. Posle stvorene atmosfere za novu igru, igra se uči prvo sa manjom grupom sposobnijih učenika, kako bi ostali od njih mogli da nauče. Igra se savlađuje u celini, a pevanje mora da počne tačnim intoniranjem početnog tona. Nove pokrete treba uvežbati pre savlađivanja čitave igre.

Muzičke igre mogu da budu: didaktičke, igre sa pevanjem, igre uz instrumentalnu pratnju, male muzičke dramatizacije.

Slušanje muzike

Organizacija časa slušanja muzike treba da bude sasvim jasna, sa pripremljenim očiglednim sredstvima. Od prvog dana dete treba da bude u kontaktu sa dobrom muzikom koja odgovara njegovom uzrastu, i treba nastojati da učenici dođu do muzičkog doživljaja vlastitom reprodukcijom (pretežno pevanjem, manje sviranjem).

Budući da je slušanje muzike aktivnost usmerena na estetsko vaspitanje učenika, potrebna je odgovarajuća muzička interpretacija; ako muzika nije živa, potrebna je kvalitetna reprodukcija.

Treba slušati muziku napisanu za decu, ali tome se mogu dodati i kratke, jednostavne kompozicije koje, iako nisu posebno komponovane za njih, mogu poslužiti za slušanje. Dimenzije, struktura i sadržaj kompozicija treba da budu takvi da ih deca mogu prihvatiti kao svoj muzički doživljaj.

Učenike inspirisati da opažaju i uočavaju sve važnije elemente slušane kompozicije. Poželjno je da učenici sami objašnjavaju svoja osećanja i zapažanja posle odslušane kompozicije, a da nastavnik usmerava i sređuje njihove utiske. Kroz različit odnos prema umetničkom delu, učenici će razvijati svoju kritičnost, individualni odnos prema umetnosti, što je od posebnog značaja za njihova dalja iskustva.

Slušanje muzičke priče i dalje je vrlo omiljen oblik slušanja muzike kod učenika mlađih razreda. Zbog dužine trajanja ovog književno-muzičkog oblika, slušanje treba raščlaniti na dve ili tri manje celine. Dobro je posle svake takve celine prekinuti slušanje i proveriti da li su učenici shvatili sadržaj priče do tog trenutka. Slušanje samostalnih muzičkih celina iz priče može se ponoviti i drugom prilikom, kao podsećanje na priču. Svako novo slušanje će dovesti do novih saznanja. Slušanje nekih kompozicija iz programa za prethodni razred može se ponoviti i u sledećem razredu.

Dečje stvaralaštvo

Nastava muzike treba učeniku da pruži što više prilika za oslobađanje i razvijanje njegovog muzičkog izražavanja. Stvaralački rad podstiče učenika da pronađe onaj način izražavanja koji mu najviše odgovara.

Dečja mašta je nepredvidiva, nemoguće je unapred obuhvatiti sve oblike ritmičko-zvučnih muzičkih celina koje mogu nastati u razredu. Učenici svakog razreda će pronaći sopstveni način muzičkog izražavanja.

Ako su učenici naviknuti da uz pesmu koju pevaju izvode njen metar i ritam, oni će ta znanja koristiti u svojim improvizacijama. U III razredu neće im biti teško da samostalno sastave ritmičko-metričku pratnju uz odabranu pesmu.

Nastavnik može podsticati učenike da:

- smišljaju novi tekst uz poznate brojalice,

- smišljaju umetke unutar brojalice,

- sastavljaju brojalice gde svaki učesnik mora dodati novu reč ili stih,

- sastavljaju ritmičke celine po određenom modelu (ponovi moje, dodaj svoje),

- stvaraju pesme s tekstom (nastavnik peva prvi deo pesme, odgovara jedan od učenika).

Razni pokušaji stvaralaštva uz primenu dečjih instrumenata, kod učenika izaziva posebno interesovanje, jer se kod njih, u ulozi ''izvođača'', više razvija mašta i inspiracija za oblikovanje ritma i melodije. Time se sistematično i kontinuirano podstiče učeničko stvaralaštvo.

Praćenje i vrednovanje učenika

U trećem razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje je brojčano. Ono je u funkciji praćenja napredovanja učenika.

Da bi se pratilo napredovanje učenika, važno je da nastavnik upozna muzičke sposobnosti svakog učenika. Nekada se muzičke sposobnosti pojedinca mogu uočiti vrlo rano, ili je polagan rast nekih sposobnosti takav da ih često smatramo potpunim izostankom. Kroz nastavu muzičke kulture postavlja se zahtev da se kod učenika razvija estetski doživljaj, mašta, veštine, navike i stvaralački impuls.

Svakom učeniku treba omogućiti najbolji mogući razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada, bez pogrešnih reagovanja tipa: Ti nemaš sluha. Osnovni zadatak nastavnika jeste da hrabri i podstiče učenika.

Ocenjivanje je sastavni deo procesa učenja i nastave, a treba da podrži učenje i doprinese njegovoj uspešnosti. Ono zahteva maksimalno realne i objektivne kriterijume u ocenjivanju svakog učenika pojedinačno. Procene o tome koliko je koji učenik lepo i muzikalno interpretirao pesmu više su u domenu estetskog procenjivanja. Nastavnik razredne nastave treba da sagleda opšte angažovanje i rad učenika i prema tome da donese adekvatnu i realnu ocenu.

Celokupno gradivo ostvaruje se samo u školi.

Preporučene kompozicije za pevanje u trećem razredu

Himne

1. Državna himna

2. Svetosavska himna

3. Školska himna

Narodne pesme

1. Dođel Mara - crnogorska narodna pesma

2. Falila mi se prošena moma

3. S one strane Dunava - iz Srbije

4. Savila se bela loza vinova - naroda iz Srbije

5. Sadila sam bosiljak

6. Božićna pesma - narodna (Bijelo Polje)

7. Oj, javore, javore

8. Ja posadih

Dečje pesme

1. Avanture maloga Juju

2. Rođendanska

3. Lovac Joca - Srđan Barić

4. Nestašni dečaci - J. Marinković

5. Sneg - Stefanović

6. Šaputanje - Nikola Hercigonja

7. Vuče, vuče, bubo lenja

8. Poslednji cvet - B. Stančić

9. Na slovo - pesma iz Engleske

10. Kukavica - B. Stančić

11. Zvono - B. Stančić

12. Vejavica - B. Stančić

13. Ide jesen - B. Stančić

14. Volim da se kupam - M.

Muzičko-didaktičke igre

1. Mamino kolo - L. Prelaz

2. Kukavica - Tomerlin

3. Baka Mara - S. Korunović

Modeli

1. Farba Mića vrata

2. Lazara majka karala

Sviranje na Orfovim instrumentima

1. Idu, idu mravi

2. Polazak u školu - B. Stančić

3. Na selu - P. Stoković

4. Do vrha je stigao - Stančić/Dragić

5. Ersko kolo

6. Pod onom - crnogorska narodna pesma

7. Moj deda - M. Petrov

8. Blistaj, blistaj, zvezdo mala

Pesme čiji su stvaraoci deca

1. Zima - Milica Etinski, Novi Sad

2. Zevak - Bojana Dimovski, Glogonj

3. Kokoška - Stevan Ćirić, Sokobanja

4. Šuma - Andrijana Ristić, Sokobanja

Preporučene kompozicije za rad horova

1. Državna himna

2. Himna sv. Savi

3. Školska himna

4. Pada kiša - Dejan Despić

5. Vivak - Stevan Mokranjac

6. Svitac - Petar Ozgijan

7. Kolariću paniću - Vojislav Ilić

8. Majka - Aleksandar Korać

9. Solmizacija - R. Rodžers (pesma iz filma ''Moje pesme, moji snovi'')

10. Zdravo vojsko - M. Ilić Beli

11. Lepo ti je rano uraniti

12. Dunje ranke

13. Vivak - Josif Ce

14. Al je lep ovaj svet - Stevan Mokranjac

15. Na Avinjonskom mostu - pesma iz Francuske

16. Vuče, vuče, bubo lenja - R. Graić

17. Kanon - pesma iz Francuske

18. Novogodišnji praznik - M. Dragutinović

19. Dođi, vrapče mali - Merima Dragutinović

20. Kad si srećan - pesma iz Švedske

Preporučene kompozicije za slušanje u trećem razredu

Himne

1. Državna himna

2. Svetosavska himna

3. Školska himna

Narodne pesme i kola

1. Rasti, rasti moj zeleni bore

2. Domaćice od kuće

3. Niški vez - narodno kolo

4. Izgubljeno stado

5. Nebo je tako vedro

6. Tiho noći

7. Čarobna frula (izbor) - Bora Dugić

8. Izgubljeno stado

Pesme za decu

1. Molimo za finu tišinu - Aleksandar Korać

2. Al je lep ovaj svet - Stevan Mokranjac

3. Drugarstvo - Minja Subota

4. Šaputanje - Nikola Hercigonja

5. Volim - Novak Radulović

6. Bumbari i pčele - Stanojlo Rajičić

7. Uspomena - Radonja Vučeković

Domaći kompozitori

1. Marš na Drinu - Stanislav Binički

2. Srpski kinonik - Hvalite - nepoznati autor

3. Svita kroz svemir - Aleksandar Obradović

4. II rukovet - Stevan Mokranjac

5. Rastkova odluka - Slavica Stefanović

6. Ježeva kuća (dečja opera) - Zlatan Vauda

Strani kompozitori

1. Bumbarov let - Nikolaj Rimski Korsakov

2. Leptir - Gabrijel Fore

3. Igra šećerne vile - Petar Ilič Čajkovski

4. Poloneza A-dur - Frederik Šopen

5. Valcer a-moll - Frederik Šopen

6. Na drvenom konju - Robert Šuman

7. Arija - Johan Sebastijan Bah

8. Radecki marš - Johan Štraus

9. Godišnja doba - Petar Ilič Čajkovski

10. Valcer cveća - Petar Ilič Čajkovski

11. Karneval životinja - Kamij Sen-Sans

12. Delfini - Muzička grupa Eklips

Filmska muzika

1. Muzika iz filma ''Snežana"

 

Fizičko vaspitanje

Cilj i zadaci

Cilj fizičkog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.

Zadaci nastave fizičkog vaspitanja jesu:

- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;

- sticanje motoričkih sposobnosti;

- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;

- sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje radi razumevanja značaja i

- suštine fizičkog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja;

- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti;

- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada;

- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, čuvanja zdravlja i zaštiti prirode i čovekove sredine.

Treći razred

Operativni zadaci:

- zadovoljavanje osnovnih dečjih potreba za kretanjem i igrom;

- razvijanje koordinacije, gipkosti, ravnoteže i eksplozivne snage;

- sticanje motoričkih umenja u svim prirodnim (filogenetskim) oblicima kretanja u različitim uslovima: elementarnim igrama, ritmici, plesnim vežbama i vežbama na tlu; upoznavanje sa kretnim mogućnostima i ograničenjima sopstvenog tela;

- stvaranje pretpostavki za pravilno držanje tela, jačanje zdravlja i razvijanje higijenskih navika;

- formiranje i ovladavanje elementarnim oblicima kretanja - "motoričko opismenjavanje";

- stvaranje uslova za socijalno prilagođavanje učenika na kolektivan život i rad.

Sadržaji programa

ATLETIKA

Tehnika trčanja: ponoviti vežbe iz prethodnih razreda; iz upora mešovitog sa rukama na zidu, ribstolu ili nekoj spravi, telo koso opruženo: naizmenično podizanje pete (vrhovi prstiju opiru se o tlo) i spuštanja na celo stopalo, sa opružanjem kolena; podizanje prednožno pogrčene jedne noge (zamašne), opružanje kolena stajne noge (odrazne); isto, ali nekoliko puta ponoviti istom nogom, podizanje pete i drugom opružanje kolena i obrnuto; iste vežbe ponoviti u mestu i laganom kretanju, sa palicama ispod pogrčenih laktova i iza leđa. Deonicu od 40 metara podeliti na četiri dela, polazak iz uspravnog položaja sa malim nagibom u pravcu trčanja: prvih 10 metara lagano pretrčati sa podizanjem prednožno pogrčene (zamašne) noge i opružanje kolena odrazne; drugih 10 metara pretrčati preko poređanih prepreka i postavljanjem stopala na liniju; trećih 10 metara brzo trčanje, poslednjih 10 metara lagano trčanje i iza ciljne linije meko zaustavljanje. Brzo trčanje na 40 metara sa polaskom iz visokog položaja i čučnja.

Skokovi: ponoviti vežbe skakanja i preskakanja (u dubinu, preko prepreka, kratke i duge vijače) i kombinovati sa vežbama trčanja.

Skok uvis: prekoračnom tehnikom.

Skok udalj: zgrčnom tehnikom.

Bacanja

Bacanje loptice u cilj: ponoviti iz prethodnog razreda; bacanje levom i desnom rukom.

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

Vežbe na tlu (za učenike i učenice): ponovite elemente iz prethodna dva razreda; povaljka na leđima sa obuhvatanjem kolena na ravnoj i kosoj površini. Za naprednije: kolut nazad na kosoj površini; kolut nazad iz čučnja ili seda (sa i bez pretklona) do upora; stav na lopaticama - sveća; mala vaga; priprema za stav o šakama: penjući korak uz zid ili ripstol (leđima okrenut); iz upora stojećeg zamah jednom do visokog zanoženja i odraz druge i sa promenom nogu. Predvežbe za premet strance. Obaveznu vežbu na tlu iz prethodnog razreda dopuniti kolutom nazad i stavom na lopaticama diferencirano prema sposobnostima učenika. Za učenike dečje poskoke zameniti sa: tri trčeća koraka, sunožni doskok i skok uvito.

Preskok (za učenike i učenice). Priprema za preskok kozlića: ponoviti žablje skokove i vežbe skokova u dubinu (sa sprava, iz prednjiha na krugovima, vratilu ili dvovisinskom razboju); sunožni skokovi iz suručnog hvata na ripstolu u visini grudi; sunožni odskok i doskok na povišenu površinu; sunožni uzastopni poskoci na dasku držeći se za ruke pomagača; sa nekoliko koraka zaleta, jednonožni odskok ispred daske, doskok sunožno na dasku, sunožni doskok na strunjaču; iz upora na kozliću, nekoliko uzastopnih odskoka podići kukove uz pomoć dva pomagača; iz čučnja, na početku švedskog sanduka, visine dva okvira: opružanjem zglobova nogu, žablji skok, doskok na kraj sanduka i sunožnim odskokom i opružanjem tela sunožni doskok na strunjaču.

Vratilo (za učenice i učenike): uzmak koracima uz kosu površinu do upora stražnjeg, premah odnožno do upora jašućeg, spust unazad do visa zavesom o potkoleno, provlakom do visa uznetog i kroz vis stražnji saskok.

Klupa, niska greda, (za učenice): ponoviti vežbu iz prethodnog razreda i dodati naskok: licem prema klupi, gredi - bočno, zalet i odrazom jedne noge naskok u stav na drugoj nozi, slobodnom zanožiti, odručiti; saskok pruženim telom.

Paralelni razboj do visine grudi (za učenike): naskok u upor pomicanje napred raznoručno, suručno, saskok; naskok, njih u potporu, saskok u zanjihu; na početku razboja, naskok u upor, njih u uporu, saskok u zanjihu (za naprednije učenike).

Dohvatni krugovi (učenici): sunožnim odrazom vis uzneto, spust napred do sunožnog stava.

Organizovati međurazredno takmičenje u obaveznom sastavu na tlu i spravama prema programu stručnog aktiva.

RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI

Ponavljanje i utvrđivanje gradiva iz prethodnog razreda. Elastično i meko hodanje i trčanje.

Estetsko oblikovanje tela:

- vežbe za oblikovanje trupa (pretklon, zaklon, otklon);

Okreti (istoimeni na obe noge, za 90o i 180o) sa pokretima ruku;

Skokovi: makazice i mačji skok;

Vijača: galop i povezati sa elementima iz prethodnog razreda.

Lopta: bacanja i kotrljanja. Povezati u ritmički sastav sa loptom do 16 3/4 taktova.

Plesovi: Savila se bela loza vinova. Jedno kolo prema izboru.

OSNOVI TIMSKIH IGARA

Osnovni stavovi u mestu i kretanju - napred, nazad, levo desno, cik-cak, sa položajem ruku karakterističnim za pojedine sportske igre; okretanje oko jedne noge (pivotirnje).

Rukomet: držanje lopte (manje gumene, ili plastične), uz radni položaj tela, sa dve ruke i zamahom na gore, u visini ramena odvajanje lopte na jednoj šaci - naizmenično sa obe strane; dodavanje i hvatanje u paru jednom rukom u mestu; u trojkama, dva učenika, jedan iza drugog, sa jedne strane i jedan sa loptom na suprotnoj strani 3-4 metara udaljenosti: vežbač bez lopte se kreće sa nekoliko koraka u susret vežbaču sa loptom, zauzima osnovni stav, prima loptu i vraća vežbaču sa suprotne strane, posle čega se kreće unazad do polaznog položaja, iza saigrača, koji ponavlja istu vežbu; u trojkama sa dve lopte: dva učenika, svaki sa loptom bočno, jedan naspram drugog, sa 3-4 metara odstojanja, a treći je na suprotnoj strani bez lopte, na kraćem odstojanju, kreće se u osnovnom stavu ulevo ili udesno, i uvek kada se nalazi nasuprot vežbača sa loptom, zaustavlja se u osnovni stav, prima i vraća loptu, nakon čega nastavi kretanje bočno naspram drugog igrača sa loptom i ponavlja vežbu; šutiranje iz mesta; vođenje lopte u mestu i kretanju; igra sa korišćenjem naučenih elemenata 3:3.

Košarka: podizanje lopte sa poda, sa dve ruke, gornjim hvatanjem i zauzimanje radnog položaja tela; isto, posle nekoliko trčećih koraka prema lopti; prehvatanje lopte iz ruke u ruku, posle kruženja lopte oko kukova; baciti loptu uvis i posle odbijanja od tla, uhvatiti loptu sa dve ruke i zauzeti osnovni stav (paralelni, dijagonalni); u paru, potiskivati loptu sa dve ruke, u visini grudi, naizmeničnim opružanjem i savijanjem ruku; dodavanje i hvatanje sa dve ruke, sa kraćeg odstojanja, u mestu i posle kretanja prema lopti i zaustavljanja u osnovni stav; dodavanje u trojkama, licem prema košu, s leva na desno i obrnuto, preko srednjeg vežbača; pivotiranje sa loptom; vođenje lopte u mestu i kretanju sa zaustavljanjem i pivotiranjem; šutiranje iz mesta, sa i bez korišćenja table, posle vođenja lopte u kretanju i zaustavljanja. Igra 3:3 uz korišćenje naučenih elemenata.

Odbojka: osnovni stav u mestu, sa položajem ruku za odbijanje, iznad glave i podlakticama; u kretanju (napred, nazad, bočno) i sa zaustavljanjem; u mestu: učenik podbaci sebi loptu (plastičnu) iznad glave, zauzme osnovi stav i primi loptu u "gnezdu", bez odbijanja; ista vežba, ali posle 2-3 koraka; ista vežba sa odbijanjem iznad glave; u paru: osnovni stav, učenik sebi podbaci loptu i odbija napred partneru, ovaj uhvati loptu i izvede istu vežbu; ista vežba, sa odbijanjem podlakticama; iste vežbe izvoditi preko lastiša; jedan učenik podbaci loptu visoko uvis, i posle odbijanja lopte od tla, drugi učenik je odbije iznad glave (podvlačenjem ispod lopte); donji čeoni servis; igra 1:1 i 2:2, početi podbacivanjem ili serviranjem, sa različitim zadacima u igri.

Zdravstveno vaspitanje:

- tvoja fizička forma

- lična higijena i higijena zdravlja

- pravilna ishrana

- pravilan ritam rada i odmora

- prva pomoć.

Minimalni obrazovni zahtevi

Atletika: trčanje na 40 metara, na različite načine po deonicama od 10 metara; prekoračna tehnika skoka uvis, zgrčna tehnika skoka udalj.

Vežbe na spravama i tlu: obavezni sastav na tlu, niskoj gredi i vratilu; paralelni razboj: njih u potporu, saskok; preskok: posle nekoliko koraka zaleta, sunožnog odskoka sa daske, uz pomoć dva učenika (za naprednije bez pomoći) vertikalno usmeren skok, doskok na povišenu površinu, opružanjem tela, odskok i saskok na strunjaču.

Ritmička gimnastika: obavezni sastav sa loptom.

Osnovi timskih igara: osnovni stavovi u mestu i kretanju; držanje lopte u rukometu i košarci, dodavanje u paru, vođenje u mestu; odbojka: iz osnovnog stava u obruču: podbacivanje lopte iznad glave, odbijanje prstima, hvatanje, podbacivanje, (ponoviti, 6-8 puta uzastopno, naizmenične visine - nisko-visoko).

Zdravstveno vaspitanje: pravilno držanje tela, lična higijena i higijena zdravlja, pravilna ishrana, ritam rada i odmora.

SLOBODNE AKTIVNOSTI

Dodatni rad organizuje se za učenike koji ispoljavaju posebnu sklonost i interesovanje za sport.

Rad se odvija u sportskim sekcijama ili školskim ekipama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu učenika. Nastavnik sačinjava poseban program, uzimajući pri tom u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika, kao i takmičarski program za školsku populaciju.

AKTIVNOSTI U PRIRODI - OBAVEZNI PROGRAM

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi: Dva krosa - jesenji i prolećni (dužinu staze određuje stručni aktiv).

KURSNI OBLICI I OBAVEZAN STRUČNO-PEDAGOŠKI RAD

Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj i radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u časovnoj, školskoj i vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada, kao i obavezan stručno-instruktivni rad.

Plivanje

Učenici nižih razreda treba da imaju po jedan kurs plivanja u svakom razredu, a najmanje jedan u prvom i drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Kurs plivanja planira se za 12 časova od ukupnog fonda predviđenog za zajednički program. Nastavnik ili instruktor sprovodi obuku plivanja i usavršavanje obučene tehnike. Na kraju obuke, učenik treba da prepliva najmanje do 20 m izabranom tehnikom.

Sportska aktivnost od značaja za društvenu sredinu

Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj je škola ima interesa (stoni tenis, borilački sportovi, veslanje i kajakrenje...). Ova aktivnost planira se za učenike od trećeg do osmog razreda, a program priprema i sprovodi nastavnik ili instruktor.

Obavezan stručno-instruktivan rad

Ukoliko nije organizovana predmetna nastava u trećem i četvrtom razredu, programski sadržaj ciklusa iz vežbi na tlu i spravama sprovodi ili predmetni nastavnik, ili razredni učitelj, uz obaveznu stručnu pomoć predmetnog nastavnika.

ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIČENJA

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja, prema planu stručnog aktiva u i to:

Obavezna unutarškolska (međuodeljenjska i međurazredna) u:

- gimnastici (u zimskom periodu)

- atletici (u prolećnom periodu)

- najmanje u jednoj timskoj igri (u toku godine).

Međuškolska takmičenja:

- opštinska, okružna, regionalna

- i republička.

Unutarškolska takmičenja organizuju se za učenike nižih i viših razreda, a program sačinjava i sprovodi stručni aktiv. Stručni aktiv i škola plan i program unutarškolskih takmičenja prilagođava, pored ostalog, i predloženom kalendaru školskih sportskih takmičenja od strane Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije.

Način ostvarivanja programa

Osnovne karakteristike programa

1. Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.

2. Program fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanje mnoštva raznovrsnih znanja i umenja, učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz sledeće etape: utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.

3. Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.

4. Da bi fizičko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama učenika, koji se uzimaju kao kriterij u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika usmeravati na one programske sadržaje u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada koji odgovaraju njegovim individualnim interesovanjima i mogućnostima.

5. Program polazi od činjenice da se cilj fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja, koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.

6. Učenicima, koji usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program, obezbeđen je korektivno-pedagoški rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.

7. Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnov za sticanje trajnih navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motorne aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.

8. Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih društvenih interesa u školskom fizičkom vaspitanju.

Organizacija obrazovno-vaspitnog rada

Proces fizičkog vaspitanja usmeren je na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti,

- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika,

- teorijsko obrazovanje.

Ove komponente čine jedinstven i veoma složen proces fizičkog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci prožimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.

1. U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - snage, brzine, izdržljivosti, preciznosti, gibljivosti i pokretljivosti, na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.

Program za razvijanje fizičkih sposobnosti sačinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi u pripremnom delu časa, kao vežbe oblikovanja, frontalno, sa svim učenicima istovremeno, koje utiču na opštu fiziološku i emocionalnu pripremu za vežbanje i, pre svega, na svojstvo pokretljivosti, kao jedne od funkcionalnih svojstava aparata za kretanje. U toku rada, nastavnik treba da postepeno usmerava učenike na samostalno izvođenje ovih vežbi kao naučenih, kako bi njegova pažnja bila usmerena na ispravljanje grešaka u izvođenju tih zadataka i kako bi ih uspešnije pripremao da vežbanje koriste i u slobodno vreme. Takođe, u ovom delu časa mogu se koristiti i vežbe, koje kao delovi biomehaničke strukture glavnog zadatka, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka. Učenicima, koji iz zdravstvenih razloga imaju specifične vežbe, potrebno je obezbediti posebno mesto za vežbanje u ovom dela časa. Kao najpogodnije metode za školsko fizičko vaspitanje, prilagođene iz sportskog treninga, jesu za trčanja (opterećenje u submaksimalnom intenzitetu) metod trajnog rada; za tehničke discipline iz atletike i sportsku gimnastiku metod intervalno intenzivnog i ekstenzivnog rada; za sportske igre kombinacija prethodno navedenih. Rad se organizuje frontalno ("kružni rad" sa velikim - dugim - krugom) ili grupno uz glavni zadatak ("kružni rad" kao "kratki krug") sa individualnim doziranjem. Pri izradi programa, koji sadrži do 10 vežbi, treba voditi računa da u redosledu vežbi ne budu neposredno jedna za drugom dve istorodne vežbe, odnosno vežbe koje angažuju iste mišićne grupe. Za svakog učenika nastavnik ispunjava radni karton. Radni kartoni su obavezan didaktički materijal kojeg koristi nastavnik. Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.

2. Programski sadržaji dati su po razredima, a gde je to potrebno, odvojeno i prema polu. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koji su u našoj sredini najrazvijeniji i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.

Predmetna nastava organizuje se u trećem i četvrtom razredu. Ukoliko nije moguće da se nastava fizičkog vaspitanja u ova dva razreda izvodi kao predmetna, obezbeđuje se stručno-instruktivan rad za ciklus iz vežbi na tlu i spravama i plivanja.

U starijem razredu, u programu su dati samo ključni programski sadržaji, ali ne i veći izbor vežbi pomoću kojih one treba da se ostvare. To je učinjeno radi toga da bi nastavnik fizičkog vaspitanja, mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja da prilagođava specifičnostima učeničkih mogućnosti (diferencirani pristup), prostornim i materijalnim uslovima rada.

Programom se predviđa najmanje jedan kurs za obuku plivanja od prvog do četvrtog razreda i aktivnosti koja je od interesa za sredinu kojoj škola živi i radi.

Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da se za njegovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, to će se ova nastava organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.

2.2. Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju onih umenja i navika koji su od značaja za svakodnevni život, program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:

- upućivanje učenika na samostalno vežbanje;

- korektivno-pedagoški rad;

- izleti;

- krosevi;

- takmičenja;

- dani sporta;

- slobodne aktivnosti.

Razredni učitelj (ili predmetni nastavnik) treba da upućuje učenike da u slobodno vreme samostalno vežbaju, jer se sadržaji u najvećoj meri savladavaju samo na času fizičkog vaspitanja. Zbog toga bi se ova uputstva prvenstveno odnosila na one učenike čije fizičke i motoričke sposobnosti ne zadovoljavaju, ali i na ostale, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. U tom smislu, tokom časova fizičkog vaspitanja, razredni učitelj i nastavnik treba da učenicima prikaže i objasni vežbe, koje za određeno vreme oni treba kod svojih kuća, samostalno, ili uz pomoć drugih, da savladaju. Posle izvesnog perioda, razredni učitelj ili nastavnik, na redovnim časovima kontrolisaće šta je učenik od postavljenih zadataka ostvario.

Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i lošim držanjem tela i to:

- sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadržaja, koje učenici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi, kao i na razvijanju fizičkih sposobnosti, uglavnom, snage, brzine i izdržljivosti;

- sa učenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom-specijalistom, koji određuje vrstu vežbe i stepen opterećenja;

- sa učenicima koji imaju loše držanje tela, ili deformitete, rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti. Teži slučajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

Svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program sačinjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju učenika. Na taj način, praktično nema učenika koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja, već se njihovo vežbanje prilagođava individualnim mogućnostima.

Izleti se mogu organizovati po odeljenjima, ili sa više odeljenja, a njihove operativne zadatke, kao i lokaciju, utvrđuju zajedno stručni aktivi nastavnika fizičkog vaspitanja, uz saradnju sa svim drugim aktivima koji kroz izlet treba da realizuju svoje zadatke. Izleti se organizuju u radne dane, ili subotom, kao poludnevni.

Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja učesnika, osim što pripada nastavniku fizičkog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika škole. Održavanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme učenika. Kros se održava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvrđuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu organizaciju.

Takmičenja učenika čine integralnu komponentu procesa fizičkog vaspitanja na kojima učenik proverava rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska takmičenja bila dostupna svim učenicima. Aktiv nastavnika na početku školske godine sačinjava plan takmičenja (propozicije, vreme...), koja se organizuju posle redovne nastave, radnom subotom ili na Dan sporta. Obavezna su međuodeljenjska, ili međurazredna takmičenja iz atletike, vežbi na tlu i spravama i jedne timske igre. Učenici učestvuju i na onim takmičenjima koja su u sistemu republičkih takmičenja za školsku populaciju.

Dani sporta, dva u toku školske godine, planiraju se godišnjim programom rada škole u okviru obaveznih radnih dana i mogu se koristiti za kros, finalna školska takmičenja, prijateljske sportske susrete i školske priredbe i nastupi sa programom iz fizičkog vaspitanja (javni čas).

Slobodne aktivnosti organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada kojeg sačinjava nastavnik fizičkog vaspitanja. Na početku školske godine, učenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. Ukoliko u školi nastavu fizičkog vaspitanja izvodi samo jedan nastavnik, on može da u toku školske godine organizuje časove slobodnih aktivnosti za više sportskih grana, tako što će za određeni vremenski period planirati i određenu sportsku granu (npr. u jesenjem, za atletiku, u zimskom, za košarku itd.). Na taj način zadovoljila bi se interesovanja učenika za različite sportske aktivnosti.

Zahtev da se cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole, te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj način, čitav proces fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora, kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.

3. Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbaonog procesa i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima, na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi.

Iz oblasti zdravstvenog vaspitanja teorijski deo programskih sadržaja realizuju se u toku nastavne školske godine sa četiri časa (dva u prvom polugodištu i dva u drugom polugodištu) i na svakom praktičnom času. Nastavnik realizuje predložene teme određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete. Prilikom donošenja godišnjeg plana i programa vaspitno obrazovnih zadataka škole, na nivou aktiva i nastavničkog veća usaglašavaju se tematska područja koja će se realizovati iz oblasti zdravstvenog vaspitanja.

Časovi fizičkog vaspitanja - organizacija i osnovni didaktičko-metodički elementi

Osnovne karakteristike časova fizičkog vaspitanja treba da budu: jasnoća nastavnog sadržaja; optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost učenika tokom časa - motorička i misaona; vizualizacija pomoću savremenih tehničkih sredstava.

U III razredu časovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktičkoj četvorodelnoj podeli treba da preovladaju igre, ali i sadržaji koji zahtevaju preciznost izvođenja, a kojima prethode tačna uputstva učitelja ili predmetnog nastavnika. Zatim, učitelj ili predmetni nastavnik treba da prati tok rada i ukazuje na greške, kako bi sadržaji, pretežno prigodnog karaktera, dali dobru osnovu za usvajanje sadržaja sa konvencionalno složenijom biomehaničkom strukturom, koji se planiraju za naredne razrede. Od metoda preovladava metod žive reči, praktični prikazi zadatka od strane učitelja ili učenika starijih razreda, kao i prikazi prigodnih sadržaja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju časa, učitelj ili predmetni nastavnik, prigodnim rečima treba da da ocenu rada tokom proteklog časa i učenike upozna sa narednim sadržajem. Nikako ne treba da se dogodi situacija da deci nije jasno koje sadržaje su uvežbavali i u kojoj meri su ih savladali. U tom cilju će i pedagoške mere, kao što su pohvale i isticanje dobrih primera izvođenja, uticati na efikasniju saznajnu funkciju i motivisanost za usvajanje određenih znanja i sticanje navika, pošto deca u ovom uzrastu imaju velike potrebe za takmičenjem, što samo treba pozitivno usmeriti.

Prilikom izbora oblika rada, učitelj ili predmetni nastavnik treba da uzme u obzir prostorne uslove rada, broj učenika na času, količinu sprava i rekvizita, dinamiku obučavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka, što znači da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obično primenjuje u početnoj fazi obučavanja i kada je obezbeđen dovoljan prostor i količina rekvizita u odnosu na broj učenika (trčanja, vežbe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa različitim zadacima primenjuje se u fazi uvežbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima učenika (homogenizirane), a koje i čine osnov u diferenciranom pristupu izboru sadržaja, u odnosu na te individualne sposobnosti, radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadrže i pomoćne sprave za uvežbavanje delova biomehaničke strukture glavne vežbe (predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavne vežbe (najviše tri vežbe iz radnog kartona). Na taj način radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad se, uglavnom, primenjuje za učenike manjih sposobnosti, kao i za učenike natprosečnih sposobnosti.

Prilikom izbora metodskih postupaka obučavanja i uvežbavanje motoričkih zadataka, nastavnik treba da odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje će za raspoloživ broj časova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.

Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna što podrazumeva korišćenje savremenih tehničkih mogućnosti (konturogrami i video-tehnika), kako bi nastavnik efikasnije upućivao učenike na zakonitosti koje vladaju kretanjem, čime se, tokom vežbanja, ostvaruje njihova motorna i misaona aktivnost.

Planiranje obrazovno-vaspitnog rada

Nastava fizičkog vaspitanja organizuje se sa po tri časa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:

- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;

- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviđeni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima. Zatim, ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj časova po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;

- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj časova i redni broj časova) i metodske napomene.

Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili četiri ukoliko se za taj razred predviđa kursni oblik. To su:

- jedan ciklus za atletiku;

- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama;

- jedan ciklus za timsku igru;

- jedan ciklus za kursni oblik (ukoliko je planiran za određeni razred u časovnoj organizaciji rada);

- teorijski deo (2+2) za realizaciju tema iz zdravstvenog vaspitanja.

Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u časovnoj organizaciji rada, onda se planira četvrti ciklus, tako što se po četiri časa oduzima od prva tri ciklusa. Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vežbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolećnom), ili u dva perioda (npr. trčanja i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanja u prolećnom periodu).

Praćenje i vrednovanje rada učenika

Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U trećem razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja ciljeva operativnih zadataka i ostvarivanju minimalnih obrazovnih zahteva.

1. Stanje motoričkih sposobnosti;

2. Stanje zdravlja i higijenskih navika;

3. Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika;

4. Odnos prema radu.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti u prva dva razreda vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža i eksplozivna snaga.

2. Stanje zdravlja i higijenskih navika, prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene i usvojenosti i primeni znanja iz oblasti zdravlja.

3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.

4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.

Ocenu odličan (5) dobija učenik koji je radom u toku školske godine poboljšao svoje fizičke sposobnosti i čiji rezultati znatno prevazilaze standarde uzrasta; koji u sportsko tehničkim dostignućima znatno prevazilazi postavljene zahteve po obimu i kvalitetu i koji ima veoma aktivan odnos prema fizičkoj kulturi. Učenik ima visok stepen razvijenosti fizičkih sposobnosti ako vežbe izvodi sa optimalnim amplitudama, eksplozivno i koordinirani pokret. Vežbe oblikovanja, posebno za trbušnu i leđnu muskulaturu, kao i za rameni pojas, izvodi lako i može da ih ponovi u jednom ritmu više od većine.

Programske sadržaje je uspešno savladao i to više od minimalnih programskih zahteva, uključuje se u sportske sekcije i druge sportske aktivnosti izvan škole, pliva (ako je sprovedena obuka ili drugi način). Učenik ima osnovne higijenske navike, uredan je i redovan na časovima fizičkog vaspitanja.

Ocenu vrlo dobar (4) dobija učenik koji radom u toku školske godine poboljšava svoje fizičke sposobnosti i čiji rezultati prevazilaze standarde uzrasta; koji u sportsko tehničkim dostignućima prevazilazi postavljene zahteve po obimu i kvalitetu i koji ima aktivan odnos prema fizičkoj kulturi. Učenik ima dobro razvijene fizičke sposobnosti, ali neke vežbe izvodi uz manje poteškoće - u gipkosti, eksplozivnosti, koordinaciji i u ravnoteži. Vežbe za leđnu i trbušnu muskulaturu, kao i rameni pojas, izvodi lako i može da ih ponovi iznad proseka odeljenja.

Programske sadržaje savladava iznad minimalnih programskih zahteva uz izvesne manje poteškoće pojedinih i stalno ili povremeno se uključuje u rad sportskih sekcija.

Učenik ima osnovne higijenske navike, urednog je opšteg izgleda, redovan je i aktivan na časovima fizičkog vaspitanja.

Ocenu dobar (3) dobija učenik koji je radom poboljšao u toku školske godine fizičke sposobnosti u granicama standarda, čiji su rezultati u sportsko tehničkim dostignućima u granicama minimalnih obrazovnih zahteva i čiji je odnos prema fizičkoj kulturi zadovoljavajući. Učenik ima prosečno razvijene fizičke sposobnosti, ako vežbe izvodi bez dovoljnih amplituda, sa većim poteškoćama u koordinaciji pokreta, eksplozivnosti i gibljivosti. Vežbe za trbušnu i leđnu muskulaturu, kao i rameni pojas, izvodi uz poteškoće u ritmu i obimu vežbanja i ne pokazuje dovoljno interesovanja da to prevaziđe.

Programske sadržaje savlađuje u granicama minimalnih obrazovnih zahteva ili manje. Delimično je savladao osnovnu tehniku plivanja (ako je sprovedena obuka plivanja).

Učenik redovno prisustvuje časovima fizičkog vaspitanja, povremeno izbegava neke i ne uključuje se u vančasovne i vanškolske aktivnosti. Ima osnovne higijenske navike, ali ponekad ne donese (zaboravi) opremu za vežbanje.

Ocenu dovoljan (2) dobija učenik koji u toku godine nije poboljšao svoje fizičke sposobnosti, čiji su sportsko tehnički rezultati ispod utvrđenih standarda i koji ne pokazuje minimum interesovanja za fizičku kulturu. Učenik pokazuje mali napredak u razvoju fizičkih sposobnosti, posebno onih koji se redovnim i aktivnim vežbanjem mogu usavršiti - snagu, leđne i trbušne muskulature i ramenog pojasa.

Većinu programskih sadržaja iz minimalnih obrazovnih zahteva učenik nije savladao, ili ih izvodi sa većim greškama.

Učenik je stekao osnovne higijenske navike, ali ih se ne pridržava redovno. Na časovima je uglavnom redovan, ali ne pokazuje uvek interesovanje za vežbanje.

Ocenu nedovoljan (1) u principu ne bi trebalo da dobije ni jedan učenik. Učenik čije su fizičke sposobnosti opale, i koji ne ispunjava očekivane standarde, kao i koji ne pokazuje ni minimum interesovanja za održavanje svojih fizičkih i funkcionalnih sposobnosti, i koji je zdrav, upućuje se na korektivno-pedagoški rad.

Vrednovanje i ocenjivanje postignutih rezultata i dostignuća učenika vrši se tokom cele godine, u toku i nakon savladavanja planiranog programskog sadržaja, a prema navedenim elementima za četiri tematske celine. Nastavnik pažljivo prati učenika i ocenjuje tako da se dobija potpuna slika o psihofizičkom statusu svakog učenika. Nastavnik može da unese i još neka svoja zapažanja koja nisu predviđena ovim tematskim celinama, ako je to u interesu učenika. U celini, potreban je i pedagoški pristup vrednovanju dostignuća učenika, kako bi ocena, bilo da je opisna ili brojčana, delovala stimulativno i ukazivala na napredak učenika, pogotovu što je za ovaj uzrast karakteristična velika zainteresovanost za pokret i igru.

U toku praćenja i ocenjivanja, treba učenike upoznavati sa ciljem postignuća, putem slika, postera i drugih očiglednih materijala i sredstava, kako bi oni postali aktivni učesnici u procesu nastave i osposobljavali se za samostalno vežbanje u slobodno vreme.

Na kraju svake ocene, učitelj ili predmetni nastavnik treba da navede koje su moguće preporuke za dalji napredak i uključi roditelje, pogotovu ako je psihofizičko stanje učenika nezadovoljavajuće.

Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

1. Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou, i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.

2. Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.

3. Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).

4. Radni karton: treba da ima svaki učenik sa programom vežbaonog sadržaja kojeg sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik, a koji su prilagođeni konkretnim uslovima rada.

5. Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.

6. Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.

 

IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

Verska nastava

Cilj i zadaci

Ciljevi verske nastave jesu da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti Crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Upoznavanje učenika sa verom i duhovnim iskustvima sopstvene, istorijski date Crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.

Zadaci verske nastave jesu da kod učenika:

- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugačijem i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim ličnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;

- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konačnom smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu Božju i za sebe;

- razvija težnju ka odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene Crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugačijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže između zajednice i vlastite ličnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom i pre i posle svega sa Bogom;

- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije čovečanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;

- izgradi svest i uverenje da svet i život imaju večni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.

Pravoslavni katihizis (veronauka)

Cilj i zadaci

Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celovit pravoslavni pogled na svet i život, uvažavajući dve dimenzije: istorijski hrišćanski život (istorijsku realnost crkve) i eshatološki (budući) život (dimenziju idealnog). To znači da učenici sistematski upoznaju pravoslavnu veru u njenoj doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri čemu se izlaganje hrišćanskog viđenja života i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama o svetu, kojim se nastoji pokazati da hrišćansko viđenje (liturgijsko, kao i podvižničko iskustvo Pravoslavne Crkve) obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Sve ovo sprovodi se kako na informativno-saznajnom tako i na doživljajnom i na delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima života (odnos sa Bogom, sa svetom, sa drugim ljudima i sa sobom).

Zadaci pravoslavnog katihizisa (veronauke) jesu da kod učenika:

- razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj ličnosti u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čoveku kao ikoni Božijoj, ličnosti, takođe, drugačijoj u odnosu na nas, te da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (svest o zajednici);

- razvije sposobnost za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje i drugo, kao i odgovaranje na ova pitanja u svetlu pravoslavne hrišćanske vere i iskustva Crkve;

- izgrade sposobnosti dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost sa drugim naukama);

- pomogne u odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugima, u iznalaženju ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, u ostvarenju susreta sa svetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svet, sa društvom, sa prirodom) i sa Bogom;

- izgradi uverenje da svet i sve što je u njemu stvoreni su za večnost, da su svi stvoreni da budu pričasnici večnog života, te da iz te perspektive kod učenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja sopstvenog odnosa prema drugom čoveku kao neponovljivom biću i prema tvorevini Božijoj i izgradi spremnost na pokajanje.

Sadržaji nastave pravoslavnog katihizisa raspoređeni su po linearno-koncentričnom (simbiotičkom, spiralnom) principu. To znači da se u svakom razredu izabiraju određeni ranije uvedeni sadržaji, a zatim se u okviru svake teme, koje će se tokom date godine školovanja nizati u sukcesivnom sledu, vrši se aktivizacija prethodno stečenih znanja i formiranih umenja. Naravno, u svakom razredu uvode se i potpuno nove teme, koje će poslužiti kao oslonac za nadograđivanje znanja u narednim razredima. Sled tema je u nižim razredima silazni (descendentni), odnosno bazira se na izlaganju materije prema psihološkoj pristupačnosti, dok je u višim razredima osnovne škole uzlazni (ascendentni), dakle temelji se na načelima teološke naučne sistematike.

Operativni zadaci nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u trećem razredu jesu da učenici:

- uoče da konkretni ljudi kao i ličnosti nisu postojali pre nego što su se rodili;

- spoznaju da je Bog iz ljubavi stvorio svet za večnost;

- uoče da je Bog stvorio svet kao skup konkretnih vrsta;

- zapaze da je Bog na kraju svega stvorio čoveka kao ličnost;

- uoče razliku između prirode i ličnosti kod čoveka;

- uoče da se struktura stvorenog sveta ogleda u Liturgiji.

Sadržaj programa

Bog je stvorio jedinstveni svet i to kao mnoge konkretne vrste ni iz čega (uzrok postojanja sveta jeste Božija sloboda).

Posledice stvorenosti po prirodu i njeno postojanje (konkretnost vrsta i bića znači i njihovu međusobnu razdeljenost - individualnost, ali i njihovu potencijalnu propadljivost, smrt zato što su stvoreni ni iz čega).

Stvaranje čoveka na kraju svega stvorenog po "ikoni i podobiju Božijem" (razlika između prirode i ličnosti kod čoveka).

Evharistija kao svet u malom (Liturgija kao sjedinjenje svih stvorenja preko čoveka Isusa Hrista s Bogom Ocem).

Stvaranje sveta i čoveka u pravoslavnoj ikonografiji.

Način ostvarivanja programa

Veroučitelji će zapaziti da se ovaj program pravoslavnog katihizisa po sadržaju i strukturi razlikuje od klasičnih programa katihizisa u državnim školama u periodu pre Drugog svetskog rata, kao i od onih koji se i danas ostvaruju u crkvenim školama, a samim tim i po cilju koji bi trebalo da se njime postigne.

Klasični programi katihizisa preuzeti su sa Zapada, kao i sama forma savremenog školstva. Njihova suštinska karakteristika jeste u tome što polaze od toga da se biće, postojanje, temelji na prirodi i njenim zakonima, a ne na ličnosti. U skladu s tim, sloboda (ličnost), kako Boga tako i čoveka, nije osnov i uzrok postojanja prirode, već je nadgradnja i dodatak već postojećoj prirodi i zato se ličnost poistovećuje sa jedinkom, individuom. Bog postoji, odnosno jeste to što jeste, na osnovu svoje prirode i svojstava koja ta priroda poseduje: uma, volje, slobode i osećanja. Postojanje Božije je determinisano njegovom prirodom. Sloboda Božija je etička, a ne ontološka.

Čovek je ikona Božija na osnovu istih ovih prirodnih svojstava koja su mu data od Boga radi samousavršavanja. Čovek jeste to što jeste na osnovu svoje prirode, ali može da postane ličnost i to na osnovu toga koliko samog sebe usavrši ispunjavajući zakon Božiji potpomognut datim mu svojstvima. Identitet svakog čoveka kao ličnosti zavisi od njega samog i stepena njegove individualne, moralne samousavršenosti. Na osnovu toga, moglo bi se zaključiti da ni Bog ni čovek nemaju potrebe za zajedništvom s drugom ličnošću da bi postojali i da bi bili ličnosti. Njihovo postojanje se temelji na njihovoj prirodi. Analogno ovome, čovek nema potrebe za zajedništvom s Bogom, odnosno s drugom ličnošću, da bi postojao i bio konkretna i neponovljiva ličnost. Dovoljno mu je da ispuni zakon i da na taj način postane savršena ličnost.

Shvatanje da se postojanje čoveka temelji na prirodi, odnosno poistovećenju njegove ličnosti sa individuom, ili sa subjektom, koji sebe logički određuje kao ličnost - samosvešću, automatski stvara podlogu za razdeljenost i sukob između jednog i mnogih, subjekata i objekata, što ima negativne posledice, ne samo po Crkvu i njeno postojanje, već i uopšte za postojanje.

Individualizam je za Crkvu opasnost jer definiše ličnost kao jedinku nezavisnu od drugog bića u svom postojanju. Čovek je ličnost samo ako je nezavisan u svom postojanju od drugog čoveka i od Boga. Štaviše, drugi je smetnja za naše ostvarenje kao apsolutne ličnosti. To vodi ka razaranju Crkve kao konkretne zajednice i njenog liturgijskog ustrojstva i umnoženja netrpeljivosti među ljudima.

Subjektivizam poistovećuje ličnost čoveka sa njegovim unutrašnjim svetom (osećanjem, razmišljanjem, zaključivanjem) i protivstavlja njegovu spoljašnju aktivnost i vidljivi svet tom unutrašnjem duševnom svetu. U Crkvenom iskustvu to znači razvijanje pijetizma kao duhovnosti na štetu Crkvenog, liturgijskog poretka. Individualizam, u sprezi sa subjektivizmom, poistovećuje čovekovo iskustvo sveta i Boga sa njegovim osećanjima i individualnim iskustvom, što stavlja u drugi plan, možda potpuno i eliminiše, iskustvo Crkve kao konkretne liturgijske zajednice.

Uzdizanje racionalnog elementa u čoveku kao ključnog u određenju istine i postojanja postavlja čoveka i njegov um kao merilo istine i dovodi u pitanje sve ono što se logički ne može potvrditi. To vodi odbacivanju svega što je natprirodno, kao što je, pre svega, postojanje Boga i vera u Boga. Sloboda ličnosti, pak, u sprezi sa individualizmom i subjektivizmom, dovodi do negiranja svakog autoriteta i stvaranja potrošačkog mentaliteta kod čoveka u odnosu prema prirodi koja ga okružuje.

Što se tiče shvatanja Boga i njegovog odnosa prema svetu i čoveku, Bog se doživljava u juridičkom smislu - kao tvorac čoveka i njegov sudija. Hrišćansko otkrivenje je skup moralnih normi i zakona koje Bog daje čoveku, ili prilikom njegovog stvaranja - rođenja, utisnuvši ih u ljudsku prirodu, ili, pak, preko izabranih ljudi i na kraju preko Hrista. Po tim moralnim normama čovek treba da se vlada, zbog čega će na kraju biti nagrađen ili osuđen.

Crkva je shvaćena kao konfesionalna institucija koja čuva istinitu veru, učenje, Sv. Tajne i moralni zakon kao sredstva spasenja.

U kontekstu takvog shvatanja Crkve i odnosa Boga i čoveka u njoj, cilj katihizisa jeste da učenici nauče definicije vere, da prime blagodat Božiju preko Sv. Tajni, kao i da se moralno usavrše kao individue. Kroz to usavršavanje očekuje se i automatsko postizanje društvene harmonije i blagostanja u istoriji.

Za razliku od tog klasičnog (sholastičkog) programa katihizisa, program koji je ovde dat ima za cilj da vrati staru liturgijsku katihizaciju, koja je bila svojstvena istočnoj hrišćanskoj Crkvi, a koja znači uvođenje čoveka u Liturgiju kao ličnu zajednicu Boga i čoveka u Hristu kroz Krštenje, odnosno sjedinjenje s Bogom, koji se projavljuje u svetu kroz Liturgiju. Liturgijsko sabranje predstavlja osnov postojanja sveta i čoveka, a ne njegovu nadgradnju.

Takva katihizacija pretpostavlja shvatanje bića, postojanja, kako Boga, tako i čoveka, koje se temelji na slobodi kao zajedništvu s drugom ličnošću, a ne na sebi samom kao jedinki, odnosno na prirodi. Bog postoji zato što je zajednica slobode konkretnih bića, lličnosti Oca i Sina i Svetoga Duha. Istovremeno ličnost u Bogu je nosilac postojanja prirode a ne obrnuto. Bog Otac kao ličnost je uzrok postojanja božanske prirode. Međutim, Bog je ličnost, Otac, jer postoji u zajednici sa drugim ličnostima, sa Sinom i Svetim Duhom. Ličnost, da bi postojala, pretpostavlja zajednicu slobode, ljubavi prema drugoj ličnosti. Bog je večna ličnost, Otac, zato što je u večnoj zajednici slobode, ljubavi sa Sinom i Svetim Duhom, kao što su i Sin i Duh večne ličnosti zahvaljujući zajednici sa Ocem, odnosno Bog postoji zato što je Sv. Trojica.

Čovek je stvoren po ikoni Božijoj, što znači da je i čovek takođe ličnost čije postojanje izvire iz zajednice s drugom ličnošću, s Bogom. Budući da je čovek po prirodi stvoren, to međutim, ima za posledicu da u njegovom postojanju priroda prethodi ličnosti. Čovek najpre postoji kao priroda, pa je tek naknadno pozvan od Boga da projavi svoju slobodu, da bude, da postane ličnost kroz zajednicu s Njim. Ličnost i priroda ne sapostoje istovremeno kod čoveka kao što je to slučaj kod Božijeg postojanja. Otuda kod čoveka postoji problem sukoba između prirode i ličnosti, kao i sukoba između čoveka i drugog čoveka i Boga. Priroda čoveka, zato što prethodi ličnosti, zato što mu je data od drugog, postaje izazov njegovoj slobodi. Postojanje drugog čoveka i Boga kao datosti i nama nametnutih, zato što njihovo postojanje nije proizvod naše slobode, stvara sukob i odbojnost prema njima, a samim tim i problem sapostojanja jednog i mnogih. Istovremeno, budući da je čovek po prirodi stvoren iz nebića, on je potencijalno podložan smrti, ugrožen je ništavilom. Čovekova priroda nije večna po sebi, upravo zbog toga što je stvorena ni iz čega, i zato ne može biti sama sebi izvor besmrtnosti. Zato je krajnja posledica stvorenosti čoveka smrt.

Čovek, međutim, može postati besmrtno biće - ličnost, apsolutno i neponovljivo biće - budući da mu je Bog darovao slobodu, ali samo pod uslovom da slobodu projavi kao ljubav prema Bogu i prema drugim ljudima. Rečju, ako postoji na način na koji postoji Sv. Trojica. Ta mogućnost nam se otkriva u Hristu kao liturgijskom sabranju, zato što je Hristos Bog, Sin Božiji, koji je postao čovek i kroz čoveka se projavljuje. To podrazumeva da je naša ljubav prema Bogu ljubav prema drugim ljudima, odnosno zajednica slobode s Bogom u Hristu i preko Hrista zajednica sa drugim ljudima. U Hristovoj ličnosti kao liturgijskom sabranju otelotvorena je ljubav Božija prema nama koja nas čini ličnostima, odnosno neponovljivim bićima u kojoj i stvorena priroda prevazilazi svoje ograničenosti koje su posledica njene stvorenosti. Hrišćansko otkrivenje je otkrivenje Božanske ličnosti Sina, Hrista, u kome stvorena priroda prevazilazi smrt, i to kao liturgijske zajednice, da bi u zajednici sa Njim, tj. u Liturgiji i ljudi postali večne ličnosti.

Dakle, ovaj program vidi osnovni cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) kao uvođenje čoveka, a preko njega i čitave tvorevine, u ličnu zajednicu sa Bogom u Hristu, odnosno u Liturgiju kao u novi način postojanja kojim se prevazilazi smrt. Drugim rečima, ovakva katihizacija ima za cilj da stvori novi način postojanja ljudi i prirode, nalik na postojanje Boga koji je Sv. Trojica, a koji se sada projavljuje u Pravoslavnoj Liturgiji, i na osnovu toga jedan novi etos, a ne novu etiku. Jer stvorena priroda, pa i ljudska, ograničena je i smrtna i koliko god se usavršavala na osnovu moralnih zakona, ona neće moći da prevaziđe svoju ograničenost, odnosno smrt. Da bi prevazišla smrtnost, potrebno je da stvorena priroda postoji na drugi način, uipostazirana u Hristovu ličnost, što se postiže ostvarenjem lične zajednice čoveka sa drugim ljudima u Liturgiji.

Da bi se ovo postiglo, potrebno je međutim, najpre da se kod učenika izgradi svest o biću kao zajednici ličnosti, odnosno o ličnosti kao zajednici slobode sa drugom ličnošću. To je posebno teško postići danas, zato što je formirana svest kod ljudi o tome da je biće utemeljeno na prirodi kao individui, dok je ličnost samo dodatak prirodi i nebitna je za postojanje. Metode koje treba koristiti u izgrađivanju svesti o tome da je postojanje izraz zajedništva ličnosti, odnosno da čovek postoji samo onda kada svoju slobodu izražava kao ljubav prema drugoj ličnosti jesu: najpre, opšta životna iskustva, zabeležena i ona koja nisu, koja ukazuju da postojanje čoveka izvire iz zajednice slobode, ljubavi sa drugom ličnošću, i da ličnost sama za sebe ne može postojati; zatim učenje Crkve o Božijem postojanju kao Svetoj Trojici i da je Bog večna ličnost, Otac, zato što svoju slobodu postojanja izražava kao ljubav prema Sinu i Sv. Duhu, kao i liturgijsko iskustvo hrišćanskog postojanja, odnosno postojanja Crkve koje ukazuje na ontologiju kao izraz zajedništva ličnosti. Tek kada se izgradi svest kod ljudi da postojanje prirode i ličnosti, odnosno postojanje čoveka kao apsolutno slobodnog i neponovljivog bića, jedino izvire iz zajednice u kojoj se sloboda poistovećuje sa ljubavlju prema drugoj ličnosti, odnosno da nas postojećim i ličnošću čini druga ličnost svojom ljubavlju prema nama, može se preći na to da čovek jedino u zajednici s Bogom u Hristu, odnosno u Liturgiji postaje istinska ličnost i besmrtan po prirodi zato što je Bog, koji nas svojom ljubavlju čini ličnostima, večna ličnost.

Prilikom izlaganja liturgijskog načina postojanja Crkve, kao i njenog doktrinarnog učenja, pored istorijskog pregleda njihovog nastanka i definicije, treba posebno staviti akcenat na razumevanje i usvajanje ove ontološke poruke koju Liturgija i Crkveno učenje sadrže. Na primer: na osnovu liturgijskog postojanja Crkve, njene strukture, odnosa koji čovek u Liturgiji ima prema Bogu, prema drugom čoveku prirodi, treba pokazati da je zajednica čoveka sa Bogom, drugim ljudima i prirodom, osnov njegovog istinskog, besmrtnog postojanja kao prirode i kao ličnosti, kao i postojanja celokupne tvorevine; na osnovu, pak, pravoslavnog učenja o jednom Bogu koji je Sv. Trojica, treba takođe pokazati da je na metafizičkom planu izvor bića, odnosno postojanja prirode, ličnost (Oca) koja, pak, svoje apsolutno slobodno i večno postojanje izražava kao ljubav prema drugoj ličnosti (Sinu i Duhu) i da je liturgijsko postojanje sveta, kao postojanje u Hristovoj ličnosti, božanski način postojanja, u kome stvorena priroda prevazilazi svoju truležnost i smrt i ostvaruje istinsko večno biće. Istovremeno, ova dva aspekta Crkve, liturgijski i doktrinarni, treba dovesti u vezu jedinstva, odnosno identičnosti. To znači da se vera u Boga, znanje o Bogu, sloboda, ljubav, ličnost, poistovećuju sa liturgijskim postojanjem čoveka.

Da bi se izbegla opasnost da se istine vere pogrešno shvate, ili da se poistovete sa ideologijom, prilikom realizacije nastavnog plana i programa, veroučitelj treba da ima stalno na umu liturgijsko iskustvo, odnosno liturgijsko viđenje Boga, čoveka i prirode i njihov odnos. To znači:

- da je Bog u liturgijskom iskustvu zajednica ličnosti, Oca, Sina i Sv. Duha i da se nama objavljuje, otkriva preko Isusa Hrista (odnosno preko zajednice sveštenika, đakona i laika s episkopom) u liturgijskom sabranju;

- da je čovek u svom istinskom postojanju ličnost, onda kad je u zajednici s Bogom, s drugim čovekom i sa prirodom. Ličnost u liturgijskom iskustvu znači odnos slobode sa drugom ličnošću, pre svega s Bogom Ocem kroz Hrista posredstvom Duha, koji se projavljuje u Crkvi preko živih, konkretnih ljudi. Otuda je ljubav čoveka prema Bogu u liturgijskom iskustvu poistovećena sa ljubavlju prema drugom čoveku;

- da je priroda sastavni deo bića čovekovog i da je i ona stvorena za večnost i to kao zajedništvo s Bogom u Hristu preko čoveka i njegove slobode;

- da je liturgijsko iskustvo, kao iskustvo Crkve, a ne pojedinca, merilo istine i kao takvo može se i logički definisati radi primene u raznim vremenima i kao odgovor na razne životne probleme.

Sve ovo, međutim, koliko god bilo teorijski ubedljivo, da bi bilo i istinsko i životno, treba neizostavno da uključi razliku između sadašnjeg stanja Crkve i eshatona, odnosno stanja u budućem veku, kada će opštim vaskrsenjem mrtvih biti ukinuta smrt. To znači, da eshaton, kao stanje Crkve u budućem veku, daje istinitost sadašnjim događajima koji se u njoj zbivaju (po rečima ap. Pavla: ''Ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos nije ustao'' 1. Kor. 15,13.) i da je istinsko postojanje Crkve, odnosno stvorenog sveta, vezano za događaj drugog dolaska Hristovog, dok je Crkva, sad i ovde, ikona toga budućeg događaja. Za razliku od starog sholastičkog programa koji je pod eshatonom, odnosno pod Carstvom Božijim, podrazumevao duhovnu realnost u koju se dospeva napuštanjem ovog vidljivog sveta smrću, novi program pravoslavnog katihizisa, u skladu sa predanjem istočne Crkve, vidi početak Carstva Božijeg u Hristovom ulasku Duhom Svetim u istoriju i njegovom vaskrsenju iz mrtvih, koje se nastavlja kroz Liturgijski događaj. Zato ostvarenje Carstva Božijeg znači preobražaj sveta i njegovog postojanja u Liturgijski način postojanja, odnosno ostvarenje lične zajednice s Bogom u Hristu, koja je zalog za buduće vaskrsenje iz mrtvih i večno postojanje svakog čoveka kao ličnosti. Zbog toga pravoslavna katihizacija ljudi, utemeljena na liturgijskom iskustvu postojanja, znači ostvarenje lične zajednice ljudi s Bogom u Hristu, odnosno konstituisanje konkretne liturgijske zajednice u svakom gradu ili široj oblasti i njeno proširivanje na sve prostore gde postoje ljudske zajednice, a koja, pri tom, ne ukida sve ostale pozitivne ljudske delatnosti i službe. Drugim rečima, Liturgija ocrkvenjuje, obožuje istoriju, a ne ukida je.

III, IV i V razred

Period od 9 do 11-12 godina, nazvan dobom poznog detinjstva, karakteriše se stabilizacijom i u intelektualnom razvoju, i u emocionalno-socijalnoj sferi. Tada započinje etapa u kome se kao osnovni razvojni zadatak može smatrati formiranje identiteta ličnosti, što bi trebalo da se ostvari do kraja adolescentnog perioda. Ovo je i doba razvijanja osećanja kompetentnosti i usvajanja odgovornosti, zbog čega je važno omogućiti detetu da stekne pozitivan doživljaj škole i doživljaj sebe kao sposobnog za bavljenje mnogim aktivnostima, obezbediti da njegove aktivnosti budu praćene emocijama radosti i zadovoljstva, kao i svešću o tome da se njegove spoznajne potrebe zadovoljavaju na adekvatan način, u čemu je nezamenljiva uloga pravoslavnog katihizisa.

U ovom razdoblju dolazi do završetka razvoja konkretnih intelektualnih operacija i dete je u stanju da ih izvodi u svim domenima znanja. Ono je do izvesne mere izgradilo tehniku učenja i formiralo motive; razvijaju se i prvi oblici samostalnog intelektualnog rada koje veroučitelj treba da podstiče - javljaju se čitalačka interesovanja, prave se zbirke i albumi, pišu prve pesme, istražuje priroda. U socijalnoj sferi nastupa znatna stabilizacija, što je veoma povoljan činilac opšte intelektualne ekspanzije deteta. Moralni razvoj u ovom periodu ogleda se u postepenom razvijanju sposobnosti procenjivanja i vrednovanja motiva nečijeg ponašanja pri izricanju suda o moralnosti/amoralnosti određenog postupka, za razliku od ranijih razvojnih perioda, gde je dete pažnju usmeravalo isključivo na sam postupak, a ne i na činioce koji su ga uslovili.

Crkva se uglavnom poistovećuje sa crkvenim službama, a stav prema prisustvovanju njima umnogome je uslovljen stepenom dečjeg razumevanja i aktivnog učešća. Predstava o Bogu ostvaruje se na osnovu prilično primitivnog racionalizma svojstvenog ovom dobu, uz napuštanje realističkih fantazija svojstvenih prethodnom periodu. Deca spremno prihvataju Božiju svemoć i pravdu, sklona su da prihvate činjenicu da Bog postoji kao i jednostavna uzročno-posledična objašnjenja, ali teško prepoznaju prisustvo Boga u njihovom svakodnevnom okruženju, u čemu nastava pravoslavnog katihizisa ima izuzetno značajnu ulogu.

Treći razred

Realizacijom programa u III razredu treba da se pokaže: da svet nije samobitan, već da ga je stvorio Bog Otac slobodno, iz ljubavi, i to kao konkretne vrste i bića i da postojanje sveta zavisi od volje drugog, odnosno od Božije volje. Ovim se postiže veoma važan uslov za dalje razumevanje hrišćanske nauke, a što se ogleda u sledećem:

1. Činjenicom da je Bog stvorio svet slobodno, ukazujemo na to da je biće, odnosno postojanje prirode, izraz slobode jedne ličnosti, odnosno ličnosti Boga. Time se biće, odnosno postojanje, oslobađa nužnosti, tj. prirodne determinisanosti i postaje izraz slobode ličnosti.

2. Budući da je Bog Otac stvorio svet iz ljubavi, to znači da je taj svet Bogu vrlo drag i da ga je stvorio da bude večan. Zato uništavanje prirode znači greh i mržnju prema Tvorcu.

3. Stvaranje sveta ni iz čega, kao skup konkretnih vrsta i bića koja su razdeljena među sobom vremenski i prostorno, ukazuje da su stvorena bića druge prirode u odnosu na Božansku (nisu stvorena iz Božije prirode, stvorena su ni iz čega) i da su zato smrtna po prirodi. Svet, zato što je stvoren ni iz čega, ne može postojati sam za sebe, mimo zajednice sa Bogom, zato što stvorena bića nemaju prirodnih sila koje bi mogle da ih drže u beskrajnom postojanju, osim Božije volje. Razdeljenost bića po prirodi ukazuje na prisutnost smrti unutar stvorene prirode jer smrt nije ništa drugo do prirodna, prostorno-vremenska razdeljenost jednog bića od drugog, i zato njeno prevazilaženje pretpostavlja jedinstvo stvorenih bića i među sobom.

4. To što je Bog na kraju stvorio čoveka po "ikoni i podobiju Božijem", ukazuje na to da priroda ne može večno da postoji bez čoveka, odnosno bez ličnosti, da je čovek stvoren sa ciljem da on sjedini sva bića među sobom i da ih sjedini sa Bogom tako što će se sam sjediniti s Njim. Čovek je ikona Božija i razlikuje se od svih drugih bića zato što je slobodan - ličnost, odnosno što ima moć da preko slobode, izražene kao ljubav prema drugim bićima, čini ta bića apsolutnim, neponovljivim i delom svoje ličnosti. Istovremeno, čovek kao ličnost, tj. u zajednici slobode izražene kao ljubav prema Bogu, postaje i deo Božije ličnosti, a preko čoveka to postaje i čitava priroda. U tom iskustvu ljubavi prema drugoj ličnosti čovek je jedino biće koje vidi ograničenost i smrtnost stvorene prirode, odnosno njenu ugroženost nebićem. Zato teži da takvo stanje prevaziđe, usled čega se javlja potreba za Bogom i zajednicom s Njim, ali iz takve težnje proističe i stvaranje istorije, umetnosti, odnosno stvaranje civilizacije.

Ovde bi, na osnovu činjenice da je Bog, stvorivši čoveka, dao zapovest Adamu da ne jede od drveta poznanja, trebalo ukazati još i na to da je lično sjedinjenje stvorene prirode s Bogom, a samim tim i njena besmrtnost, zavisilo i od čoveka i njegove slobode, a ne samo od Boga. Odnosno, da savršenstvo sveta, njegova besmrtnost, nije data prirodi od Boga na početku, prilikom stvaranja prirode, odnosno nije umetnuta u stvorenu prirodu po prirodi, već je data kao mogućnost preko čoveka i njegove slobode, pod uslovom da to čovek slobodno i prihvati.

Za realizaciju ovog programa treba koristiti: dečja iskustva koja ukazuju na to da kad nešto iz ljubavi napravimo, onda je to za nas najlepše; da nam je uvek teško kad se rastajemo od onog koga volimo, kao i da kad volimo nekog, ne primećujemo da nam nešto nedostaje, odnosno u toj ličnosti kao da je sve sadržano. Treba graditi svest o tome da je vera čoveka u besmrtnost osnov celokupne ljudske progresivne civilizacije. U realizaciji programa treba pre svega imati na umu liturgijsko iskustvo postojanja sveta, kao zajednice s Bogom preko jednog čoveka, Isusa Hrista, načelnika na Liturgiji.

Teme: Bog je stvorio svet kao konkretne vrste ni iz čega i Posledice stvorenosti po prirodu... treba realizovati na osnovu opisa stvaranja datog u Sv. Pismu Staroga Zaveta (1 Moj. 1-2). Treba ukazati učenicima na to da je Bog stvorio elemente prirode (vodu, vazduh, zemlju, svetlost) posebno, sva nebeska tela posebno, kao i svaku životnu vrstu posebno. Treba ukazati, takođe, na činjenicu da je sve to stvoreno u različitim vremenskim razdobljima, odnosno da bića nisu istovremena u postojanju. Ovo je važno zbog toga što će učenici kasnije moći da zaključe da je svet po sebi i svojoj prirodi potencijalno smrtan (vremensko-prostorna razdeljenost među bićima) ako nema nekoga ko će ga ujediniti čuvajući njegove razlike, kao i to da je razlike među bićima i vrstama stvorio Bog i da to ima ontološke posledice po bića, te smo zato i mi dužni da ih poštujemo i čuvamo.

Temu Stvaranje čoveka... treba obraditi takođe na osnovu Sv. Pisma, ali za njeno tumačenje treba koristiti i drugu pomoćnu literaturu. Ono što je važno da učenici uoče u vezi sa stvaranjem čoveka jeste to da je čovek u prirodnoj vezi sa svim onim što je Bog prethodno stvorio, kao i da se razlikuje od svih stvorenih bića. Ta razlika se ogleda i u tome što je čovek slobodan, a ta sloboda se manifestuje na taj način što čovek želi da postoji slobodno u odnosu na prirodu koja ga okružuje, kao i u tome da kad čovek voli jedno biće, onda želi da to biće bude večno, odnosno besmrtno, i zato se ne miri sa njegovom smrću i gubitkom; da je čovek stvoren na kraju i da ima svoj zadatak zbog koga je stvoren, a to je da se brine o svim stvorenjima, da ih sjedini sa sobom, a na kraju i sa Bogom, na taj način što će on sam biti u jedinstvu s Njim.

Temu Evharistija kao svet u malom treba realizovati kroz opis liturgijske strukture na osnovu koga će se zaključiti da je čovek stvoren sa ciljem da ujedini svu prirodu i da je preko sebe sjedini sa Bogom čime će se prevazići smrt u prirodi, što znači da je čovek stvoren da bude sveštenik u prirodi. Opis Liturgije treba dovesti u vezu sa opisom stvaranja sveta i čoveka koji se nalazi u 1. Moj. 1 i 2.

Pravoslavna ikonografija prirodu uvek dovodi u vezu sa čovekom i zavisnost od čoveka. Pokazujući ikone učenicima, treba ukazati na one elemente koji to potvrđuju. Priroda nikad nije naslikana kao samostalna, već su, na primer, planine, kao i drveće, uvek nagnuti ka centru ikone gde je Hristos ili neko od svetitelja.

Opšte napomene

Ono što je najvažnije i što je osnovni cilj katihizisa jeste to da učenici postanu članovi liturgijske zajednice. Jer, Liturgija, kao živo prisustvo Hrista i kao ikona večnog postojanja prirode i čoveka, treba da dâ ipostas, odnosno da ocrkveni i da dâ smisao našem istorijskom življenju. Zato treba, kad god je to moguće, učenike dovoditi, ili upućivati na liturgijska sabranja.

U toku svake godine, konkretno pre svih nailazećih velikih praznika, kako Gospodnjih, tako i Bogorodičinih i svetiteljskih, treba upoznati učenike sa istorijom nastanka praznika i sadržinom događaja koji se slavi. Kad je reč o svetiteljskim praznicima posebnu pažnju treba obratiti Srbima svetiteljima: Sv. Savi, Sv. imeonu, na praznik Vidovdan itd. Učenici bi trebalo da se upoznaju i s ličnostima svetitelja koje slave kao Krsnu slavu. (U tu svrhu treba pre svega koristiti žitija tih svetitelja koja se mogu naći u: Justin Popović, Žitija svetih, Ćelije, Valjevo, a zatim i ostalu prigodnu literaturu).

Takođe, pre početka Vaskršnjeg posta, treba upoznati učenike s njegovom sadržinom i ciljem, kao i sa bogoslovskom podlogom posta, i njegovom važnošću za čoveka. (Najpogodnija literatura za to jeste: A. Šmeman, Veliki post, Kragujevac, poslednje izdanje.)

 

Islamska veronauka (ilmudin)

Cilj i zadaci

Cilj nastave islamske vjeronauke u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da pruži učeniku osnovni vjernički pogled na svijet, sa posebnim naglaskom na vjernički praktični život, a takođe i budući vječni život.

To znači da djeca na način primjeren njihovom uzrastu upoznaju vlastitu vjeru u njenoj duhovnoj, moralnoj, socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama.

Izlaganje vjerskog viđenja i postojanja svijeta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama.

Način pristupa je islamsko viđenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje.

Upoznavanje je istovremeno informativno-saznajno i doživljajno-djelatno, s nastojanjem da se osnovne postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos prema Bogu, prema svijetu, prema drugim ljudima i odnos prema samom sebi.

Zadaci nastave islamske vjeronauke su da kod učenika:

- razvija svijest o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim božjim stvorenjima,

- razvija sposobnost (na primjeren način uzrastu učenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja čovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i za razmišljanja o tim pitanjima u svjetlu vjere islama,

- razvija i izgrađuje sposobnost dubljeg razumijevanja i vrijednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovječanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima naučnog djelovanja,

- razvija sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života sa drugima, za nalaženje ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svijet, s društvom, s prirodom) i s Bogom,

- izgradi uvjerenje da je njegov život na ovom svijetu samo priprema za vječnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vječnog života, da se iz te perspektive kod učenika razvija sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa prema drugom čovjeku kao božjem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.

Operativni zadaci nastave islamska vjeronauka (ilmudin) u ovom razredu jesu da učenici:

- upoznaju šta treba da učine prije namaza,

- znaju koje su radnje sastavni dio namaza,

- upoznaju način obavljanja jutarnje molitve,

- upoznaju vrste jela i pića koje musliman smije jesti,

- upoznaju način ponašanja muslimana pri jelu i piću,

- upoznaju dokaz da je Uzvišeni Allah stvorio prirodu,

- upoznaju Kur'anske sure koje ukazuju na važnost vremena,

- upoznaju način uzimanja abdesta.

Sadržaj programa

1. Upoznavanje učenika sa nastavnim programom ovog razreda

2. Poslušnost roditeljima je naredba Uzvišenog Gospodara

NAMAZ

3. Namaski šartovi-priprema za namaz

4. Namaski ruknovi-sastavni dijelovi namaza

5. Tri pravila o klanjanju dnevnih namaza

6. Obnavljanje pređenog gradiva

7. Sabah namaz (jutarnja molitva)

ISHRANA MUSLIMANA

8. Muslimani jedu zdravu i čistu hranu

9. Ponašanje pri jelu i piću

10. Obnavljanje pređenog gradiva

11. Alah dž.š. je Stvoritelj prirode

12. Muhamed a.s. u plemenu Benu Sad

13. Alah dž.š. je stvorio čovjeka u najljepšem obliku

14. Obnavljanje gradiva

15. Važnost vremena u životu vjernika

16. Alah dž.š. se kune vremenom

17. Svaki posao ima svoje vrijeme

18. Obnavljanje gradiva

19. Način uzimanja abdesta (vjersko pranje prije molitve)

20. Način stajanja u namazu

21. Način odijevanja osobe koja obavlja namaz

22. Obnavljanje gradiva

23. Podne namaz

24. Muhamed a.s. kod svog amidže

25. Alah je stvorio dan i noć, sunce, mjesec i zvijezde

26. Obnavljanje gradiva

27. Dužnosti prema samom sebi

28. Bog sve vidi

29. Ikindija namaz

30. Obnavljanje gradiva

31. Musliman je muslimanu brat

32. Akšam namaz

33. Jacija namaz

34. Obnavljanje gradiva

35. Obnavljanje gradiva

36. Obnavljanje gradiva

Način ostvarivanja programa

Vjerska nastava je zajedničko djelo vjeroučitelja i učenika. Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primjena i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makro struktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikro strukturu. Tako, na primjer: način saznanja posjeduje sljedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje. Treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinca, a takođe u okviru časa na kojem se obrađuju novi sadržaji, vrši se primjena i obnavljanje obrađenog gradiva.

Imajući na umu gore istaknuto, čas vjeronauke bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja, prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja, gde se zapravo objašnjava učeniku šta to znači da smo "Božja stvorenja", ističući kada se to i kako dogodilo. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o namazu - molitvi (zašto i kako). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dječje iskustvo se oslanjaju na slovo Kur'ana i na učenički vlastiti doživljaj.

Katolički vjeronauk

Cilj i zadaci

Cilj nastave vjeronauka je da u skladu sa župskom katehezom pomogne djetetu aktivnije uključenje u liturgijsku zajednicu. Naime, u ovoj dobi se djeca pripuštaju, koja to žele, prvoj pričesti. Među njima dakle nastaje jedno osobito zajedništvo koje nije više samo razredno nego "stolno", to znači zajedništvo oko oltara. Kako je sama pričest po naravi komunitarni sakramenat i izgrađuje zajedništvo sa Bogom i ljudima, odgojni cilj je ugraditi preko vjeronauka radost druženja i u Crkvi oko oltara. Ali ne postavljamo samo taj cilj nego oltarska zajednica je nužno i zajednica koja crpi snagu za radosno druženje baš iz činjenice pričešćivanja. Tako socijalizacija osobe koja je ovoj dobi vlastita prima i religijske oznake. Cilj je da dijete nauči kako Bog dijeli sebe kao kruh drugima, da i mi budemo kruh drugima.

Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka trećeg razreda osnovne škole je zajedništvo koje daje euharistija i koje nas odgaja za zajedništvo i radost življenja s ostalima poput Isusa koji je sam sebe dao da imamo život. Slijedimo dinamiku katoličke liturgije svete mise.

 

Sadržaji programa

RADOST ZAJEDNIŠTVA

1. UVOD

- Upoznavanje učenika sa sadržajima programa katoličkog vjeronauka za 3. razred.

2. ZAJEDNIŠTVO S LJUDIMA

- Zajedno u obitelji (Zahvalan sam Bogu za roditelje)

- Jedno smo u vjeri (Sretan sam što vjerujem u Isusa)

- Jedno smo u molitvi (Sretan sam što mogu razgovarati s Isusom)

- Pomozimo jedni druge (Sretan sam što mogu dati)

3. ZAJEDNIŠTVO S BOGOM

- U zajednici s Bogom (Sretan sam što mogu biti zajedno s Isusom)

- Isusova posljednja večera (Zahvaljujem Isusu za Kruh života)

- U službi Isusu (Sretan sam što imamo apostole i njihove nasljednike)

- S Isusom za stolom (Sretan sam što imamo svetu misu)

- Božja riječ (Sretan sam što Bog sa mnom razgovara)

- Dijalog s Isusom (Dijalog me čini sretnim i sposobnim da prihvatim druge ljude)

- U misi molimo zajedno (Sretan sam što molimo zajedno)

4. ISUSOVA ŽRTVA - TEMELJ ZAJEDNIŠTVA

- Isus Krist je prikazao samoga sebe (Sretan sam što nas Isus toliko voli)

- Isusova žrtva i naša žrtva (Sretan sam što sam sudionik Isusove žrtve)

- Uzmite i jedite (Sretan sam što u meni živi Isus)

- Razni načini Isusove prisutnosti među nama (Sretan sam što se s Isusom susrećem osim u Oltarskom Sakramentu, u čitanju Evanđelja, u zajednici na misi, i u prihvaćanju drugih i susretu s drugima koji su različiti od nas.)

5. ZAJEDNIŠTVO S BOGOM I S LJUDIMA SVRHA MOGA ŽIVOTA

- Kruh života (Hvala za svagdašnji kruh)

- Isus - naša popudbina (Sretan sam što me Isus snaži i u bolesti)

- Služba oltaru (Rado ću ministrirati, pjevati, čitati - bit na liturgiji, ali postoje i druge liturgije)

- Duhovna i tjelesna priprema i zahvala za pričest (Ozbiljno se pripremamo za pričest)

- Česta sveta pričest (Pričešćivat ću se svake nedjelje)

- U zajedništvu s Duhom Božjim (Sretan sam što me Isus dariva svojim Duhom, te sam tako sposoban za aktivnu ljubav prema drugima).

Način ostvarivanja programa

Vjerska pouka je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), sređivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i provjeravanje. To je makro struktura ovakvog načina spoznaje. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikro strukturu. Tako na primjer: način spoznaje posjeduje slijedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, izravni i neizravni dokazi, formuliranje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, rješavanje problema, zadaća, upoznavanje prilika i uvježbavanje. Kod spoznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje obrađenoga gradiva.

Imajući na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktualni sat. Nakon postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. treći razred, prvi sat treće tematske cjeline), gdje se zapravo objašnjava učeniku, što to znači da "smo u zajednici s Bogom", ističući što to znači za nas i za ljude oko nas. Zaključci se mogu istaći na ploči. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o pomirenju (što? kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva spoznaja i dječje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na tekst Svetog Pisma.

Prozivku i domaću zadaću obavimo u prikladno vrijeme.

 

Evangeličko-luteranski vjeronauk Slovačke evangeličke crkve a. v.

Cilj i zadaci

Cilj nastave evangeličko-luteranskog vjeronauka Slovačke evangeličke crkve a.v. u trećem razredu jeste da doprinese izgradnji duševnog života dece na osnovama hrišćanskog karaktera, da im u srce usadi ljubav i iz te ljubavi poslušnost prema Bogu i Božjim zapovestima.

Zadaci nastave evangeličko-luteranskog vjeronauka jesu:

- upoznavanje dece sa Isusom Hristom, njegovim učenjem i delom;

- upoznavanje dece da je Isus njihov spasitelj, ideal;

- negovanje kod dece ljubavi i odanosti prema Isusu;

- da objasni postepenost spasenja kroz događaje iz Biblije na kojima se zasniva spasenje;

- da potkrepi kod dece svest da su voljena, cenjena i da je njihov trud prihvaćen od Boga;

- razvijanje odgovornog ponašanja, morala i duhovnih vrednosti;

- podsticanje rada u grupi, saradnje i dijaloga;

- da predstavi Crkvu kao Božju instituciju koja nosi radosnu vest o spasenju.

 

Sadržaj programa

 

T E M A

L E K C I J A

OPET SMO ZAJEDNO
Uvodne aktivnosti

Opet smo zajedno
"Moj lični grb"

VREME MOJSIJA

CILJ: učenici treba da shvate:
- da se mogu osloniti na božju pomoć,
- da Bog čuje naše molitve,
- da Bog može i beznadežnu situaciju okrenuti na dobro

1. Mojsijevo rođenje i pozivanje.
2. Odlazak Izrailjevih iz Egipta.
3. Prelazak Crvenog mora; boravak u pustinji.
4. Davanje Zakona; zlatno tele.

MOLITVA

CILJ: upoznavanje dece:
- sa istinom da moliti može bilo gde i bilo kada;
- sa konkretnim primerima iz Biblije: kako, kada i za što se treba moliti.

1. Kada i gde možemo da se molimo.
Pavle i Sila u tamnici.
2. Za šta se možemo moliti.
Solomun se moli.

ROĐENJE I DETINJSTVO ISUSA HRISTA

CILJ:
- upoznavanje dece da je Bog imao plan spasenja za grešnog čoveka;
- formiranje predstave Boga kao Oca koji voli i koji ispunjava svoja obećanja.

1. Anđeo se javlja Mariji i Josifu
2. Rođenje Jovana Krstitelja.
3. Rođenje Isusa Hrista.

ŽIVOT I UČENJE ISUSA HRISTA

CILJ:
- upoznavanje dece sa životom Isusa Hrista;
- sticanje saznanja da od Isusa mogu učiti;
- razvijanje svesti da se mogu pouzdati u Isusa u svakodnevnom životu.

1. O milostivom Samarjaninu
2. O carstvu Božjem-Sijač
3. O izgubljenom sinu
4. O deset devojaka

ISUSOVO STRADANJE, SMRT I VASKRSENJE

CILJ:
- razvijanje znanja o smislu Uskrsa u svetlu Isusovog spasonosnog dela;
- razvijanje znanja da za Hrišćane Uskrs ima dublji smisao, da osnovna tema jeste Isus kao Spasitelj grešnog čoveka.

1. Isus ulazi u Jerusalim.
2. Hvatanje i stradanje Isusovo. Petrovo odricanje.
3. Smrt Isusova na krstu i sahrana.
4. Vaskrsli Isus Hristos se javlja.

POČETAK HRIŠĆANSKE CRKVE

CILJ:
- približiti deci svetoga Duha kao treću ličnost Božjeg trojstva.

1. Hristovo uznesenje.
2. Silazak svetog Duha.
3. Petar izleči hromog.

KATEHIZAM

CILj:
- pomoći deci da u potpunosti shvate nastavno gradivo o pojedinim verskim istinama.

1. Deset zapovesti

 

Način ostvarivanja programa

Verska nastava je zajedničko delo veroučitelja i veroučenika. Polazište nastave je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primena i proveravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makro struktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi delovi imaju svoju strukturu. Primer: način saznanja poseduje sledeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... U primeni sadržaj ima sledeće delove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadatka, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja, pred očima treba imati fizionomiju grupe i pojedinca. U okviru časa obrade novog nastavnog gradiva vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenog gradiva.

Polazeći od onoga što je već istaknuto, čas veronauka bi trebalo da izgleda na sledeći način: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa, i posebno ovetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga, poznati sadržaji se produbljuju, uče, tj. razgovara se (šta/kako? i zašto?). Na ovaj način usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovako stečena saznanja i dečje iskustvo oslanjaju se na doživljaj i tekst Svetog Pisma.

Nastavni program za III razred osnovne škole koncipiran je u deset nastavnih tema koje su razređene u 30 lekcija. Pri izradi godišnjeg i mesečnih planova rada, nastavnicima se preporučuje da šest časova posvete ponavljanju i sistematizaciji gradiva.

Uspešnoj realizaciji nastavnog programa treba da doprinese i upotreba odgovarajućih priručnika i literature. Osnovna literatura je Biblija, a osnovni priručnik je SVETLO.

Versko vaspitanje Reformatorske hrišćanske crkve

Cilj i zadaci

Cilj nastave versko vaspitanje Reformatorske hrišćanske crkve jeste vrednovanje vjerskih i socijalnih datosti u kršćanstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovorno stvaranje boljega svijeta. Mlade vodimo onim stavovima i istinama koje naučava Katekizam Katoličke crkve. Ovdje donosimo samo naslove pojedinih nastavnih tema i jedinica.

Zadaci nastave jesu:

Misao vodilja nastave versko vaspitanje trećeg razreda jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema vjerskim vrednotama, prema drugim ljudima i konačno da se osjeća pozvanim da te vrednote ne samo spoznaje i govori nego i potvrđuje životom. Teme omogućuju mladom čovjeku samokontrolu, upućuju ga na izvor nadahnuća, odgajaju za izgradnju pravilnih stavova prema drugima i konačno upućuju na funkcionalnost vjere u njegovom životu.

 

TEMA

GLAVNI CITAT

PODELA

APLIKACIJA

PEVANJE

1. čas

Neka saznanja (opšta) iz Svetog pisma.

Jovan 1, 1

 

Važnosti Božje reči u našem životu.

Himna
209

2. čas

Iz koliko delova se sastoji Sveto pismo?

Jovan 1, 2-3

Stari zavjet.
Novi zavjet.

Povezanost Starog zavjeta sa Novim zavjetom.

Himna
490

3. čas

Mojsije
I deo.

2 Mojs. 2, 2

Rođenje Mojsija.
Misija Mojsijeva.

 

Psalm
XXIII

4. čas

Mojsije
II deo

2 Mojs. 3, 2

Zadaci Mojsija.
Bog dodeli zadatke Mojsiju.

 

Psalm
XXIV

5. čas

Mojsije
III deo

2 Mojs. 12, 17

1. Pretnje o desetom patnju.
2. Pasha.

Bog uvek pomaže onima koji veruju u njega.

Psalm
LXXXIXL

6. čas

Ponavljanje

 

 

 

 

7. čas

Ponavljanje

 

 

 

 

8. čas

Deset zapovesti (Zakon Božji)

2 Mojs. 19, 5

 

"Ja sam Gospodin Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene."

Psalm
XC

9. čas

Zlatno tele

2 Mojs. 32, 19

1. Udaljivanje od Božje milosti.
2. Mojsijeva opomena.

Neposlušnost
Greh.
Posledice.

Himna 223

10. čas

Misija Isusa Navina.

Isusa Nav. 1, 8

1. Misija Isusa Navina.
2. Zauzimanje države (Israela).

Kod Boga je sve moguće.

Himna 397

11. čas

Vreme sudije

 

1. Vreme sudije.
2. Značajnije sudije.

Briga i milost Božji.

Himna 411

12. čas

Gedeon

Sud 7, 7

1. Gedeon kao sudija i vojskovođa
2. Pobeda Gedeona nad madijanima

 

Himna 197

13. čas

Samson

Sud 13, 24

1. Život Samsona.
2. Pad Samsona.
3. Smrt Samsona.

Poverenje.
Hrabrost.
Kazna.

Himna 191

14. čas

Ponavljanje

 

 

 

 

15. čas

Ponavljanje

 

 

 

 

16. čas

Samuil

I Sam. 1, 17

1. Samuil.
2. Samuilova poslušnost.

 

Himna 341

17. čas

David i Golijat

I Sam. 17, 45

1. Davidova hrabrost.
2. Tajna Davidove pobede.

Ko veruje u Boga pobediće.

Himna 388

18. čas

David

 

1. David kao kralj.
2. David kao autor dela psalme.

 

Psalm
XIX

19. čas

Ponavljanje

 

 

 

 

20. čas

Ponavljanje

 

 

 

 

21. čas

Isusov ulazak u Jerusalim

Luk. 19, 38

1. Isus se sprema ući u Jerusalim.
2. Učenici nađu magarca.
3. Narod dočeka Isusa kao kralja.

I možemo biti božji narod koji dočekuje Gospoda Isusa Hrista kao kralja.

Psalm
C

22. čas

Čišćenje hrama

Mat. 21, 13

1. Strogost Isusa.
2. Zapovest Isusa.

Mi svi možemo da se pouzdamo u Božju milost, jer Božja
ljubav može da prevaziđe sve naše grehove i nedostatke.

Himna 399

23. čas

Juda

Mat. 26, 14-16

1. Juda se dogovorio sa vojnicima o izdaji Isusa.
2. Izdaja.

Greh leži pred vratima našeg života: jedino Isus Hristos može izbaviti od naših grehova.

Himna 196

24. čas

Sveta večera

I Kor. 11, 23-25

1. Šta znači sveta večera?
2. Zašto je Isus želeo da verni primaju svetu večeru?

Hleb u svetoj večeri znači slomljeno telo Hristovo, vino njegovu prolivenu krv, a oboje zajedno Njegovu smrt.

Himna 185

25. čas

Borba u Getsimaniji

Mat. 26, 41

1. Borba u Getsimaniji.
2. Jakov, Jovan i Petar.

Isus se patio zbog nas

Psalm LXXIV

26. čas

Isus pred Pilatom

Mat. 27, 11

1. Isus pred Pilatom.
2. Lažne tužbe protiv Isusa.

Isus je žrtvovao sebe da ne bi mi bili osuđivani večno.

Psalm CXXXVIII

27. čas

Ponavljanje

 

 

 

 

28. čas

Ponavljanje

 

 

 

 

29. čas

Apostolsko verovanje

 

Apostolsko verovanje ima tri dela:
1. Govori o Bogu Ocu i o stvorenju.
2. Govori o Bogu Sinu i našem spasenju.
3. Govori o Bogu Duhu Svetom i o našem posvećenju.

Sve ono što nam obećava evanđelje, to je ukratko sadržano u Apostolskom verovanju koje priznaju sve hrišćanske crkve.

Himna 167

30. čas

Molitve - prilikom ulaza u crkvu

Mat. 6, 6

 

 

Himna 400

31. čas

Molitve - prilikom izlaska iz crkve

Mat. 6, 7

 

 

Himna 401

32. čas

Bogosluženje reformatske crkve

 

1. Gde se održava bogosluženje (mesto)?
2. Po čemu raspoznajemo crkve?

 

Himna 344

33-36 čas

Ponavljanje na kraju školske godine

 

 

 

 

 

Način ostvarivanja programa

Verska nastava je zajedničko delo veroučitelja i veroučenika. Polazište nastave je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primena i proveravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makro struktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi delovi imaju svoju strukturu. Primer: način saznanja poseduje sledeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... U primeni sadržaj ima sledeće delove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadatka, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja, pred očima treba imati fizionomiju grupe i pojedinca. U okviru časa obrade novog nastavnog gradiva vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenog gradiva.

Polazeći od onoga što je već istaknuto, čas veronauka bi trebalo da izgleda na sledeći način: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa, i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga, poznati sadržaji se produbljuju, uče, tj. razgovara se (šta, kako? i zašto?). Na ovaj način usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovako stečena saznanja i dečje iskustvo oslanjaju se na doživljaj i tekst Svetog Pisma.

 

Veronauka evangeličke hrišćanske crkve

Cilj i zadaci

Cilj nastave veronauka evangeličke hrišćanske crkve je upoznavanje učenika sa značenjem reči "...jer znam kome verovah...".

Zadatak nastave veronauka je sticanje znanja o Bogu i priznanja Bogu.

Sadržaji programa

"Verujem u Boga Oca Svemogućeg, Tvorca neba i zemlje."

1. čas: Rekapitulacija od Avrama do Josifa.
Cilj: Proveriti kod đaka šta su zapamtili iz programa veronauke za 2. razred.

Osnovna misao: uz rekapitulaciju da deca obnove iskustva o vernom Gospodu, čijim obećanjima i mi se možemo poveriti.
U 3. razredu iz programa veronauke učenici mogu saznati, kako je Bog ispunio drugi deo svog obećanja, ustvari da će dati izabranom narodu Hanan.

2. čas: Rođenje Mojsijevo
Cilj: upoznati vernost Gospoda (2 Moj. 1-2, 10)

Osnovna misao: Upoznati Egipat starog veka, i život jevrejskog naroda u doba faraona Ramsesa drugog.
Rođenje Mojsija. Kako je Bog sačuvao njegov život?

3. čas: Pozivanje Mojsija (2. Moj. 3-4, 28)
Cilj: da đaci upoznaju bezuslovno poverenje.

Osnovna misao: Bog vidi bedu svog izabranog naroda.
1. Kako je hteo pomoći Mojsije svome narodu?
2. Kako je pomogao Bog?
3. Kako je Bog spremio Mojsija za službu?

4. čas: Oslobođenje iz Egipta (2. Moj. 5-15)
Cilj: Upoznati Boga kao osloboditelja.

Osnovna misao: Bog održava svoja obećanja.
1. Kakav zadatak je dao Mojsiju?
2. Kako je reagovao faraon?
3. Reakcija Gospodnja: deset kazni.
4. Kakav cilj je imao Bog sa kaznama?

5. čas: Ja sam Gospod, Bog tvoj!
Cilj: Upoznati deset zapovesti.

Osnovna misao: Bog sklapa savez sa izabranim narodom.
1. Šta označava savez?
2. Šta očekuje Bog preko saveza?
3. Da li je izabran narod prihvatio uslove saveta?
4. Da li su važeće za nas deset zapovesti?

6. čas: Zlatno tele (2. Moj. 32-34)
Cilj: Upoznati strpljivost Boga.

Osnovna misao: Mojsije kao posrednik.
1. Izabrani narod i deset zapovesti.
2. Zašto je Bog hteo kazniti izabrani narod?
3. Kako je pomagao Mojsije narodu?

7. čas: Putovanje u pustinji. Međena zmija.
(2. Moj.15-17; 4 Moj. 2)
Cilj: Upoznati starenje Gospoda.

Osnovna misao: Bog se brine za svoj narod.
1. Kakve probleme su imali u pustinji?
2. Kako im je pomagao Bog?
3. Zašto su se ipak bunili?
4. Božija kazna - otrovne zmije.
5. Božija milost - Međena zmija.

8. čas: Zauzimanje zemlje Hananske. (Knjiga Džošue (Jozue) 2-3. 6,24)
Cilj: Upoznati Boga kao takvog, koji održava datu reč.

Osnovna misao: Da li je Bog održao data obećanja Avramu?
1. Šta je obećao?
2. Kako je ostvario?
3. Šta označavaju Biblijska čuda?

9. čas: Biblijski loto
Izaberi tačne odgovore!
Ponavljanje gradiva

 

10. čas: Ko je čovek? Iskaz o čoveku. Verujem da je Bog stvorio mene zajedno sa svim stvorenjima!
(1. Moj. 1-2, 4)
Cilj: Upoznati stvorenje sveta i čoveka.

Osnovna misao: Da upoznamo svoje mesto u svetu.
1. Kako je stvorio Bog?
2. Kako je stvorio čoveka?
3. Koga predstavlja čovek u tom svetu?
4. Šta je cilj njegovog života?

11. čas: Prvi greh (1 Moj. 3)
Cilj: Upoznati Adamov greh.

Osnovna misao: Izgubljen i prosuđen čovek.
1. Uporediti Božji prikaz sa ponudom zmije.
2. Posledice čovekovog izbora.
3. Ko je iskušitelj?
Ko je izbavitelj?

12. čas: Kajin i Abelj. (1 Moj. 4)
Cilj: nismo sami na ovome svetu.

Osnovna misao: Odgovorni smo jedan za drugog.
1. Šta je uradio Kajin?
2. Kakav je čovek, koji govori: zar sam ja čuvar brata svoga?
3. Kako je kaznio Bog Kajina?

13. čas: Potop. (1 Moj. 6-8)
Cilj: dovesti učenike da shvate, ko će ostajati na poslednjem sudu.

Osnovna misao: svi ljudi smo pod Božijom presudom.
1. Zašto je Bog dao potop?
2. Da li su Noje i njegova porodica bili spašeni jer su bili spašeni jer su bili dobri?
3. Po obećanju Božijem, da neće više biti potopa, to znači da neće više suditi svetu?
4. Ko će ostati na kraju?

14. čas: Biblijski loto.
Izaberi tačne odgovore!
Ponavljanje gradiva

 

15. čas: Vavilonska kula (1 Moj. 11, 1-9)
Cilj: Pokazati mesto čovečanstva u svetu.

Osnovna misao: Zajedništvo čovečanstva.
1. Zajedništvo i razumevanje.
2. Zašto su hteli izgraditi veliku kulu?
3. Zašto su bili, graditelji vavilonske kule, oholi?

16. čas: Ko je Isus Hrist, i šta očekuje od mene? (Lk. 1, 26-38. 1, 20-24)
"Verujem u Isusa Hrista, Sina Njegovog, jedinog Gospoda našeg, koji je začet od Duha Svetoga, rođen od Djevice Marije."
Cilj: Upoznati obećanje rođenja Isusa.

Osnovna misao: Upoznati spasitelja kojeg je obećao Bog još Avramu.
1. Ko je bila Marija?
2. Ko je bio Josif?
3. Kako da gledamo na Isusa?
4. Šta označava ime Isus?
5. Šta on znači tebi?

17. čas: Kušanje Isusa Hrista. (Mt. 4, 1-11)
Cilj: Da učenici saznaju zašto je to bilo neizbežno.

Osnovna misao: Isus kao pravi čovek.
1. Tri puta, na tri načina je kušao đavo Isusa.
a) Zašto nije bio poslušan?
b) Zašto je izdržao iskušenje?
c) Šta treba da znamo o đavolu?
d) Šta je nagrada za pobednika?

18. čas: Isus - pravi Bog (Mt. 17, 1-8)
Cilj: Da učenici upoznaju Isusa, pravog Boga - Oca.

Osnovna misao: Zajedno na gori visokoj u preobraženju.
1. Šta treba da vidimo?
2. Šta to znači za nas?
3. Ko je bio Mojsije?
4. Ko je bio Ilija?
5. Ko je najveći?
Koga trebamo večno slušati?

19. čas: Uzdravljenje centurinovog sluge. (Mt. 8, 5-13)
Cilj: dovesti učenike da veruju rečima Isusa Hrista.

Osnovna misao: Da li smo spremni moliti se za drugoga?
1. Ko je spreman da se moli za drugoga?
2. Zašto je hvalovredan centurin?
3. U čemu se pokazala njegova vera?
4. Kako treba da se molimo i mi?

20. čas: Nikodim (Jov. 3, 1-17)
Cilj: Kako treba da živimo?

Osnovna misao: Treba da se ponovo rodimo.
1. Ko je bio Nikodim?
2. O kakvoj tajni su razgovarali Isus i Nikodim?
3. Zašto je bilo potrebno Isusovo razapeće?
4. Šta označava gledati gore?
5. Šta znači gledati na Isusa Hrista?

21. čas: Isus i Samarjanka. (Jov. 4, 1-42)
Cilj: Da saznamo ko je za nas Isus?

Osnovna misao: "Znam da je Isus moj izbavitelj!"
1. Kakvu vodu nudi Isus Samarjanki?
2. Šta je voda života?
3. Šta je saznala žena u razgovoru?
4. Šta je učinila posle toga?
5. Šta treba da radimo mi?

22. čas: Biblijski loto
Izaberi tačne odgovore!
Ponavljanje gradiva.

 

23. čas: Nerodna smokva (Lk. 13, 6-9)
Cilj: Da učenici upoznaju šta je cilj njihovog života.

Osnovna misao: Isus traži voće mog života.
1. Po čemu se prepoznaje voćka i čovek?
2. Šta je voće?
3. Kako može roditi moj život dobro, zdravo voće?
4. Ko je vinogradar?
Šta obećava Isus Bogu?

24. čas: Samarijsko selo (Lk. 9, 51-56)
Cilj: kako prihvatiti drugačije razmišljajućih?

Osnovna misao: Ne povisi sebe nad drugoga.
1. Zašto nisu primili samaritani Isusa?
2. Zašto su bili besni učenici?
3. Šta je učinio Isus?
4. Šta je razlika između Isusa i učenika?
5. Da li je moguće da bi ljudi jednako razmišljali?
6. U Isusu smo svi jednaki!

25. čas: Lazarevo uskrsenije (Jov. 11, 1-14)
Cilj: dovesti učenike k znanju, da u Isusu Hristu imaju večni život.

Osnovna misao: "Isus je vaskrsenje i život!"
1. Šta je uradio Isus kada je primio vest od Marije?
2. Da li je zakasnio?
3. Zašto je potrebno produženje života? Na primer: ozdravljenje iz teške bolesti!
4. Šta znači da je Isus vaskrsenje i život?
5. Šta je smrt?

26. čas: Zašto je umro i vaskrsnuo Isus Hrist?
(Mt. 21, 1-11)
Ulazak Isusa u Jerusalim.
Cilj: upoznati Isusa kao Kralja, koji dolazi u ime Gospodnje.

Osnovna misao: Blagosloven je ko dolazi u ime Gospodnjeg!
1. Šta su svetili Jevreji na Pashi?
2. Kako su primili Isusa u Jerusalimu?
3. Zašto nije ulazio u grad sedeći na konju?
4. Šta označava reč korana?
5. Kako se zove nedelja, kad svetimo Isusov ulazak u Jerusalim?

27. čas: Isus pere učenicima noge. (Jov. 13, 1-17)
Cilj: Upoznati u Isusovom delu primer.

Osnovna misao: Da postanemo iz ljubavi braća i pomoćnici jedan drugome. U Isusovo doba, čije je zadatak bio, gostu oprati noge?
Zašto nije hteo Petar dozvoliti da mu Isus opere noge?
Šta je hteo postići Isus sa ovim činom?

28. čas: Sveta večera (Mt. 26, 17-29)
Cilj: Da učenici upoznaju značenje Pashe i svete večere.

Osnovna misao: Telo i krv Hristova kao temelj večnog života.
1. Kada se sećamo na poslednju večeru Hristovu?
2. Zašto govori Isus: "da je to moje telo,... da je to moja krv"?
3. Kakav hleb su jeli prilikom svete večere?
4. Šta je sveta večera?

29. čas: Getsimanija (Mt. 26, 36-46)
Cilj: Da učenici upoznaju Božju volju!

Osnovna misao: Bože, neka bude Tvoja volja!
1. Šta su radili Isus i učenici u Getsimanskoj bašti?
2. Za šta se molio Isus?
3. Da budemo i mi kao naš Gospod, Isus!

30. čas: Isus pred Kajafom, osuđenje Isusovo. (Mt. 26, 57-75)
Cilj: Dovesti učenike ka poznanju ko je Isus!

Osnovna misao: Isus je Hristos, Sin Božji!
1. Zašto je tražio prvosveštenik pod zakletvom od Isusa da se izjasni, da li je on Sin Božji?
2. Kako je moguće da prvosveštenik Izraelskog naroda osuđuje Božijeg Sina?
3. Zašto je poricao Petar Isusa?
4. U čemu je razlika između Petra i Jude?

31. čas: Biblijski loto.
Izaberi tačne odgovore.
Ponavljanje gradiva.

 

32. čas: Isus pred Pilatom (Jov. 18, 28-19, 16)
Cilj: Da bi učenici upoznali, zašto je bio osuđen Isus!

Osnovna misao: Sudni proces Isusa.
1. Ko je bio Pilat?
2. Zašto su optuživali Isusa time, da je hteo biti kraljem?
3. Ko je odgovoran za smrt Isusa Hrista?

33. čas: Raspeće i sahrana Isusova. (Mt. 27, 31-66)
Cilj: Da učenici saznaju istinu: "Isus je bio zaista Sin Božji!"

Osnovna misao: Bog je toliko ljubio svet, da je i Sina dao, da niko ko u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni.
1. Kada pominjemo smrt Isusa Hrista?
2. Zašto govori Isus u svojoj molitvi, da ga je i Bog napustio?
3. Šta označava reč: "Svrši se"?
4. Na što pokazuje da zavesa u hramu se razdre na dvoje?
5. Šta je prepoznao stotnik u umirajućem isusu?

34. čas: Prazna grobnica, i Isus se javlja Mariji Magdalini. (Jov. 20, 1-18)
Cilj: Isus je vaskrsenje i život.

Osnovna misao: Njegovo vaskrsenje je i naše vaskrsenje.
1. Kada slavimo vaskrsenje Isusa Hrista?
2. Šta je saznala Marija pored praznog groba?
3. Šta su učinili Petar i Jovan?
4. Kada je prepoznala Marija Isusa?
5. Da li se možemo i mi sresti sa Isusom?
6. Kako?

35. čas: Biblijski loto.
Izaberi tačne odgovore.
Ponavljanje gradiva.

 

36. čas: Kraj školske godine.
Ponavljanje.

Osnovna misao: Koliko pozitivnih iskustava je donela u naše živote ova školska godina pomoću veronauke?

 

Način ostvarivanja programa

- Nastavni predmet veronauka sadrži u sebi tri segmenta kroz koja treba predmet deci prikazati.

1. Poruka o Bogu Ocu - slika roditelja.

2. Isus naš prijatelj i pomoćnik - dete zavisi od pomoći i ljubavi.

3. Vera u stvorenje - okolina je Božja.

- Dete kao Božje stvorenje treba poštovati i prihvatiti njegove sposobnosti, mogućnosti i nemogućnosti. Na času treba poštovati ličnost deteta.

- Šta čas treba da sadrži:

- Na početku časa napraviti most između svakodnevnice deteta i sveta biblijskih pripovedaka.

- Cilj časa mora da bude jasan, teološki i pedagoški ispravan i istinit.

- Biblijske pripovetke prikazati na jednostavan način, primenjujući princip očiglednosti.

- Jezik mora da bude jednostavan i prilagođen uzrastu učenika.

- Čas treba završiti pesmicom, kao odgovor za ono što se na času radilo.

 

Veronauka - judaizam

Cilj i zadaci

Cilj nastave veronauka - judaizam je sticanje osnovnih znanja o Bibliji, molitveniku i sinagogi.

Zadatak nastave veronauka - judaizam je da učenici:

- usvoje osnovne pojmove o sinagogi;

- upoznaju likove iz Biblije;

- upoznaju osnovne molitve.

 

Sadržaji programa

BET AKNESET, SINAGOGA: DOM VAN KUĆE

1. Gde su se molili naši praoci?

2. Bet a Mikdas: Hram u Jerusalimu

3. Predmeti u Sinagogi

4. Kako se molimo

5. Ko je ko u Sinagogi

DEČIJA BIBLIJA

1. Prelazak preko Trstikovog mora

2. Deset zapovesti

3. Kraj lutanja

4. Debora

5. Gideon

6. Samson

7. Rut

8. Semjuel i Saul

9. David u Saulovo vreme

10. David i Batseva

11. Kralj Solomon presuđuje

12. Elija i Balovi sveštenici

13. Jona

14. Jeremija

15. Jov

16. Ester

17. Danijel

18. Ezra i Nehemija

MOJ SIDUR (molitvenik)

1. Sema Jisrael

2. Blagoslovi

3. Amida

4. Kadiš

5. Birkat amazon

Način ostvarivanja programa

Bogato nasleđe jevrejske vere, liturgija, običaji i tradicija, preneće se učenicima na način koji je primeren njihovom uzrastu i kroz odgovarajuće programe.

U ostvarivanju zadatih elemenata programa koristiće se primeri iz života, oslanjaće se na dečje iskustvo, doživljaje, kao i na određene situacije u porodici, školi, i sredini u kojoj dete živi.

Glavna misao je otkriti vrednosti etičkih i moralnih principa, prihvatiti iste, čuvati, poštovati i tako izgraditi poverenje prema drugima.

Prostor u kome se nastava izvodi opremiti raznovrsnim didaktičkim materijalom: slikovnice, posteri, mape, slike verskih objekata, simboli koji se koriste u liturgiji ili prilikom obeležavanja određenih svetkovina i praznika.

 

Građansko vaspitanje - saznanje o sebi i drugima

Cilj i zadaci

Opšti cilj predmeta Saznanje o sebi i drugima je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika trećeg razreda osnovne škole. Ovaj predmet treba da pruži mogućnost učenicima da postanu aktivni učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.

Zadaci:

U obrazovno-vaspitnom radu na realizaciji ovog predmeta razlikujemo nekoliko osnovnih zadataka:

- podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima;

- podsticanje razvoja samopouzdanja i lične odgovornosti;

- osposobljavanje učenika da prepoznaju i razumeju sopstvene potrebe i potrebe drugih, i da štite i ostvaruju svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge;

- razvijanje svesti o potrebi uvažavanja različitosti i osobenosti; uočavanje i prevazilaženje stereotipa vezanih za pol, uzrast, izgled, ponašanje, poreklo;

- osposobljavanje učenika za nenasilno rešavanje sukoba;

- razvijanje pojma prijateljstva;

- osposobljavanje učenika da razumeju neophodnost pravila koja regulišu život u zajednici i da kroz dogovaranje aktivno doprinose poštovanju ili menjanju pravila saglasno sa potrebama;

- osposobljavanje učenika da upoznaju i uvažavaju dečja prava i da budu sposobni da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju;

- razvijanje i negovanje ekološke svesti;

- razvijanje moralnog rasuđivanja i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti;

- osposobljavanje učenika da aktivno doprinose razvoju škole po meri deteta.

Sadržaji programa

I Tema (2 časa) - Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima

- Roditeljski sastanak: susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama vezanim za ostvarivanje programa građanskog vaspitanja

- Uvodni čas: upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta i načinom rada

II Tema (9 časova) - Uvažavanje različitosti i osobenosti; uočavanje i prevazilaženje stereotipa vezanih za pol, uzrast, izgled, ponašanje, poreklo

- Sličnosti i razlike: uočavanje osobenosti i različitosti koja im prija.

- Polni stereotipi u igrama: razmatranje stereotipa o muškim i ženskim igrama; razmena stavova o tome.

- Posledice polnih stereotipa: razmatranje posledica stereotipa o muškim i ženskim igrama, o poštovanju slobode izbora; prihvatanju različitosti.

- Posledica uopštenih sudova: stereotipi o dečacima i devojčicama, prevođenje na jezik činjenica.

- Pojava isključivanja u grupi: razmatranje različitosti koja im ne prija - razmena o iskustvima i razlozima isključivanja iz grupe.

- Ponašanje koje odstupa od očekivanog: sagledavanje posledica saosećajnog odnosno osuđivačkog stava prema ponašanju koje odstupa od očekivanog; sukob potreba i kako ga razrešiti.

- Odnosi u odeljenju: razmena o tome šta su preduzeli da bi iznenadili pažnjom vršnjake suprotnog pola u protekloj sedmici.

- Odnosi mlađi - stariji: razmena o odnosu mlađe i starije dece u porodici, o poštovanju slobode izbora i dogovaranju, o ličnoj odgovornosti.

- Diskriminacija po uzrastu: razmena o odnosu starije i mlađe dece, o diskriminaciji po uzrastu, o iskrenosti u druženju.

III Tema (5 časova) - Prijateljstvo i moralne dileme u vezi sa tim; razvijanje pojma prijateljstva i moralnog rasuđivanja (krađa, laž)

- Prijateljstvo: definisanje pojma prijateljstva; sukob i usaglašavanje stavova u vezi sa prijateljstvom.

- Laž kao moralni prekršaj: razmena mišljenja o tome da li treba razotkriti laž koju je izrekao prijatelj/ica; da li je ćutanje o tome isto laž; da li je laž oprostiva; da li se može biti prijatelj nekome ko laže; zašto je laž moralni prekršaj.

- Pripadanje grupi: razmena mišljenja o sukobu potreba i kako ga prevazići, moralna dilema - krađa kao uslov prihvaćenosti u grupi, poštovanje tuđeg vlasništva.

- Krađa kao moralni prekršaj: razmena o tome da li je krađa moralni prekršaj i kad je pokrenuta dobrim namerama.

- Odnosi među prijateljima: razmena o tome šta sve čini prijateljstvo i kakvi mogu biti odnosi među prijateljima.

IV Tema (9 časova) - Pojedinac i zajednica; pravila koja regulišu život u zajednici; prava i odgovornosti; dogovaranje.

- Obaveze u kući: razmena mišljenja o pravima i odgovornostima ukućana; o podeli odgovornosti oko kućnih poslova, o slobodi izbora, pravima i obavezama dece.

- Dogovaranje u porodici: razmena mišljenja o tome kako prevazići sukob potreba dece i odraslih, o stereotipima u vezi sa polnim ulogama; o dečjim pravima i odgovornostima; o značaju dogovaranja.

- Prava i odgovornosti u zajednici: razmena mišljenja o tome kako prevazići sukob potreba dece i odraslih, o kućnom redu; o dečjim pravima i odgovornostima; o značaju dogovaranja.

- Sloboda izbora: razmena o slobodi izbora u odlučivanju kod kuće i u školi. O čemu deca mogu sama da odlučuju, o odgovornosti za posledice izbora, o tome kako lični izbor utiče na druge u okolini.

- Kućni red škole: razmena o tome čemu pravila; kako nastaju pravila; da li deca mogu da utiču na menjanje pravila koja regulišu život u školi, o posledicama kršenja pravila, o merama koje treba preduzeti kad dođe do kršenja pravila.

- Ocenjivanje: razmena o tome čemu služe ocene, šta znači loša ocena, čemu ona služi, da li deca imaju pravo da znaju zašto su dobili ocenu koju su dobili i šta je trebalo da odgovore, ako ocena nije zadovoljavajuća.

- Demokratija u učionici: razmena o tome šta je to demokratsko odlučivanje u razredu, kako to može da se postigne, šta sprečava da se to postigne.

- Donošenje odluka na nivou odeljenja: razmena o razlozima pobune u razredu, razlikama između naređivanja i dogovaranja, o odgovornosti za posledice ponašanja.

- Planiranje akcije: učenici se dogovaraju i planiraju akcije kojim će da poboljšaju prostor u kome borave (učionicu, školsko dvorište); uče kako da usaglase ideje, podele odgovornosti, od koga da traže podršku i kako, kako da izvedu akcije.

V Tema (3 časa) - Zaštita od nasilja: nenasilno rešavanje sukoba

- Sukobi i njihovo rešavanje: razmena o sankcijama kršenja dogovora među decom, da li je osveta moralni prekršaj; šta je pravedno; kako se nenasilno može rešiti sukob potreba.

- Kažnjavanje: razmena o vrstama kazni koje dobijaju od roditelja, o postupcima koji su doveli do kazne, o osećanjima i nezadovoljenim potrebama u vezi sa kaznom, o alternativama kažnjavanju.

- Nasilje u školi: razmena o nasilju u školi - učenika prema učenicima, i kako da se zaštite od toga.

VI Tema (4 časa) - Razvijanje moralnog rasuđivanja

- Lažna solidarnost: razmena o moralnoj dilemi - sakrivanja počinioca iz solidarnosti sa drugom ili iskrenosti, o preuzimanju odgovornosti za posledice ponašanja, o opravdanosti kazne, o tome da li je prećutati isto što i lagati, zašto je laž moralni prekršaj.

- Odgovornost za napravljenu štetu: razmena o odgovornosti za nenamerno učinjenu štetu, o sankcijama, alternativama kažnjavanju.

- Posledice laži: razmena o moralnoj dilemi - laganju da bi se izbegla kazna, o posledicama laži.

- Cilj opravdava sredstvo: razmena o tome da li pozitivni cilj opravdava krađu; zašto je pogrešno krasti.

VII Tema (3 časa) - Razvijanje ekološke svesti; briga o životinjama i biljkama

- Odnos prema životinjama: razmena o razlozima dečjeg nasilja prema životinjama, o odgovornosti i brizi o životinjama.

- Priroda i ja: razmena o pravu na život, i međusobnoj povezanosti svih živih bića; o odgovornosti i brizi za biljni svet.

- Briga o prirodi: razmena o tome šta su preduzeli da bi iznenadili pažnjom životinje ili biljke u protekloj sedmici.

VIII Tema (1 čas) - Evaluacija

- Evaluacija programa i prezentacija rezultata rada roditeljima: učenici se podstiču da sami procene program koji su prošli i sopstveno napredovanje; prezentacija rezultata rada roditeljima.

Način ostvarivanja programa

Teorijski, predmet Saznanje o sebi i drugima utemeljen je na interakcionističkoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja učenika. Odlučujuću ulogu u razvoju ima upravo saradnja između odraslog i dece u zoni narednog razvoja dece tj. u oblasti onih funkcija koje u vreme interakcije još nisu razvijene kod dece nego su u fazi nastajanja. Odrasli se pojavljuje kao organizator takvih razmena među decom koje će predstavljati podsticaj za razvoj njihovog socijalnog saznanja, samosvesti, moralnog i kritičkog mišljenja.

Metodsku okosnicu predmeta čine interaktivne radionice, strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat zahteva koji uvodi voditelj radionice, a objedinjene su oko glavne teme. Većina radionica u ovom programu započinje pričom koja je bliska iskustvu deteta, a sadrži moralnu dilemu ili sukob potreba ili vrednosti kao povod za diskusiju u paru ili manjoj grupi, a završava razmenom u celoj grupi. Cilj je da se pruži mogućnost svakom detetu da restrukturira svoje mišljenje i delovanje zbog pojave konflikta između njegove tačke gledišta i tačke gledišta koja je različita od njegove.

Bitne odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:

- Iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja i stavova učenika kroz razmenu u grupi, a ne prenošenje gotovih znanja, tuđih uvida. Nastavnik treba da naglasi da nema poželjnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu.

- Igrovni kontekst koji pomaže učenicima da se opuste i oslobode da probaju različite vidove izražavanja i simbolizacije unutrašnjih iskustava, i da kroz igru istražuju raznovrsna, divergentna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.

Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada sa grupom važno je voditi računa o nekoliko činioca koji su od suštinskog značaja za kvalitetnu i razvojno podsticajnu razmenu:

- Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Važno je da deca uvide da slušanjem tuđih gledišta i stavova imaju priliku da sagledaju svoje polazište u novom svetlu, da ga dograde i obogate.

- Raspored sedenja (po mogućstvu krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.

- Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova aktivnosti i razmene.

- Optimalan broj učenika je od 10 do 15. Može se raditi i sa grupom do dvadesetoro učenika, ali onda dolazi do slabljenja pažnje i motivisanosti za razmenu.

- Nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica (radionica) onako kako su date u priručniku Građansko vaspitanje - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA 3.

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama, niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju koliko su uspešni u određenoj aktivnosti, pokušavajući da pogode šta odrasli očekuju od njih. Zadatak nastavnika je da im jasno predoči da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da ohrabri decu da iznose svoje mišljenje i kad je različito od ostalih, samo na način koje ne vređa druge. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja jeste da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje, i da osete da kroz proces razmene sa drugima mogu da obogate svoju ličnost i saznanje.

S tim u vezi, ovaj predmet traži da nastavnik bude spreman da podrži učenike kada im je teško da se izraze ili slušaju i otvoren da čuje i ono što nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Podsticajnim pitanjima može da navede decu da sagledaju situaciju iz druge perspektive, da kroz socio-kognitivni konflikt sami restrukturiraju svoje mišljenje i stavove.

Pošto je učenje po modelu važan oblik učenja socijalnog ponašanja, bitno je da nastavnik svojim ponašanjem, načinom rada i odnosom prema deci, demonstrira vrednosti koje želi da njegovi učenici usvoje.

Kriterijum i način ocenjivanja

Učenik se ocenjuje opisno.

Kriterijumi za ocenjivanje su: redovnost u pohađanju nastave, zainteresovanost i aktivno uključivanje u proces nastave.

Prostor, oprema i nastavna sredstva

Prostor i oprema koji dozvoljavaju raspored sedenja u krug.

Materijal potreban za realizaciju predmeta: 30 listova papira A4 formata po učeniku, 20 komada velikih pak papira svetle boje po grupi, flomasteri i bojice za svakog učenika, selotejp, makaze.

Izrađen je priručnik za nastavnike sa detaljno razrađenim načelima pristupa, predmetom i metodskim uputstvima za svaku jedinicu.

Priručnik za nastavnike za realizaciju ovog predmeta je: Grupa autora: "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" 3, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2003.

Preporučena literatura za nastavnike:

Ršumović Ljubivoje, Bukvar dečjih prava, UNICEF 1995.

Konvencija UN o pravima deteta, UNICEF.

Rozenberg M. Jezik saosećanja, Zavod za udžbenike, Beograd, 2002.

Kolberg Lorens, Dete kao filozof morala, u Zborniku Proces socijalizacije kod dece, Zavod za udžbenike, 1986.

 

Narodna tradicija

Treći razred

Cilj i zadaci

Uvođenje najmlađih naraštaja kroz odgovarajuću nastavu usmerenu na revitalizaciju tradicije, jedan je od načina da se spreči ubrzano odumiranje mnogih važnih elemenata tradicijske kulture i njihov nestanak iz prakse, odnosno iz samog života. Pravilnim, odmerenim i pravovremenim plasiranjem informacija o narodnoj tradiciji postižu se i mnoga druga dobra, kao što su sticanje svesti o sebi samom i svom mestu u svetu sličnih i različitih, formiranje predstave o kontinuitetu i ukorenjenosti i sl.

Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na lokalnu narodnu tradiciju, čime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini, kakva preteže u Srbiji, čuvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet.

Namera je da se učeniku ovaj izborni predmet ponudi tokom prvog ciklusa, ali se otvara mogućnost i za dalje opredeljenje, početkom narednog ciklusa, sve do kraja opšteg obrazovanja.

Opšti cilj:

Ostvariti direktno uvođenje učenika u aktivnosti revitalizacije tradicije kroz neposredno upoznavanje materijalne i duhovne tradicijske kulture svog naroda i naroda u užem i širem okruženju.

Zadaci:

Usvajanje elementarnih znanja o:

razlici između folklornog i aktuelnog okruženja, i to kroz:

- upoznavanje sa osnovnim folklornim tekstovima (bajke, legende, priče, pesme, poslovice);

- upoznavanje sa dečjim folklorom (igre i kratke tekstualne forme kao što su zagonetke, uspavanke, razbrajalice itd.);

- usvajanje elementarnih znanja o nosećim nastavnim motivima (različiti za svaki razred u prvom ciklusu);

godišnjem ciklusu, i to kroz poznavanje:

- osnovnih razlika između gradskog i seoskog načina života,

- osnovnih sezonskih radova,

- osnovnih običajno-obrednih radnji vezanih za te radove,

- osnovnih i opštih praznika,

- običajno-obrednih radnji vezanih za te praznike.

U trećem razredu u okviru ovog izbornog predmeta, nastavlja se razvijanje tema iz prva dva razreda (Pitaj svoju baku, Radovi i praznici, Zimski hlebovi i prolećno bilje; Biljke i Kuća) i dodaje im se nov noseći motiv u okviru teme Tradicionalni zanati.

Cilj i zadaci:

- razvijanje znanja o folklornim praznicima, biljkama, hlebovima i kući - domu,

- poznavanje razlika između otvorenog i zatvorenog prostora (livada - kuća),

- upoznavanje različitih tradicionalnih zanata u okruženju,

- sticanje elementarnih znanja o pojedinim tradicionalnim zanatima,

- upoznavanje sa folklornim verovanjima kao pratećim formama tradicionalnih zanata,

- upoznavanje karakterističnih običajno-obrednih oblika ponašanja vezanih za određene tradicionalne zanate,

- upoznavanje tipičnih tradicionalnih zanata urbanih i ruralnih sredina,

- shvatanje značaja o čuvanju i negovanju tradicionalnih zanata.

Sadržaji programa

U trećem razredu radi se i dalje na produbljivanju, proširivanju i sistematizovanju znanja koja su učenici poneli od kuće i/ili stekli u prethodna dva razreda kroz izučavanje ovog izbornog predmeta. Težište je zapravo na dodavanju novog nosećeg motiva Tradicionalni zanati, kao nekadašnjeg oblika proizvodne ljudske delatnosti, sa pratećim folklornim obeležjima prostora i vremena u kojima su nastali i kao takvi nadalje se razvijaju.

Preko izučavanja tradicionalnih zanata, učenici će upoznati mnoge, već zaboravljene, profesije i moći će da se upoznaju sa jednim sasvim drugačijim načinom života koji je, većini njih, danas nepoznat. Tradicionalnih zanata ima mnogo, a odluku o izboru nastavnih sadržaja donosi učitelj/nastavnik u skladu sa mogućnostima koje nudi okruženje - ambijent. Zavisno od ambijenta, nastavni sadržaji mogu biti:

- pekar - pekara;

- poslastičar - poslastičarnica;

- vodeničar - vodenica; mlinar - mlinara;

- kovač - kovačnica; kolar, sarač;

- krojač - krojačnica;

- tkač/tkalja, razboj, preslica i vreteno;

- jorgandžija i vunovlačar - vunuvlačara;

- obućar, opančar;

- krznar - ćurčija,

- zanati nekad i sad,

- tradicionalni zanati sela i grada,

- tradicionalna zanatska proizvodnja nasuprot fabričkoj - industrijskoj proizvodnji.

Izbor sadržaja za ovaj predmet prepušta se učitelju uz preporuku da obavezno realizuje tri poslednje stavke sa ponuđene liste sadržaja. Istovremeno, preporučuje se učitelju da povede računa o direktnoj povezanosti noseće teme Tradicionalni zanati sa trećom, četvrtom i petom temom (Naše nasleđe, Materijali i njihova upotreba i Ljudska delatnost) u okviru obaveznog predmeta Priroda i društvo. Ova neposredna korelacija sadržaja obaveznog i izbornog predmeta može se iskoristiti kao prednost pri integrisanom tematskom planiranju u realizaciji razredne nastave. Pored integrisanog tematskog planiranja, poželjno je koristiti fenomenološki pristup pri izučavanju navedenih sadržaja u okviru ovog izbornog predmeta.

Način ostvarivanja programa

Kako god da se osmisli nastava ovog izbornog predmeta, komparativni metod ostaje nezaobilazan zbog stalne potrebe da se tradicija sopstvenog naroda stavlja u uži ili širi kontekst. Na mlađim uzrastima to su poređenja u rudimentarnim formama (primer: grad - selo, iz radnje - iz bašte, leto - zima...) da bi se kasnije sve više artikulisalo i kao takvo ostalo nezamenljivo u starijim razredima kada može da počne teorijska nastava o tipovima kulture i njihovim glavnim osobinama.

Ovaj izborni predmet može se, i treba ga tako shvatiti, kao interdisciplinarno sredstvo za lakše savlađivanje novih i nepoznatih činjenica (uz pomoć bliskih i poznatih). Preko savladavanja dekorativnih elemenata običaja i obreda vezanih za verske i sezonske folklorne praznike, preporučuje se pristup koji u okviru umetničkih predmeta ima razrađenu metodologiju za takav rad.

Kako je ovaj izborni predmet novina u našem školstvu, vrlo je važno držati se (bar u početku) preporuka i uputstava predstavljenih u ovom dokumentu.

Prvo i najvažnije takvo uputstvo je izostanak teorijske nastave na mlađem uzrastu, u šta spadaju i svi pokušaji potpune ili delimične rekonstrukcije lokalnih ili opštih običaja i obreda. Takvi zahvati se predviđaju tek u starijim razredima.

Druga važna preporuka tiče se sistema nastave u ovom predmetu. Očekuje se od nastavnika da se i sami usavršavaju tokom rada. Tako učenje postaje dvosmerno budući da i nastavnik angažuje na istraživačkom radu sa koncepcijom koja podrazumeva i treću komponentu - aktivno uključivanje i stalnu povratnu informaciju od strane porodice, odnosno njihovu reakciju na gradivo i način njegovog usvajanja.

Druga pitanja od značaja za ostvarivanje programa

Da bi se obezbedila kvalitetna nastava u okviru predmeta Narodna tradicija, neophodno je voditi računa o tri grupe osnovnih parametara, od kojih su prvi vezani za predmet, drugi za nastavu, a treći za nastavni ambijent.

Predmetni parametri

- Ono što se u okviru ovog predmeta proučava, zapravo je tradicijska kultura. U načelu, ovim izrazom definiše se kultura koja se održava na tradiciji, usmenom prenošenju znanja i podataka sa kolena na koleno.

- U najopštijem vidu, tradicijsku (kao i svaku drugu) kulturu čine spomenici duhovne i materijalne prirode, te se analogno tome može govoriti o materijalnoj i duhovnoj tradicijskoj kulturi.

Nastavni parametri

- U saglasnosti sa predmetom u okviru kojeg se odvija, nastava takođe mora imati dva osnovna vida: praktični i teorijski.

- Praktični vid nastave u ovom predmetu podrazumeva aktivan dodir sa objektima koji čine materijalnu komponentu tradicijske kulture, bilo da se oni izrađuju prema postojećem modelu, bilo da se sa njima upoznaje u autentičnom ambijentu.

- Teorijska nastava daje tumačenje određene običajno-obredne prakse, postavlja je u jasno definisan kontekst i prikazuje njen istorijski razvoj (tamo gde je to moguće).

- Na mlađim uzrastima teorijska nastava se zamenjuje folklornim tekstovima koji na odgovarajući način prate sticanje prvih, elementarnih znanja o tradiciji i kulturi.

Ambijentalni parametri

- Pitanje od najvećeg značaja je gde se škola nalazi (u kom ambijentu), te od njega zavisi i kakav će program biti ponuđen.

- Ovim se otvara mogućnost najboljeg i najpotpunijeg plasiranja lokalnih prednosti i resursa.

Ruka u testu - otkrivanje sveta

Naziv predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta upućuje na neposrednu aktivnost dece pri izučavanju pojava u prirodi i otkrivanju sveta koji ih okružuje. Osnovna ideja uvođenja ovog izbornog predmeta jeste negovanje, podsticanje i razvijanje prirodne dečje radoznalosti i traženje odgovora na pitanja ŠTA, KAKO i ZAŠTO.

Razmatranje pitanja o prirodi na ranom školskom uzrastu pomaže detetu u njegovom razvoju i uspostavljanju odnosa sa materijalnim svetom u okruženju. Dete otkriva da je materijalni svet pogodan za istraživanje i postavljanje brojnih pitanja. Ono razvija svoju ličnost, inteligenciju, kritički duh i formira stav prema realnom svetu. Na taj način se menja njegova uloga, od pasivnog posmatrača ono postaje istraživač.

U okviru ovog izbornog predmeta predloženi su ogledi koji ne zahtevaju složenu i skupu opremu. Dovoljni su predmeti i materijali iz svakodnevnog života. Ogledi su jednostavni i može ih izvoditi svako dete.

Neki ciljevi i zadaci predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta oslanjaju se na ciljeve i zadatke predmeta Svet oko nas, čime se omogućuje kompleksnije dodatno razumevanje pojava u prirodi i razvijanje aktivnog istraživačkog odnosa prema okruženju. Polazeći od saznanja stečenih u okviru predmeta Svet oko nas, učenik će razvijati intelektualnu aktivnost i veštine u kontekstu prirodnih nauka.

Cilj i zadaci ovog izbornog predmeta su:

- razvijanje osnovnih pojmova iz prirodnih nauka i njihovo povezivanje;

- razvijanje radoznalosti i istraživačkih sposobnosti;

- razvijanje osnovnih elemenata logičkog i kritičkog mišljenja;

- podsticanje usmenog i pismenog izražavanja kroz diskusije i zapise o izvedenim ogledima.

Treći razred

Ciljevi i zadaci

- formiranje elementarnih naučnih pojmova iz prirodnih nauka;

- razvijanje dečijih interesovanja i intelektualne aktivnosti;

- razvijanje istraživačkih sposobnosti i kreativnosti kroz različite postavke eksperimenta;

- ispitivanje osnovnih karakteristika gasova, tečnosti i čvrstih tela i prepoznavanje kriterijuma za njihovu klasifikaciju;

- formulisanje pitanja, postavljanje hipoteza i iskazivanje pretpostavki za rešavanje problema;

- razvijanje kritičkog promišljanja kroz posmatranje i eksperiment;

- uočavanje uzročno-posledičnih veza između pojava i procesa u okruženju i izvedenim ogledima;

- rešavanje jednostavnih problem-situacija, samostalno i u timu;

- korišćenje naučnog rečnika, primerenog uzrastu, za opisivanje promena svojstava materijala, pojava i procesa;

- podsticanje usmenog i pismenog izražavanja kroz diskusije i vođenje eksperimentalne sveske;

- razvijanje kritičkog odnosa prema informacijama koje se dobijaju čulima;

- prepoznavanje opasnosti i uslova za bezbedan rad.

Sadržaji programa

Ispitajmo neka svojstva vazduha, vode i smeša (rastvora), ili onoga što udišemo, pijemo i jedemo.

Da li je boca prazna?

Vetrokaz.

Mali zamrzivač.

Kako sačuvati led.

Vodena turbina.

Potopi jedrenjak.

Pliva - tone jaje.

Napravi magnet.

Da li voda provodi električnu struju?

Da li će zajedno da padnu na zemlju (klikeri različitih veličina, jednake kocke od drveta, plastike i stiropora...)?

Šta najbrže pada: list, loptica ili avion - sve od hartije?

Kako nam pomaže Zemljina teža?

Merenje vremena. Peščani sat.

Način ostvarivanja programa

U okviru predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta učenicima treba pružiti priliku da:

- promišljaju i razvijaju intelektualnu aktivnost i veštine u procesu upoznavanja i razumevanja pojava u prirodi;

- zadovolje svoju radoznalost na različite načine: posmatranjem, istraživanjem, kroz samostalnu aktivnost i dobro osmišljen postupak, razmišljanjem, unošenjem malih promena i proveravanjem njihovih efekata.

Ovaj pristup karakteriše:

- partnerski odnos nastavnik - učenik, koji podrazumeva zajedničko formulisanje problema i pitanja;

- vođenje akcija od strane učenika i predviđanje njihovog ishoda, tj. postavljanje hipoteza;

- objašnjavanje i kontinuirano beleženje svojih zapažanja u eksperimentalnu svesku.

Opisani pristup predstavlja karakteristične korake naučnog metoda, a nastavnik vodi i usmerava učenike u radu. On ih ohrabruje da postavljaju pitanja, istražuju i diskutuju.

Treba posebno imati u vidu da se ciljevi i zadaci ovog predmeta postižu kroz neposrednu istraživačku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podršku nastavnika.

Aktivnosti učenika

Za ostvarivanje ciljeva i zadataka ovog predmeta važno je da se omoguće nastavne situacije u kojima će aktivnosti učenika biti raznovrsne: posmatranje, sakupljanje materijala i podataka, upoređivanje, klasifikovanje, beleženje, zamišljanje i postavljanje ogleda (eksperimenata), objašnjavanje, korišćenje podataka, predstavljanje onog što je viđeno i urađeno, postavljanje jednostavnih modela, diskutovanje o rezultatima i davanje predloga novih eksperimenata, samostalno i grupno istraživanje.

Aktivnosti nastavnika

Nastavnik vodi i usmerava učenike u svim etapama "istraživačkog" rada: prilikom postavljanja pitanja i hipoteza, predlaganja ogleda, njihovog izvođenja i predstavljanja rezultata rada.

Priprema nastavnika za ovakve časove obuhvata razmatranje važnih pitanja o temi časa, izboru sadržaja, aktivnosti, ambijentu za realizaciju, korišćenjem različitih izvora informacija (udžbenici, popularna i stručna literatura, internet...). Pored toga, na časove mogu biti pozvani razni gosti - stručnjaci (nastavnici predmeta prirodnih nauka, naučnici - istraživači...) koji mogu preneti svoja iskustva deci i dati im uputstva kako da unaprede svoj način rada.

 

Čuvari prirode

Treći razred

Ciljevi i zadaci

- razumevanje pojava vezanih za neposrednu životnu sredinu;

- prepoznavanje negativnih pojava u čovekovom odnosu prema životnoj sredini (kvalitet vode, vazduha, zemljišta, hrane, biljnog i životinjskog sveta);

- uočavanje uzročno-posledičnih veza u životnoj sredini;

- uočavanje uzročno-posledičnih veza u životnoj sredini izvođenjem jednostavnih ogleda;

- vaspitavanje učenika da čuva i uređuje prostor u kome živi i uči;

- sticanje navika odgovornog ponašanja prema životinjama;

- razvijanje interesovanja i sposobnosti za aktivno upoznavanje i čuvanje životne sredine;

- rešavanje jednostavnih problem-situacija - samostalno i u timu;

- razvijanje pravilnog stava i kritičkog mišljenja.

Sadržaji programa

ŽIVOTNA SREDINA

- Povezivanje osnovnih elemenata životne sredine i njihov značaj.

- Uticaj čoveka na životnu sredinu (kvalitet vazduha, vode, zemljišta...).

- Pravila ponašanja u prirodi.

PRIRODNE POJAVE I PROMENE U ŽIVOTNOJ SREDINI

- Prirodne pojave i promene u neposrednoj životnoj sredini.

- Uočavanje (prirodnih) promena na živoj prirodi u neposrednoj okolini.

- Veze između životinja i biljaka, staništa i načina života; lanci ishrane.

ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE

- Zagađivanje vode (izvori, posledice i zaštita).

- Zagađivanje vazduha (izvori, posledice i zaštita).

- Zagađivanje zemljišta (izvori, posledice i zaštita).

- Buka (izvori, posledice i zaštita).

- Posmatranje i istraživanje izvora zagađivanja životne sredine (aktivno istraživanje u neposrednoj okolini).

- Istraživanje promena u neposrednoj okolini (uzročno-posledične veze) preko jednostavnih ogleda.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

- Aktivno upoznavanje i zaštita životne sredine (organizovanje aktivnosti Čuvara prirode van učionice).

- Najčešće ugrožene biljke i životinje i njihova zaštita.

- Odgovoran odnos prema životinjama (kućni ljubimci, psi lutalice...).

- Čuvanje i uređivanje životnog i radnog prostora (akcija).

- Sakupljanje i razdvajanje otpada (akcija).

- Pravilan odnos prema sebi i životnoj sredini.

- Pravo na zdravu životnu sredinu, kritički i otvoren stav (saradnja sa lokalnom sredinom, društvom za zaštitu životne sredine, društvom za zaštitu životinja...).

Način ostvarivanja programa

Program izbornog nastavnog predmeta Čuvari prirode učiteljima omogućava uspešnu realizaciju ciljeva i zadataka.

Navedeni sadržaji nemaju za cilj samo usvajanje znanja, već su u ovom uzrastu učenika usmereni na primenu i praktičnu realizaciju znanja stečenih u prvom i drugom razredu.

Programom su određeni samo opšti ciljevi i zadaci u celini, a dalja, operativna razrada ciljeva i zadataka, prepuštena je učiteljima koji sami kreiraju vreme, mesto izvođenja i broj časova za određene programske sadržaje.

Realizacija nastavnih sadržaja, pored nastavnog procesa na času (opisivanjem, crtanjem, igranjem, ogledom...), neophodna je i van školskog prostora, u neposrednom okruženju, školi u prirodi, izletima, rekreativnoj nastavi (posmatranjem, praćenjem, istraživanjem, sakupljanjem, i organizovanjem raznih akcija).

Izborni nastavni predmet Čuvari prirode pruža mogućnosti za korelaciju sa svim drugim nastavnim predmetima jer su mu sadržaji multidisciplinarni.

Pored korišćenja zvanično odobrenih udžbenika od strane Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, za realizaciju programa preporučuje se i šira literatura i ostali izvori informacija.

Od igračke do računara

Treći razred

Ciljevi i zadaci

- Razvijanje motoričkih sposobnosti uz korišćenje materijala, pribora, alata, uređaja i računara;

- razvijanje kreativnosti, logičkog mišljenja i sposobnosti kombinovanja;

- razvijanje konstruktorskih veština;

- upoznavanje i upotreba obrazovnih programa;

- upoznavanje jednostavnog programa za crtanje i odgovarajuće "alate";

- razvijanje umenja i veština za korišćenje materijala, pribora, alata i računara u igri i svakodnevnom životu;

- razvijanje sposobnosti rešavanja jednostavnih zadataka uz pomoć računara.

Sadržaji programa

Pravimo, konstruišemo

- upotreba pojedinih vrsta materijala

- izbor i upotreba lako obradivih materijala

- sklapanje modela od datih elemenata

- priprema igračaka za upotrebu (postavljanje baterije, pokretanje, male popravke i sl.)

- primena igračaka (simulacije saobraćajnih i drugih životnih situacija)

Igramo igrice

- rad sa disketom, rad sa CD-om

- pokretanje i zatvaranje programa, prozora

- učitavanje i pokretanje programa

- zatvaranje programa.

Kompjuterski bukvar

- programi za zabavu, računanje i učenje

- kompjuterski bukvar

- obrazovni programi (primena računara u pojedinim nastavnim predmetima).

Igramo se i crtamo

- jednostavan program za crtanje

- pokretanje programa

- alati za crtanje: olovka, linija, gumica, crtanje pravougaonika,

- crtanje elipse, kantica, sprej, pipeta, kriva linija, poligon

- primena računara u likovnom vaspitanju

- crtanje po zadatku ili slobodnom izboru

- čuvanje crteža, štampanje.

Piši - briši

- program za pisanje

- pokretanje programa

- izbor slova (fonta), pisanje malih i velikih slova

- unos teksta

- uređivanje, čuvanje, snimanje teksta

- štampanje.

Računamo - rad sa kalkulatorom

- osnovne računske operacije

- pokretanje programa

- primena računara u matematici

- rad sa štampačem.

Kreiramo, stvaramo

- rukovanje digitalnim fotoaparatom

- elektronska pošta, pokretanje programa, kreiranje pošte, slanje i primanje

- kreiranje pisma, postera, transparenta, pozivnice, čestitke, kalendara, albuma... koristeći jednostavan program i lako obradiv materijal (papir, karton, tekstil i sl.).

Način ostvarivanja programa

Izborni predmet Od igračke do računara u trećem razredu predstavlja nastavak tehničko-tehnološkog i informatičkog obrazovanja učenika osnovne škole putem igre. Nastava mora biti u skladu sa interesovanjima i psihofizičkim mogućnostima učenika. Za uspešno ostvarivanje ovog nastavnog programa neophodno je da se obezbedi: nastavni kadar, dobro pripremljen u didaktičko-metodičkom i stručnom pogledu, računarska oprema, obrazovni softver, priručna literatura za učenike i nastavnike, odgovarajući alat, pribor i materijal.

Specifičnost pri realizaciji ovog izbornog programa jeste prožimanje elemenata radno-tehničkih i informatičkih sadržaja. Zbog toga je veoma važno pored brižljivog odabira nastavnih sadržaja i odgovarajućih programa (softvera) i materijala odabrati odgovarajuće metode nastavnog rada. Za ostvarivanje ciljeva i zadataka ovog izbornog predmeta važno je osmisliti nastavne situacije u kojima će aktivnosti učenika biti raznovrsne, koje razvijaju dečju radoznalost kao i logičko i kritičko mišljenje.

U cilju razvijanja motoričkih sposobnosti, razvijanje kreativnosti, logičkog mišljenja i sposobnosti kombinovanja kao i razvijanje konstruktorskih veština može se planirati sklapanje modela od datih elemenata (konstruktorske kutije). U istu svrhu može da posluži i lako obradivi materijal uz korišćenje odgovarajućeg pribora i alata. Tehničke igračke mogu da posluže da se kroz igru i pripremu za upotrebu igračaka (postavljanje baterije, pokretanje, male popravke i sl.) upoznaju delovi, konstrukcija i funkcionisanje, razvijaju elementi tehničke kulture. Igru igračkama treba osmisliti tako da se dogovore pravila i pojedine uloge. Tako se modelima saobraćajnih sredstava može ostvariti simulacija saobraćajnih raskrsnica i regulisanje saobraćaja kao i drugih životnih situacija. Saobraćajnice ili drugi neki ambijent (kuće, reke i dr.) može se ostvariti upotrebom lako obradivih materijala i jednostavnog alata i pribora.

Rad na računaru se naslanja na znanja i umenja stečena u prethodnim razredima. Obnoviti neka znanja o konfiguraciji računara, osnovnim komponentama i nameni pojedinih delova, ali ne ulaziti u detalje. Posebnu pažnju treba obratiti na rad "mišem", jer je to veoma važno za komunikaciju sa računarom, kao i na korišćenje CD - roma.

Pri primeni gotovih programa za zabavu i razonodu, učenike treba uputiti u pravila, način i tok upravljanja. Na kraju, treba ih naučiti proceduri izbora opcija kao i isključivanja programa. Ovi programi, po pravilu, treba da su prilagođeni uzrastu učenika (da ne budu "pucačke" sa destruktivnim porukama), koristeći programe u kojima može biti pomeranje objekata i postavljanje na određeno mesto radi formiranja celine itd., koje pospešuju koordinaciju pokreta i motoriku ruku kod učenika.

Pošto su učenici naučili proceduru uključivanja i isključivanja računara, kao i uključivanja i isključivanja programa, može se preći na rad sa programom za crtanje. Od "alata" za crtanje mogu da koriste: liniju, olovku, gumicu, crtanje pravougaonika, crtanje elipse, kanticu, sprej, pipetu, krivu liniju, poligon. Korišćenjem navedenih alata, kroz igru, upoznati mogućnosti primene računara u grafičkim kreacijama.

Uz odgovarajući program za pisanje, omogućava se nastavak korišćenja računara za pisanje teksta. Učenike treba upoznati sa osnovnim funkcijama tastera koje nisu upoznali u prethodnim razredima. Pored procedure za pokretanje programa i izborom slova (fonta), upoznavanjem načina pisanja (i brisanja) malih i velikih slova. S obzirom na to da se upotrebljava jednostavan program za pisanje, učenicima se može dozvoliti da koriste i druge opcije za koje pokažu interesovanje. Opcije nisu obavezne, već su ostavljene učenicima, tj. nastavniku, da ih prilagodi potrebama.

Težište rada u trećem razredu treba da bude orijentisano na uvođenje i navikavanje na korišćenje računara u nastavi i učenju. Obrazovni računarski programi treba da ilustruju komunikaciju sa računarom i pomoć koju može da pruži računar u rešavanju određenih zadataka u pojedinim nastavnim predmetima (kao, na primer, učenje saobraćajnih pravila u programu "Saobraćajni bukvar", u nastavi i sl.). Obrazovni softver treba da je licenciran i da ima saglasnost za upotrebu dobijenu od Ministarstva prosvete i sporta.

Kreativne i konstruktivne aktivnosti odnose se na deo koji povezuje primenu i obradu materijala, rukovanje fotoaparatom, skenerom, elektronskom poštom i radom na računaru, kao što su: kreiranje pisma, postera, transparenta, pozivnice, čestitke, kalendara, albuma... snimanje teksta ili crteža, štampanje na štampaču, koristeći jednostavan program i lako obradiv materijal (papir, karton, tekstil i sl.).

Sadržaji programa nisu strogo definisani, već ih nastavnik tematski vezuje u logički organizovane celine, koje vode ka realizaciji navedenih ciljeva i zadataka predmeta. Nastavnik ima slobodu da dinamiku realizacije nastavnih sadržaja primeri aktivnostima, pridržavajući se ukupnog godišnjeg fonda časova (36) kao osnovne orijentacije i okvira u svom radu.

Celokupan rad na časovima, na što ukazuje i sam naziv predmeta od igračke do računara, treba da bude lagan, dobro osmišljen i na igri zasnovan.

 

MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

MAĐARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

RUMUNSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

RUSINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

SLOVAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

UKRAJINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

HRVATSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

BOSANSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

BUNJEVAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

 

3. PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU

Preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporučene sadržaje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Način ostvarivanja programa.

4. NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA

4.1. Način prilagođavanja programa za muzičko i baletsko obrazovanje i vaspitanje

Muzičke i baletske škole donose svoje školske programe u skladu sa Nastavnim planom i programom, a specifičnosti se iskazuju posebnim nastavnim planovima i programima za ovu delatnost.

4.2. Način prilagođavanja programa za obrazovanje odraslih

Prilagođavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva, zadataka i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogućnostima odraslih u skladu sa zakonom.

4.3. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju

Školski programi donose se na osnovu Nastavnog plana i programa za treći razred osnovne škole, a specifičnosti se iskazuju posebnim programima u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti.

4.4. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa posebnim sposobnostima

Prilagođavanje programa za učenike sa posebnim sposobnostima vrši se:

- individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagođavanjem nastavnih metoda i tehnika;

- izborom odgovarajućih nastavnih sredstava;

- formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim učenicima, a u skladu sa potrebama;

- procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignuća;

- ponudom odgovarajućih izbornih predmeta;

- ponudom fakultativnih nastavnih predmeta i slobodnih aktivnosti u fakultativnom delu školskog programa;

- uključivanjem stručnih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove učenike, kao i za procenjivanje i praćenje njihove efikasnosti i uspešnosti.

4.5. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine

Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:

- maternji jezik nacionalne manjine ima status obaveznog nastavnog predmeta;

- nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava obaveznog predmeta;

- fond časova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika određuje se nastavnim planom;

- nastava maternjeg jezika prilagođava se potrebama, interesima i mogućnostima škole, učenika, roditelja i lokalne sredine, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom;

- za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagođava se u pogledu sadržaja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine.

5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA

Standardi obrazovanja određuju nivo razvijenosti očekivanih znanja, sposobnosti i veština na opštem i posebnom nivou.

Očekivana znanja, sposobnosti, veštine identifikuju se u rezultatima pedagoškog procesa, čija su polazišta određena ciljevima i zadacima obrazovanja i vaspitanja.

Posebni standardi određuju nivo razvijenosti znanja, sposobnosti i veština koje učenik ostvaruje na kraju svakog razreda, nivoa obrazovanja i vaspitanja u okviru svakog nastavnog predmeta. Posebni standardi su dati u programima za pojedine nastavne predmete.

Standardi znanja su referentna osnova za prikupljanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu ostvarenosti očekivanih postignuća i, posredno, ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja.

Na osnovu rezultata nacionalnih ispitivanja i očekivanog, odnosno poželjnog nivoa postignuća - nacionalnih standarda, formuliše se republički plan razvoja kvaliteta obrazovanja. Ovim planom određuju se realistička očekivanja u okviru definisanih postignuća za pojedine nastavne oblasti i nastavne predmete za određeni vremenski period - za celu zemlju, na nacionalnom nivou.

Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća propisanih na školskom nivou, određuje se takođe na osnovu:

- rezultata školskih ispitivanja i

- očekivanog i poželjnog nivoa postignuća - školskog standarda.

Na osnovu rezultata ispitivanja i očekivanog i poželjnog nivoa postignuća formuliše se školski plan razvoja kvaliteta obrazovanja, kojim se određuje stepen ostvarenosti postignuća koji se očekuje u određenom vremenskom periodu.

Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća, određuju se tako da budu u određenoj meri iznad nivoa koji se u datom trenutku može utvrditi na osnovu ispitivanja učenika, kako bi se na taj način uticalo na razvoj kvaliteta obrazovanja. Na osnovu ispitivanja postignutog, standardi se menjaju i pomeraju naviše.

6. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA

Školski program

Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.

Obavezni deo školskog programa sadrži nastavne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja.

Izborni deo školskog programa obuhvata izborne nastavne predmete i sadržaje programa po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan nastavni predmet prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta jeste verska nastava ili građansko vaspitanje.

Učenik se obavezno opredeljuje za versku nastavu ili građansko vaspitanje, i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja započetog ciklusa osnovnog obrazovanja.

Škola je dužna da u trećem razredu učenicima ponudi, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, verske nastave i građanskog vaspitanja, još tri izborna predmeta, od kojih učenik bira jedan.

Fakultativni deo školskog programa zadovoljava interese učenika u skladu sa mogućnostima škole kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, ekskurzije, sekcije, kulturne i druge aktivnosti...).

Učenik razredne nastave ima do 20 časova nedeljno, odnosno 23 časa ako obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine.

Navedeni broj časova može se uvećati do 5 časova ostalim aktivnostima (časovi izbornih nastavnih predmeta, slobodne aktivnosti).

Preporuke za ostvarivanje programa zdravstvenog vaspitanja

Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nastavnik razredne nastave realizuje predložene teme iz oblasti zdravstvenog vaspitanja shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete. Naučna istraživanja su pokazala da 52% svih mogućih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno ponašanje pojedinca. Veliki broj patoloških stanja mogao bi se izbeći pravilnim odnosom prema zdravlju i životu. Zdrav način života se uči u porodici, školi i široj društvenoj zajednici, te škola treba kod učenika da pokrene: pozitivne emocije, formiranje pravilnih stavova, sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter učenika i trasira put ka veštinama zdravog življenja.

Za zdrav razvoj ličnosti učenicima je neophodno pomoći da sigurnost traže u sopstvenoj moći poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponašanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju očuvanja, unapređivanja i održavanja zdravlja. Suprotno ovom, "rizično ponašanje" je definisano kao specifičan oblik ponašanja koji povećava osetljivost za specifične poremećaje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da učenici prihvate zdravo ponašanje. To je samo početna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiču na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponašanja koje vodi zdravlju.

Prilikom donošenja školskog programa, škola na nivou aktiva i nastavničkog veća, a u skladu sa potrebama lokalne zajednice, usaglašava, planira i realizuje tematska područja koja se realizuju iz oblasti zdravstvenog vaspitanja.

Na času odeljenjskog starešine neophodno je obraditi nastavne sadržaje koji nisu našli svoje mesto u programskim sadržajima obaveznih, izbornih predmeta i ostalih organizacionih formi rada na nivou škole. Stručni aktivi nastavnika planiraju programske sadržaje koji se realizuju u nastavi. Rad na realizaciji programa odvija se u okviru:

- redovne nastave, tj. integracije zdravstveno-vaspitnih sadržaja u programe drugih predmeta,

- vannastavnih aktivnosti - sportskih sekcija klubova zdravlja, akcija za unapređivanje školskog prostora, kao i prostora oko škole, akcija posvećenih zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja,

- vanškolskih aktivnosti na uređivanju zelenih površina, saradnje sa zajednicom, na organizovanju kulturnih aktivnosti i drugih sadržaja za kreativno i rekreativno korišćenje slobodnog vremena.

Za određene teme neophodno je angažovati zdravstvene radnike koji se bave tom problematikom (bolesti zavisnosti, HIV-infekcije, zlostavljanje i zanemarivanje dece, ishrana, oralna higijena, roditelje, društveno-humanitarne, sportske, rekreativne, kulturne i druge organizacije i udruženja).

Predloženi programski sadržaji predstavljaju polaznu osnovu za kontinuiran rad i realizaciju zadatih ciljeva. Unutrašnju strukturu planiranih sadržaja fleksibilno prilagoditi postavljenim ciljevima obrazovanja i uslovima rada u školi. Efikasnim i podsticajnim metodama rada sa učenicima doći do načina koji omogućava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih osnovnih znanja i veština, koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama školovanja.

Nivo obrade nastavnih sadržaja, u zavisnosti od mogućnosti i interesovanja učenika, učitelj može organizovati tako da se svaki učenik upozna sa osnovnim pojmovima o zdravlju i postupno uvodi u zdrav način življenja. Primenom principa postupnosti - od lakšeg ka težem, u drugom i trećem razredu se proširuju znanja, kako po obimu, tako i po složenosti sadržaja. Podsticanjem misaone aktivnosti i primenom metoda analize i sinteze postiže se logičan način razmišljanja i viši saznajni nivo. U realizaciji programa pratiti razvojni put učenika vodeći računa o individualnim karakteristikama svakog ponaosob, kao i o socijalnom miljeu u kom učenik živi.

Podrška učitelja, kao i celog odeljenja, tokom rada bitan je preduslov uspešne realizacije programa. Potrebno je primeniti niz metodičkih radnji tokom svakog časa obrade sadržaja. Pored teorijskih informacija i njihove praktične primene, istih u cilju sagledavanja celovitosti materije, potrebno je dijaloškom metodom što više podsticajno aktivirati učenike u radu koristeći pri tom životno iskustvo, odnosno situacije u kojima su se oni nekada našli.

Za uspešnu realizaciju pojedinih nastavnih jedinica potrebno je angažovati roditelje jer su oni neophodan partner nastavnicima i istovremeno izvor ideja aktivnosti i dobre volje, vođeni iskrenom željom za stvaranje što humanijih i zdravijih uslova za školovanje svoje dece. Oblici saradnje sa roditeljima mogu biti različiti: preko dece, individualno, roditeljski sastanci, tribine, neposredno učešće roditelja u realizaciji nastavnih tema.

Deci je neophodno približiti činjenicu da je zdravlje pojedinca, ne samo lično, već i opšte dobro. Ono se u velikoj meri uči te svako može značajno uticati na kvalitet svoga zdravlja ako prihvati zdrave stilove života. Deca moraju dobiti blagovremenu i kvalitetnu informaciju koju će umeti da usvoje i ugrade u svakodnevno ponašanje. Postoje brojne mogućnosti kako se svaka tema može približiti učenicima. To sigurno ne treba da bude jednostavno iznošenje činjenica, već raznovrsne aktivnosti koje svestrano uključuju učenike kroz radionice, edukativne igre, imitacije... Neophodno je ostvariti interaktivno i dinamično učenje u odeljenju kako bi učenici sa lakoćom prihvatili i usvojili znanja, a da pri tome nemaju utisak napornog rada. Stvoriti dinamičku i promenljivu sredinu za učenje, sa osmišljeno organizovanim materijalom koji odgovara razvojnom nivou i individualnim interesovanjima učenika.

Građenje tolerantne komunikacije ključno je da bi se svi učenici osećali prijatno, da bi aktivno i otvoreno učestvovali u zajedničkom radu.

Izuzetno je važno da učitelj vodi i usmerava rad. Neophodno je da svi učenici govore jedan po jedan, a ostali slušaju. Slušanje drugih može proširiti ili promeniti nečije stavove, pomoći da se razmene ideje, razjasne stavovi, vrednosti i ponašanje.

Nastavnik razredne nastave podstiče diskusiju pitanjima imajući u vidu individualne karakteristike učenika. Isticanje važnosti sagledavanja problema iz različitih uglova omogućava i razvijanje kritičkog mišljenja, jedne od osnovnih životnih veština. Na kraju diskusije, izvodi se zaključak u kom je poželjno izneti pozitivne komentare koje su učenici koristili tokom časa.

Nastavne aktivnosti potrebno je usmeriti na životnu praksu i time znanja i umenja staviti u funkciju primenljivosti. U radu sa učenicima neophodno je podsticati radoznalost, samostalnost i stvaralačke ideje, sa uvažavanjem razvojnih i individualnih karakteristika.

Za uspešnu realizaciju programa izuzetno je značajna podrška u vidu obuke nastavnika sa priručnikom kao pratećom literaturom i osnovnim osloncem u realizaciji programa zdravstvenog vaspitanja. Učenici kao izvor informacija koriste postojeće udžbenike i raspoloživu literaturu iz ostalih nastavnih predmeta na nivou uzrasta, kao i ostale izvore informacija (štampane, audiovizuelne, elektronske...).

Opšti cilj zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, kroz učenje zasnovano na iskustavu.

Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje onoga što znamo o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja ličnosti.

Ostali ciljevi i zadaci zdravstvenog vaspitanja su:

- sticanje znanja, formiranje stavova i ponašanja učenika u vezi sa zdravljem i zdravim načinom života i razvojem humanizacije među ljudima,

- unapređivanje higijenskih i radnih uslova u školi i eliminisanje uticaja koji štetno deluju na zdravlje,

- ostvarivanje aktivnog odnosa i uzajamne saradnje škole, porodice i zajednice na razvoju, zaštiti i unapređivanju zdravlja,

- podsticanje roditelja na aktivnosti za unapređenje zdravlja dece,

- razvijanje motivacije učenika u odnosu na zdravlje i zdrave stilove života,

- podsticanje vannastavnih aktivnosti osmišljenim akcijama za unapređivanje zdravlja na nivou lokalne zajednice,

- sticanje novih saznanja o rađanju, reprodukciji i polnim razlikama,

- motivisanje učenika za akciono delovanje u pravcu razvoja ponašanja koje čuva zdravlje,

- porast nivoa svesti o rizičnom ponašanju kao "uzročniku" niza zdravstvenih problema.

Sadržaji programa

I tema: Pubertet

Značenje razvoja, sazrevanja ličnosti u odnosu na fizički rast sa osvrtom na bogatstvo različitosti.

Kvalitativne promene u toku biološkog sazrevanja.

Psihoemotivni činioci - razvojne karakteristike u pubertetu.

Uloga roditelja u stvaranju atmosfere odrastanja i funkcionisanja.

Mentalna higijena i odnosi sa osobama iz neposredne okoline.

II tema: Seksualno vaspitanje - ciljevi seksualnog vaspitanja. Primarne i sekundarne seksualne karakteristike. Saznanje o polnosti - seksualni identitet. Odnosi među polovima. Kako sam došao na svet. Tradicija i zdravlje. Izgrađivanje humanih odnosa među polovima.

III tema: Higijena i zdravlje - higijena je zdravlje. "Moj zdravstveni profil". Određivanje sopstvenog ponašanja u oblasti zdravlja i stila života. Šta za tebe znači biti zdrav? Lična higijena, higijena prostora i okoline. Putevi prenošenja bolesti - kapljične infekcije, bolesti prljavih ruku, hrana, insekti. Bolesti koje nastaju zbog lošeg održavanja higijene.

IV tema: Ishrana - Znanje i stavovi u vezi sa ishranom. Tvoje navike u ishrani. Bolesti nepravilne ishrane - gojaznost i mršavost, anoreksija. Uzimanje hrane u školi i oko škole. Nedelja zdrave ishrane.

V tema: Bolesti zavisnosti - Od radoznalosti do zavisnosti. Osnovni pojmovi o drogama. Faktori rizika za nastanak bolesti zavisnosti. Ponašanja u situaciji izloženosti riziku. Posledice zloupotrebe droga: zdravstvene, pravne, socijalne i finansijske. Prevencija zloupotrebe. Budi odlučan i siguran u sebe. Šta je HIV-infekcija? Deca, HIV i prava. Sve što znam o štetnosti nikotina i alkohola.

VI tema: Povrede i stanja u kojima je moguće ukazati prvu pomoć. Stres u funkciji zaštite mentalnog zdravlja. Upravljanje ljutnjom. Život bez straha i panike. Stres i psihološka prva pomoć. Moja duševna zadovoljstva.

Preporuke za ostvarivanje programa slobodnih aktivnosti (hor i orkestar)

Hor

Učešćem u horu mlada ličnost se socijalizira i sagledava vrednosti zajedničkog učestvovanja u postizanju određenog umetničkog izraza. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi i ugled škole. Jedino se kod hora traži jedinstven (pevani) odgovor od svih učenika.

Horsko pevanje može biti:

- odeljenjsko horsko pevanje,

- razredno horsko pevanje,

- horsko pevanje mlađih razreda.

Pevanje u odeljenjskom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima i sl.

Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog uzrasta u školi.

Hor učenika mlađih razreda obuhvata uzrast učenika od I do IV razreda, sa nedeljnim fondom od 3 časa.

Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.

Na repertoaru hora mlađih učenika treba da se nađu jednoglasne i dvoglasne kompozicije u izvođenju a capella ili uz instrumentalnu pratnju. Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora.

U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.

Orkestar

Orkestar koji najbolje odgovara mogućnostima i interesovanju učenika osnovne škole jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja i svira od prvog razreda, velika je mogućnost da se odaberu najbolje uvežbani učenici za ovaj sastav.

Na početku rada sviranje na Orfovim instrumentima svodi se na praćenje ritma pevane pesme, brojalice ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko sviranje.

U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge kombinacije instrumenata (npr. harmonike, mandoline, tambure, blok flaute).

Časovi orkestra (3 časa sedmično) ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.

U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje pet kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.

Napomene

Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 58/2004 i 68/2004-ispr.), odnosno 5. juna 2004. godine, utvrđena je nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta i za donošenje nastavnih planova i programa osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Članovi i predsednik imenovani su od strane Narodne skupštine Republike Srbije Odlukom o izboru članova i predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta ("Sl. glasnik RS", br. 44/2005 i 28/2006 - dr. odluka), od 27. maja 2005. godine.
Nacionalni prosvetni savet izvršio je izmenu ovog pravilnika istovremeno sa izmenama Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2004) i Pravilnika o nastavnom programu za četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/2006) donošenjem:
Pravinika o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 15/2006).